HLADNI RAT SOROŠA I EVROPE PROTIV SAD

Kalifornijski tajni skup neoliberala i globalista

Džordž Soroš ne može da se pomiri sa gubitkom Bele kuće, iz koje ga je isterao Donald Tramp. Ideja neoliberala, i dalje snažna u Evropi, očajnički pokušava da povrati vašingtonsku ideološku citadelu, jer joj bez nje preti definitivna propast. Ovaj savremeni „hladni rat“ globalista i sve snažnije suverenističke političke opcije specifičan je po tome što je njegovo ideološko bojište sada u samom srcu evroatlantizma, u Sjedinjenim Američkim Državama, ali ima značajne frontove i u Evropi. Šta je pokazala nedavno održana tajna kalifornijska „tribina“ američkih ultraliberala u organizaciji Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša?

U globalnim medijima agresivno je plasirana vest kako je Džordž Soroš na račun svoje „nevladine“ organizacije uplatio 18 milijardi dolara. Smisao većine izveštaja o ovom slučaju bio je u stvaranju utiska kako prebogati neoliberal sada u ime opstanka neoliberalne dogme žrtvuje sve ono što je na njoj stekao.

Ali to je postistina.

Istina je da Džordž Soroš na ovaj način nemoralno sklanja svoje dolare od poreskih organa. Denuncirao ga „Volstrit džornal“.

Da sve bude još nemoralnije, to je isti onaj Soroš koji finansira i „nezavisne“ NVO iz Srbije, poput KRIK-a na primer, osnovanog sa jasnim ciljem: da pravi spiskove ovdašnjih „nemoralnih biznismena“. A ti biznismeni su „nemoralni“ samo zato što je na njih prstom pokazao Soroš i zato što on može da plati da taj njegov hir postane „vest“. Tako se stvara javno mnjenje. Makar je tako bilo doskoro; dok američki predsednik na prvoj konferenciji za medije posle preuzimanja dužnosti nije pokazao prstom u novinara „Si-En-Ena“ i rekao: „Vi ste lažna vest, gospodine!“…

Trošenje „revolucionara“

Analiza „Volstrit džornala“ govori, naime, o tome da se globalna kasta „nezavisnih građana revolucionara“, čiji rukavci deluju i u Srbiji, prerano poradovala da će doći do nove komforne svote za svoje napore guranja sveta, pa i Srbije, u neoliberalni svetski poredak od koga se, gle čuda, već decenijama bogati samo nekoliko „izabranih“ porodica.

Avaj. „Revolucionarima“ i dalje na raspolaganju ostaju samo mrvice od onih 18 milijardi. Neće Soroš trošiti svoje milijarde. Trošiće i dalje samo njih – revolucionare.

Očajna situacija. Ali više se nema kud jer posle gubitka Bele kuće neoliberalima dogoreva do nokata.

Ta ideja, koja je uz asistenciju neokonzervativaca iz Vašingtona širila mrežu ultraliberalnih revolucija širom sveta, odlučujući se čak i na ideološke krstaške ratove kakav je bila i agresija na Jugoslaviju i Srbiju devedesetih godina prošlog veka, sada, u ime samoodržanja, mora da izvrši kontrarevoluciju u centru planetarnih nevolja – u Vašingtonu.

Svetska megaideološka agresija neoliberalnih „građana“ na sve što stoji uz ideju nacije i suvereniteta, tako, ulazi u novu odsudnu i dramatičnu fazu. Njene razmere jedva da su upamćene čak i u najzategnutijim hladnoratovskim periodima. Razlike gotovo da i nema, sem što je sada ideološko bojište u samom srcu evroatlantizma. Ideja neoliberala, već poražena u samoj Americi, ali i dalje snažna u Evropi, očajnički pokušava da povrati vašingtonsku ideološku citadelu, jer joj bez nje preti definitivna propast. Sledi, dakle, obračun neoliberalne Evrope i Vašingtona sa suverenističkim Trampom na čelu. Ali taj obračun takođe ima ne manje bitne unutarevropske frontove: sukob Soroševe ergele traje i u Orbanovoj Mađarskoj, a tinja i u svim evropskim zajednicama u kojima suverenističke snage bacaju rukavicu u lice neoliberalima. Među njima je i Srbija.

[restrict]

Pravo na abortus, „seksualne slobode“ i masovne migracije

U takvim okolnostima je u Americi sredinom novembra održana višednevna „tribina“ u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša.

Skupu koji je finansirao sam Soroš (nedavno je svojoj Fondaciji za otvoreno društvo lično uplatio 18 milijardi dolara – nije greška u brojkama!) prisustvovali su mnogobrojni osnivači i direktori nevladinih organizacija koje lobiraju protiv aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa i zalažu se za liberalne „vrednosti“. Među tim „vrednostima“, i to među prioritetima, jeste i pravo na abortus (nedavno je dokumentovano da organizacija „Plend perenthud“, takođe među učesnicima Soroševe „tribine“, sa farmaceutskim gigantima trguje fetusnim ostacima nakon abortusa!), ali i slobodan protok migranata i njihovo trajno naseljavanje, posebno u Evropi (među najotvorenijim zagovornicima je direktno Sorošev Fond za otvoreno društvo, kome se na Starom kontinentu najžešće usprotivio mađarski premijer Viktor Orban), pa i zalaganje za društvenu afirmaciju nastranosti i relativiziciju tradicionalno patrijarhalnih evropskih hrišćanskih porodičnih vrednosti (kroz agresivnu medijsku promociju LGBT „seksualnih sloboda“, u mnogim zemljama ove „seksualne manjine“ su i zakonski pozitivno diskriminisane – dakle poželjne?). Tu je i čitav set drugih „progresivističkih“ (ne)vrednosti, u koji se, recimo, savršeno uklapa i u Srbiji omiljena floskula: „nije važna teritorija, važni su ljudi“.

Soroševe zvanice su upozorene da bi ovaj višednevni skup ultraliberalnih organizacija trebalo da bude, kako se to danas „korektno“ kaže, ispod medijskog radara. Dakle, reč je o tajnom skupu, praktično o delovanju u ilegali, što i nije čudo s obzirom na to da je Antonio Gramši obavezna literatura neoliberala. Učesnicima je bilo doslovno zabranjeno da kontaktiraju s medijima. Međutim, agenda ove manifestacije je ipak došla do američkih novinara iz „patriotskih“ redakcija (npr. „Brajtbart njuz“), a posledično i do dela javnosti koji zna odakle dolaze prave informacije.

Na ovom skupu, zabranjenom za medije (paradoksalno i na sramotu novinarstva, među aktivnim učesnicima, tj. govornicima tog tajnog zasedanja bili su i novinari „Si-En-Ena“ i „Vašington posta“!), glavne teme su bile strategije za postizanje zajedničkog interesa svih ovih, na prošlogodišnjim američkim izborima razvlašćenih ultraliberala, a to je vraćanje u Belu kuću prodemokratskih marioneta kao što su bili Obama ili bračni par Klinton.

Iz kalifornijskog letovališta u odbranu radnika (?!)

Jedno od uvodnih predavanja bilo je posvećeno „upotrebi društvenih mreža za postizanje progresivnih društvenih promena i pobede na izborim“ (!), posle čega se prešlo na razmatranje „tehnika za analizu, razumevanje, pokretanje i ubeđivanje glasačkog tela, u svetlu novih načina digitalne komunikacije koja je presudna za izborne uspehe u narednom periodu“ (veoma aktivan na tviteru, kao direktan vid komunikacije sa glasačima, smatra se da je Tramp upravo na taj način pregazio čitavu medijsku mašineriju koja je gurala Klintonovu u prvi plan). Na predavanjima je, između ostalog, konstatovano da je „progresivna“ (dakle, liberalna) javnost bila zgrožena činjenicom da je većina „belih žena“ (rasistički pristup analizi?) glasala za Donalda Trampa umesto za liberalnog šampiona – Hilari Klinton.

Neke teme su bile posvećene i „borbi protiv onih koji poriču postojanje globalnog zagrevanja“ (nije isto što i klimatske promene). Dakle, objavljen je medijski „krstaški rat“ onima koji slobodno istražuju i objektivno analiziraju uzroke klimatskih promena i nisu spremni da prihvate nametnuti medijski narativ o globalnom zagrevanju koje uzrokuju tzv. „prljave tehnologije“ (glavni uzrok klimatskih promena je seča prašuma, a zelenu površinu na planeti uništavaju upravo korporacije koje finansiraju i promovišu koncept „globalnog zagrevanja“ i ulaganje u nove tehnologije).

Inače, tokom svih predavanja figurirao je imperativ „borbe protiv Donalda Trampa i bogatih korporacija“, kao i „zaštita interesa radnika i običnih ljudi“, a da je, pri tome, sam organizator ove manifestacije (koja je, uzgred, održana u izuzetno luksuznom odmaralištu u Kaliforniji!) – jedan od najbogatijih ljudi na planeti koji doslovno prosipa ogromne količine novca u borbi za povratak njegovih marioneta u Belu kuću (ponovićemo: nedavno je Džordž Soroš uplatio vrtoglavu cifru od 18 milijardi dolara svojoj privatnoj nevladinoj organizaciji – Fondu za otvoreno društvo, preko koje se finansiraju mnogobrojne subverzivne organizacije u svetu, između ostalog i u Srbiji).

O ovim sumnjivim transakcijama neverovatno velikih količina novca (koji ne podleže oporezivanju a čiji makar i delić željno iščekuju i srpski neoliberali) svedočio je nedavno i Najdžel Faradž, lider britanskog UKIP-a u Evropskom parlamentu, partije koja je izdejstvovala bregzit posle višegodišnje borbe za samostalnost Velike Britanije od Evropske unije. Faradž je, između ostalog, konstatovao da je uticaj Soroševog Fonda za otvoreno društvo u Briselu „izuzetno veliki“, navodeći da je sam Fond nedavno objavio podatke o 42 sastanka sa Evropskom komisijom prošle godine, pri čemu je Fond publikovao i monografiju pod nazivom „Prijatelji od poverenja u Evropskom parlamentu“, gde su navedena imena 226 evropskih parlamentaraca koje Fond za otvoreno društvo smatra svojim prijateljima.

Faradž je ovakav vid „društvenog uticaja“ nazvao „najvećim slučajem političke kolaboracije na međunarodnom nivou u dosadašnjoj istoriji“, i pozvao je Evropski parlament da formira posebnu komisiju koja će istražiti činjenice u vezi sa netransparentnom saradnjom briselske administracije sa američkim milijarderom.

Orbanova lekcija

„Društvena ofanziva“ Džordža Soroša protiv američkih institucija, kao što je institucija samog predsednika SAD (ali, kao što smo videli, i protiv jogunastih Evropskih nacija), u većini američkih patriotskih medija okarakterisana je kao priprema za borbu za „srca i umove“ Amerikanaca u predstojećim odmeravanjima na nekim novim izborima (liberali još uvek ne odustaju ni od ideje da se nekako, bilo kako, smeni prkosni američki predsednik Donald Tramp, iako je to sada već daleko od verovatnog ili čak mogućeg).

U svakom slučaju, jedna od Soroševih prljavih bitaka vodi se, dakle, i u Evropi. Na planu migrantske društvene kataklizme i pronalaženja načina za njeno prevazilaženje, neoliberali ne vide rešenje krize u zaustavljanju sa Zapada sponzorisanih ratova u Africi i Bliskom istoku već u trajnom naseljavanju migranata u evropske zemlje – zbog čega se i Angeli Merkel već sasvim očigledno klima stolica kancelara. O tome mesecima javno govori i mađarski premijer Viktor Orban. On optužuje Džordža Soroša da nastoji „da u Mađarsku naseli milion izbeglica godišnje“, zbog čega je ovaj američki milijarder mađarskog porekla proglašen za nepoželjnu osobu u toj državi.

Premijer Viktor Orban je pokrenuo medijsku kampanju protiv Soroša, sa namerom da informiše javnost o planovima ultraliberalnih krugova u samoj zemlji za trajno naseljavanje miliona migranata u Mađarskoj, optužujući Soroša, praktično, za zaveru protiv mađarskog naroda i rad na ostvarivanju ciljeva koji su u suprotnosti sa nacionalnim interesima Mađara. „Mi smo prepreka ovoj finansijskoj i političkoj imperiji koja nastoji da realizuje svoje planove bez obzira na cenu“, rekao je Orban u javnom obraćanju naciji. „Hajde da budemo direktni“, dodao je: „Za ostvarivanje Soroševog plana svuda u Evropi oni su spremni da uklone sve evropske vlade koje brane nacionalne interese, uključujući i nas“.

Legitimno je, čini se, s tim u vezi postaviti i pitanje: Da li je Srbija spremna da adekvatno odgovori na ove izazove i da li postoji politička volja da se spreči realizacija Soroševog plana.

Aktuelna agresivna kampanja ovdašnjih neoliberala protiv vlasti govori da oni poslušno staju u red za mrvice sa Sorošvog stola sa milijardama. Oni će za taj novac braniti Soroševe interese i to zahteva savez svih koji su spremni da od te prljave liberaške kampanje brane interese Srbije.       

[/restrict]