Ko mari za sitnice

Svi su saglasni u jednom – država Srbija nije više u centralnom delu Balkanskog poluostrva već na „zapadnom Balkanu“. To što je Jovan Cvijić tvrdio drugačije, a o čemu nepobitno svedoči i položaj zemlje na geografskoj karti, nikog previše ne intrigira

Upamtite, Srbi! Niste krivi! NATO  je zločinac. Mi Srbi smo žrtve. Ko vam drugačije kaže – laže! NATO je uvek na zlo spreman. Laž i ubijanje su svrha njegovog postojanja. Imajte stalno ovo na umu. Da se ne zaboravi!

Stalno govorite i pišite. Ako se ne ponavljaju, stvari se zaborave. Ivan Bunjin je zapisao: „Stvari i dela, ako se ne zapišu, tamom se pokriju i predaju grobu zaborava, a zapisana su kao životom nadahnuta.“

[restrict]

ŠTA KAŽE GEOGRAFSKA KARTA Da nije Jovan Cvijić napisao kapitalnu knjigu „Balkansko poluostrvo“, mi bismo danas stvarno mogli da poverujemo da se država Srbija nalazi na „zapadnom Balkanu“.

Zbog javnog iznošenje neistina nekad se prekršajno, čak i krivično odgovaralo, jer su javno izgovorene laži uznemiravale javnost. Danas je izgleda drugačije. Može se o svemu laprdati, a da niko ne odgovara. Svakom je dozvoljeno – od najviših predstavnika vlasti države Srbije do novinara, urednika, televizijskih voditelja i analitičara – da državu Srbiju trpa u „zapadni Balkan“. Celu državu izmeste sa centralnog dela Balkanskog poluostrva na „zapadni Balkan“ i pri tome još reč „zapadni“ pišu velikim početnim slovom. Valjda pod utiskom da su na zapadu svi izuzetni.

Većina njih koji ovo javno govore tvrdi da je završila fakultete. Što domaće, što strane. Pojedinim su javno u Parlamentu čitane ocene iz indeksa. Sve desetke i poneka devetka. Nema prigovora. Znanje stameno. Gradivo utvrđeno. A onda izgovore da je Srbija među državama „zapadnog Balkana“!? Zar je teško u geografsku kartu pogledati i videti da zapadnom delu Balkanskog poluostrva danas pripadaju evrounijatske provincije i antropogeografske predeone celine Slovenija, Istra, Dalmacija, Kordun, Lika, Banija, Hrvatska i delovi Republike Srpske. Zar je moguće da od toliko činovnika zaposlenih radi što bržeg ulaska ili prolaska kroz otvorena poglavlja niko ne zna gde se nalazi država zbog koje sve zdušno rade. Ne misle na sebe nego samo na državu Srbiju i našu decu. Pretpostavljam da su svoju obezbedili, kad misle samo o našoj.

Mnogima se može učiniti da sam cepidlaka o naizgled nevažnoj stvari. Zapadni Balkan!? Kome je to važno! Ima mnogo ljudi s takvim stavom i imaju pravo na njega, ali sve bih zamolio da sebi postave drugo pitanje: Kome je potrebna bezočna laž da je Srbija na „zapadnom Balkanu“? Da li je u pitanju neznanje ili svesno nametnuta laž? Pogrešili bismo da stručnjake iz evrounijatske, londonske, američke ili vatikanske škole proglasimo neznalicama. Nisu, niti su ikad bili. Vrsni su znalci. Istina, pokvareni kao mućkovi i podli, ali znaju posao.

 

TREĆI POHOD NA ISTOK Sopstveni interes im je jedino važan. Nema samilosti, ali ima izveštačenosti. „Latini su stare varalice“, zapisali su naši preci, svakako ne bez razloga, i izreku moramo imati stalno na umu. Nisu se oni promenili. Drang nach dem Osten je namera od koje ne odustaju. U prošlom veku su dva puta bezuspešno jurišali na Rusiju i pravoslavlje, a preko Srba i Srbije. Oba puta su poraženi, ali od zacrtanog cilja ne odustaju. Probaće oni i treći put. To se zove nemačka upornost. Za mnoge vrlina. Za mene glupost.

Kad obećavaju poglavlja, evrounijaćenje, investicije, Višegradsku grupu, slobodnu zonu „zapadnog Balkana“ i druge šarene laže, znajte da nas lažu. Imaju svoj cilj i pokušaće da ga ostvare, bez obzira na žrtve. Pogotovu tuđe. Odnosno naše. Imajmo na umu njihove stvarne namere i ne budimo naivni – s njima se ne možemo nagoditi. Oni igraju „va bank“ i žele sve. Njihovo sve, naše je ništa. Na kraju oduzimanje imena Srbija. Mislite li da se delegat UEFA šalio kad je napisao da je navijačko skandiranje imena Srbije rasizam?! Zamislite, uzvikuju ime svoje države u svojoj državi?! Ili odjednom srpske poternice ne važe za Interpol kad su šiptarski teroristi u pitanju?! I glupom mora biti jasno šta se sprema. Zato nikakvog razgovora s neprijateljima Srbije, a to su NATO i evrounijatska organizacija, jednostavno nema. Valja im reći da znamo njihov krajnji cilj, a to je unijaćenje i prihvatanje vrhovne vlasti rimskog biskupa koga pojedini zovu i rimski papa. Sad su dvojica. Kad ne poštuju svoju dogmu, kanon, čine svetogrđe, zašto bi poštovali tuđa prava. Usput bi da namire želje svojih satrapa, pa odatle pritisak, da se prizna „Kosovo“, reši granica na Dunavu prema željama „Hrvata“, zaborave Srbi u NATO Crnoj Gori, izbriše Republika Srpska. Ako bi se, ne daj Bože, sve i desilo, opet bi se tražilo da Srbi nestanu kao pravoslavni narod.

Vojislavu Šešelju spremaju zamku u Hagu. Ne daj se, vojvodo. Mislimo na Radovana, Ratka i kapetana Dragana. Junaci su to.    

[/restrict]