Panika ili smišljena opstrukcija

Čelnici ratne koalicije u Prištini najednom su se prisetili vladavine prava i demokratije, a sve u pokušaju da osujete rad Specijalnog suda za ratne zločine takozvane OVK ili da bar odlože početak njegovog rada, kako bi se „obezbedili“ kada do suđenja dođe

Da li zbog panike ili osmišljenog plana, Priština i Kosovo i Metohija ponovo skreću pozornost maltene celog sveta, izazivajući burne i uglavnom negativne reakcije zbog najave da bi mogle da budu ograničene ili ukinute nadležnosti Specijalnog suda za ratne zločine takozvane OVK. Ova namera prištinskih vlasti dosad nije sprovedena već je moguća odluka samo odložena do 14. januara, do kada je proglašena zimska pauza parlamenta.

 

PRINUDNA DEMOKRATIJA A svega nekoliko dana pošto su, kako se ispostavilo, kosovski predsednik i premijer, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, zajedno pokušali da u parlamentu obore zakon o formiranju Specijalnog suda za zločine OVK, prištinski mediji objavili su da je taj sud „spremio“ optužnice protiv više od 60 pripadnika OVK. Mogućnost da se ovaj spisak slučajno pojavi baš u momentu ionako pregrejane atmosfere oko Specijalni suda, velika je koliko i iskrenost verovanja Tačija i Haradinaja u ideale pravne države i parlamentarne demokratije. 

Tako je Tači odmah izjavio da je dužnost predsednika Kosova da ne blokira nijednu incijativu, pa ni inicijativu 43 poslanika za stavljanje van snage Zakona o specijalnom sudu. Kako kaže, „uloga predsednika je da poštuje Ustav“ i za njega je  odluka skupštine obavezujuća. Sve to je, po njegovim rečima, ponovio i tokom susreta sa ambasadorima zapadnoevropskih zemalja i SAD, ponovo podvlačeći da on ne može da obuzda volju poslanika, pošto su vlasti prema Ustavu podeljene.

Mnogo je pak iskreniji Tači bio kada je, uz ocenu da je formiranje Specijalnog suda „istorijska nepravda prema Kosovu i OVK“, rekao kako smatra da nije pogrešio što je pre godinu i po dana prihvatio formiranje suda, pošto je to bila prinuda od strane međunarodne zajednice jer bi u suprotnom bile preduzete drastične mere prema Kosovu.

„To je bila međunarodna prinuda i drugo obećanje međunarodne zajednice da će Kosovo ići ka što bržem formiranju Vojske Kosova, ka liberalizaciji viza, učlanjenju u UNESKO, Interpol i predaji zahteva za učlanjenje u Savet Evrope“, kazao je Tači, naglašavajući da ta obećanja nisu ispunjena.

[restrict]

ŽUTA KUĆA Ako uđemo u genezu nastanka Specijalnog suda, moramo se vratiti 18 godina unazad na novinara Majkla Montgomerija, koji je posle rata istraživao navode o trgovini organima u koju su bili umešani pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. Njegov dopis, poslat UNMIK-u, stigao je do Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je tada istraživao zločine počinjene za vreme rata na Kosovu. Montgomeri se 2004. godine pridružio zajedničkom timu istražitelja Haškog tribunala i UNMIK-a tokom posete jednoj kući u blizini albanskog grada Burela. Postojali su navodi da su pripadnici OVK srpske zatvorenike vodili u tu kuću, sada poznatiju kao „Žuta kuća“, gde su im vađeni organi radi trgovine. Tim je u „Žutoj kući“ pronašao medicinsku opremu, uključujući špriceve, kese za infuziju i sedative. Međutim, Haški tribunal je kasnije uništio te dokaze pošto se odustalo od istrage, budući da nije bilo dovoljno dokaza za krivično gonjenje.

Za Montgomerijevo prvobitno istraživanje saznalo se tek pošto je bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte objavila originalni dopis u svojim memoarima 2009. godine.

Nakon toga Savet Evrope je formirao tim na čelu sa izvestiocem Dikom Martijem, koji je 2011. objavio izveštaj u kome se kaže da dokazi ukazuju da su grupe ljudi, uključujući i visoke pripadnike OVK, bile deo mreže za trgovinu organima.

Posle izveštaja EU je formirala istražni tim, koji je sproveo trogodišnju istragu o tim navodima i objavio sopstveni izveštaj u kome se kaže da postoje dokazi za procesuiranje neimenovanih visokih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova za zločine protiv čovečnosti, uključujući otmice i ubistva počinjena nakon sukoba 1999. godine.

Ova otkrića predstavljaju osnovu za krivično gonjenje pred novim sudom za ratne zločine, a 15 godina od dopisa Majkla Montgomerija došlo je i do formiranja specijalnog suda. Doduše, zakon je usvojen posle nekoliko meseci teških rasprava, uličnih protesta, medijskih spekulacija i odlaganja, zbog političkog protivljenja zakonu na osnovu koga će se suditi bivšim pripadnicima OVK koji su na Kosovu viđeni kao heroji borbe za slobodu.

 

PANIKA U OVK Dve godine kasnije panika među bivšim borcima terorističke OVK, a sadašnjim prištinskim zvaničnicima, nastala je zbog najave da će uskoro biti objavljene prve optužnice i da će uslediti hapšenja. Predsedništvo takozvanog kosovskog parlamenta iz dva pokušaja nije uspelo da obezbedi kvorum za odluku o sazivanju vanredne sednice parlamenta na kojoj bi se doneo zakon o ukidanju Specijalnog suda.

Sednica predsedništva tzv. kosovske skupštine trebalo je da se održi na zahtev 43 poslanika koji su pokrenuli incijativu da se sazove vanredna sednica parlamenta radi ukidanja zakona o Specijalnom sudu. Oni su to učinili pošto je skupštini predata peticija, u organizaciji ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, sa više od 15.000 potpisa. Ratni veterani zahtevaju da se proces formiranja suda vrati na početak ili da se izvrše zakonske izmene da se za ratne zločine ne bi sudilo samo Albancima.

Prema nezvaničnim saznanjima beogradskih „Novosti“, pomenuta inicijativa potekla je od simpatizera i poslanika Tačijeve Demokratske partije Kosova koji smatraju da bi se njihov lider i aktuelni predsednik među prvima mogao naći na spisku onih protiv kojih će biti podignute optužnice Specijalnog suda za zločine OVK. Upravo zato su i veterani OVK, koji čvrsto podržavaju Tačija, pokušali da peticijom pokrenu pitanje ukidanja ili promena Specijalnog suda koje bi se odnosile i na to da se sudi i Srbima za navodne ratne zločine.

 

ZAPADNA REAKCIJA Kosovski predsednik Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj, u pokušaju da ukinu Specijalni sud za zločine OVK, izazvali su bes zapadnih sila koje im prete sankcijama.

Ambasador SAD u Prištini Greg Delavi upozorio je da takva odluka može dovesti do „globalne izolacije Kosova“, čijim je zvaničnicima poručio: „Nemojte vraćati sat unazad.“

Britanski ambasador Rori O’Konel je rekao da je veče u kojem je zasedalo predsedništvo parlamenta bila „najopasnija noć na Kosovu posle rata“. Slučajno ili ne, i Delavi i O’Konel su u petak u parlamentu razgovarali sa predstavnicima DSK i Samoopredeljenja, stranaka koje su potom uskratile kvorum.

Indikativna je i izjava američkog ambasadora o „vraćanju sata unazad“, što je, nehotice, objasnio lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa, kada je poručio da ta stranka nije preterano protiv Specijalnog suda i upozorio da bi njegovo ukidanje ojačalo rezoluciju 1244 SB UN. „Američki zvaničnici su veoma jasni – ukoliko Kosovo ne preuzme odgovornost za osnivanje ovog suda i rešavanje svih krivičnih slučajeva, SAD neće imati nijedan razlog da spreče SB da ga osnuje. Ukoliko bi se sud osnovao odlukom SB UN, to bi ojačalo ulogu Rusije i Kine, dok bi njegov mandat bio neograničen i prepušten volji zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova“, naveo je Mustafa.

 

60 OPTUŽNICA U međuvremenu, kako rekosmo, prištinski mediji objavili su da je Specijalno tužilaštvo spremilo više od 60 optužnica protiv osoba za koje, kako se navodi, postoje dokazi da su tokom sukoba na KiM činili krivična dela ratnog zločina, a među prvima su Azem Sulja, Daut Haradinaj, Šukri Buja, Sokolj Dobruna, piše prištinski portal Insajderi. Očekuje se da će prve optužnice biti objavljene ubrzo nakon desete godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara.

Prema navodima portala Insajderi, pod istragom tužilaštva novog suda su i Hašim Tači i Kardi Veselji, kosovski predsednik i prvi čovek parlamenta. Tači je pod istragom kao nekadašnji politički lider OVK i predsednik prelazne vlade, koju su komandanti OVK formirali posle dolaska međunarodnih misija na Kosovo u leto 1999. Istraga protiv Kadrija Veseljija vodi se zbog odgovornosti koju snosi kao nekadašnji šef ŠIK-a, obaveštajne službe OVK. Brat aktuelnog premijera Kosova Daut Haradinaj biće optužen zbog uloge koju je igrao u zločinu na Radonjićkom jezeru, kada je grupa od četrdesetak Srba, Albanaca i Roma ubijena, a njihova tela bačena u jezero.

Azem Sulja, jedan od osnivača OVK i čovek kojeg na Kosovu prate nadimci Veliki Gazda i Veliki Ujak, biće optužen na osnovu istrage o seriji ubistava političkih protivnika koju je, donedavno, vodio EULEKS pod nazivom „Blaca 2“.

Prema pisanju ovog portala, Tužilaštvo Specijalnog suda vodi istrage i vezane za oko 500 ubistava Srba i Albanaca posle 2000. uključujući i brojna nerešena ubistva političkih rivala stranaka koje su proistekle iz OVK.

 

SVEDOCI BEZ ZAŠTITE Bivši specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, inače, ukazao je svojevremeno na „nesposobnost“ EULEKS-a i UNMIK-a da zaštite svedoke na Kosovu i spreče curenje informacija, upozoravajući da su „neke osobe“ koje je trebalo da svedoče pred novim sudom za zločine OVK već ubijene. 

U aprilu 2016. godine ubijen je Bedri Curi, pripadnik OVK i potencijalni svedok u Specijalnom sudu. Godinu dana kasnije njegova ćerka Bljeranda Curi iznenada je preminula u Kosovom Polju, pod veoma sumnjivim okolnostima.

Problem zaštite svedoka pratio je i jedina dva suđenja komandantima OVK pred Haškim tribunalom, pa su Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj oslobođeni zbog nedostatka dokaza. U slučaju protiv Haradinaja ubijeno je najmanje pet svedoka, a o nesposobnosti tog suda da zaštiti svedoke tužilaštva u nekoliko navrata pred Savetom bezbednosti UN svedočili su glavni tužioci Karla del Ponte i Serž Bramerc.

Sve u svemu, „ratna koalicija“ u Prištini „igra“ na više tabli. U slučaju da propadne ucena sa osmišljenim planom i porukom da situacija na Kosovu može biti destabilizovana, suđenja, lišena validnih svedočenja, bila bi svojevrsna „licenca“ nevinosti vođa i pripadnika zločinačke OVK.   

[/restrict]