Napisao sam više od četiri stotine pedeset uvodnika u 500 brojeva Pečata. Odskora ih, kao što znate, ne pišem. Ti uvodnici su bili neka vrsta početnog, kakvog-takvog, rama za impresivnu sliku kakvu su naslikali naši blistavi saradnici i urednici u prethodnoj deceniji koliko Pečat traje.
Podrazumevana je bila moja namera da svake nedelje uhvatim ono što je u nekom trenutku za Srbiju bitno i preovlađujuće važno. Shodno tome bilo je tu i moranja da se uvodnikom „pokrije“ naslovna strana, podele poslovi, da se uputi na neki važan tekst drugih urednika i saradnika, koji se podrobnije i bolje ili sa više argumenata bave nekom temom i problemom o kojima smo tada pisali.
[restrict]
Danas je izvesno komotno pisati oslonjen na sadržaj 500 brojeva našeg lista i još komotnije je gledati u budućnost kada se podignemo na ramena naših klasika i plejade autora dobitnika nagrade Pečat vremena. Valja se baš zato podsetiti i šta beše na samom početku izlaženja Pečata.
Posebnu i bespoštednu kritiku Pečat je usmeravao i usmeravaće ka tranziciji, korporativnoj globalizaciji i divljem kapitalizmu koji danas dominantno određuje život i društvo u Srbiji, a koji predstavljaju posledicu bespogovornog služenja naše vlasti neoliberalnoj ideologiji.
Za razliku od gotovo svih drugih, zalagali smo se i zalagaćemo se za očuvanje javnog sektora i odgovornu ulogu države koja će onemogućiti sveopštu privatizaciju nacionalnih resursa i onesposobljavanje Srbije za suveren nacionalni život.
Pečat, međutim, neće nastojati da ostavi utisak lažne objektivnosti koja na svojoj najvišoj tački sija „poput meseca koji osvetljava put i pljačkašu i žrtvi“. Jer, time što ih istovremeno osvetljava, ne čini ih ravnopravnim, niti otkriva istinu o svetu. Pogotovo ne kada, kao danas, nije u pitanju romantična mesečina već ubojit laserski reflektor uperen na obnevidelu žrtvu tranzicije, koja bezizgledno i besmisleno tumara ovim svetom. Opet se pokazalo da uvek kada kapitalizam postane popularan – kao što je to i danas u Srbiji – „tada otpuštaju narod i plaćaju ga ispod svake mere, a sve to u ime naroda“.
Izazov Kosova i Metohije pred nama je danas u punoj snazi. Odazivanju na njega posvetili smo, sasvim zasluženo, primereno i s punim uverenjem da činimo ono što je jedino ispravno, najveći deo prvog broja Pečata. U ovih nekoliko dana moglo se videti da je Srbija živa i slobodarska zemlja, da se ona ne miri sa nepravdom i da je njen narod spreman da se bori za pravo na svoju suverenu državu…
Tada, već na početku, za Pečat i njegove saradnike počeo je unutrašnji dijalog o Kosovu i oni su u tom dijalogu učestvovali u svih prethodnih 500 izdanja našeg lista. I trajaće taj dijalog „vo vjeki vjekov“ ili bar sve dotle dokle Srbi budi čitali Njegošev Gorski vijenac.
Pečat će se boriti za istinu i služiti istini. Razobličavaće brojne laži, stereotipe i mistifikacije koje su se udobno nastanile u javnom, političkom i kulturnom životu ove zemlje. Pečat će ovo činiti budeći kritičku svest svojih čitalaca i sa uverenjem da uspeh lažljivaca u našem javnom životu ne zavisi toliko od uverljivosti njihovih obećanja i rasprostranjenosti njihovih medijskih i političkih laži, koliko od istinoljubivosti naroda koju želimo na ovaj način da probudimo ili podstaknemo kod svakog ponaosob.
A istina je lav koga treba samo osloboditi, a ne samo braniti.
U nadi da će oni koji su izgubili veru u ideale istine, slobode i pravde, pa i veru u ideale levice, upravo u ovom nedeljniku naći ohrabrenje, u nadi da će se polemika u njemu voditi isključivo snagom argumenata, ali i u nadi da će neka nova deca nekog novog vremena baš ovde pronaći istine svog srca – otvaram ove stranice.
Tako nekako, dakle, beše na početku. Danas vidimo da smo nesumnjivo uspeli i kada je reč o tiražu i kada je reč o uticaju. Za Pečat pišu i pisali su najbolji i najumniji među nama i ne samo među Srbima već i na internacionalnom planu. Duboko smo im zahvalni na saradnji.
Posebnu zahvalnost izražavamo Peteru Handkeu, koji nas je obradovao pažnjom i uvažavanjem. Ne manju zahvalnost upućujemo i nizu drugih briljantnih, umnih, koliko i odvažnih i istinoljubivih autora koji su se svojim tekstovima oglašavali na stranicama Pečata u proteklim godinama, a mnogi od njih to čine i u ovom jubilarnom broju. Jednako veliku i iskrenu zahvalnost iskazujemo našim mnogobrojnim redovnim i istrajnim saradnicima i prijateljima među kojima su i svi oglašivači i sponzori bez čije podrške bi naše novine teško opstale, ma koliko priznanja uživale i pohvala požnjele. Razume se da smo svesni da u ovom nabrajanju onih kojima Pečat duguje zahvalnost najdragoceniji jesu naši čitaoci, jer su njima pomenuta pregnuća i poduhvati namenjeni. Njihovo nepokolebano decenijsko poverenje i odanost svakako zaslužuju našu bezrezervnu i toplu zahvalnost.
[/restrict]
Posle hvalospeva o Božini Radeviću u prethodnom broju razmišljao sam da li da kupim ovaj broj, a kupio sam bezmalo sve.
Shvatio sam, međutim, da ga, verovatno, slabo poznajete, a da ste, što se često dešava, zaslepljeni nečijom impresivnom karijerom i slatkorečivošću.
Nastaviću da kupujem naš Pečat i ubuduće, neće me jedno ….. oterati od svih onih časnih i dobromislećih ljudi.
Do slobodne Srbije!
Pozdrav,
Možda nisam dovoljno uočio da se u vašim ili tekstovima vaših kolega bavite opravdanom i argumentovanom kritikom pojedinih iznetih stavova AV.To me je podsetilo na moj davni rad u NINu kada je glavni urednik bio gospodin Marković, koji nam je rekao da o svemu možemo pisati samo mi preskačite Tita, i naravno da smo se svi pridržavali njegovog saveta, jer bi on u suprotnom najviše postradao na sastancima u komitetu i to od ljudi sa kojima ne bi delio ni kafanski sto.Zaslužili ste po meni puno poštovanje i želim vam i dalje uspešan i plodotvoran rad kao i uspešno rukovođenje redakcijom, a današnje vreme nas često podseća na ranija vremena i često nam sečine težim nego ono davno vreme.