Feminizam, lažne vesti i saučesnik – ovih dana su ozvaničene kao svetske (Zapad) reči godine. Prema saopštenju respektabilnih anglosaksonskih izvora – rečnika Merijam-Vebster i Kolins – za pomenutima slede: empatija, uragan, federalizam, gaf. Prošlogodišnja reč godine – postistina – i dalje se dobro drži, verovatno zbog svog neverovatno moćnog semantičkog potencijala. Kako se u ovom jezičkom odgonetanju svetskog poretka ukazuje na bit daljih globalnih kretanja, čini nam se da je u ovogodišnjem izboru svojevrsna nepravda (da li namerno?) naneta jednoj reči koja je u medijima i globalnom javnom prostoru zasigurno obeležila završnicu godine. Ta reč, u top-listama izostavljena iako je u političkim i medijskim krugovima i dalje izuzetno „in“, jeste agent. S pridevom – strani koji je u neverovatno čestoj upotrebi uvek prati, moćna kombinacija koja „otkida“, dokazuje da se svetski veliki poslovi i dalje nastavljaju istim smerom neobjavljenog velikog rata što teče kao redovno stanje „ravnoteže“ sveta u kojem živimo. Strani agent! Dve reči, zloćudnom strašću i upotrebom stopljene bezmalo u jedno, u sintagmu (slično, već godinama odjekuje znakovita kombinacija „agent uticaja“) bez čijeg pominjanja jedva da je bila sastavljena poneka zvanična ili verbalna „depeša“ razmenjena između dve svetske sile, Amerike i Rusije, u minula dva meseca. Spirala je ubrzana kada je Vašington u novembru odlučio da primeni svoj Zakon o registraciji stranih agenata i tim imenom etiketira rusku televiziju Raša tudej i agenciju Sputnjik. Ministarstvo pravde SAD je kompaniji preko koje se emituje američki program RT dalo kratak rok da se registruje kao strani agent, a sve to s logistikom koju je u ovom slučaju obezbedio zakon usvojen u Sjedinjenim Državama 1938. godine, i tada – sa idejom suprotstavljanja pronacističkoj agitaciji na američkom tlu!
[restrict]
Kao što je poznato, usledila je uzvratna mera Kremlja, i svrstavanje čitavog niza američkih medija u kategoriju „stranih agenata“. Posebno je Ministarstvo pravde RF na spisak medija koji su na teritoriji Ruske Federacije proglašeni stranim agentima unelo i američki Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa. Tako je na veliku svetsku političku scenu stupilo staro-novo mitsko biće – strani agent, a deo hladnoratovske retorike uselio se u javni život kao činjenica na koju se svet navikava. Iako po posledicama daleko ozbiljnije, zapravo preteće, ovo značenje pomalo je nalik i balkanskom špijunu, dakle liku koji na našem prostoru pre ima status romantične urbane legende nego prave opasnosti.
Ovo nas podsećanje vraća i na činjenicu da je pojam „strani agent“, još češće sintagma „agent uticaja“, u Srbiji godinama takođe u svojevrsnoj konkurenciji za izbor hipotetičke liste reči godine, bar kada je u pitanju kritička svest o strukturnim socijalnim teškoćama i opštoj stagnaciji društva. I da, kako je više puta naglašavano, povodom agenta uticaja (koji je najčešće zastupnik stranog uticaja!) ovde i dalje nije razrešena dilema „da li su agenti lobisti ili peta kolona“! U pojmovniku obaveštajnih službi, kaže Oleg Platonov, „agent uticaja je građanin države u kojoj deluje strana služba, ali koji radi za interese ne svoje nego strane države, koristeći se službenim položajem u vlasti, političkoj partiji, parlamentu, sredstvima masovnih komunikacija, nauci, kulturi i umetnosti“. Prepoznajemo li u ovom određenju štogod realno prisutno u našem životnom okruženju? Tačno je da se u ovom smislu, u Srbiji, nezvanično, kao „provaljeni“ agenti – „strani“ ili „uticajni“ – imenuju i neki najistaknutiji akteri političkog i javnog života. Ne mislimo sada na, za političku scenu uobičajeno, nadgornjavanje vlasti i opozicije gde se „po tradiciji oponenti proglašavaju agentima“, već na ozbiljnije programsko delovanje koje određuje moduse upravljanja državom. Ne tako davno, u javnosti su zapenušani glasovi izdvajali delovanje pojedinih ministara, predlažući da oni „na reveru nose bedž strani agent“ a deo opozicije lobirao da se po ugledu na ruski zakon o stranim NVO i u Srbiji donese sličan zakon. To je tada bilo konkretno inspirisano neobičnim manevrima aktuelne potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović koja je, kao u to vreme ministar energetike, ne samo sabotirala izgradnju „Južnog toka“ već i ukupnu srpsko-rusku saradnju na polju energetike. Patriotski deo opozicije je tim povodom insistirao na utemeljenju zakona o javnom obeležavanju stranih agenata, pre svega NVO, i uređivanju njihovog delovanja u zemlji.
Pečat je tada pisao o fenomenu „agenti uticaja“ i podsetio da, prema naučnim istraživanjima, u svakom društvu postoji oko pet odsto lidera ili agenata uticaja, te centri moći tragaju za njima i kada ih pronađu, na njih stavljaju akcenat, kako bi oni uticali na stavove običnih ljudi.
Potom je ovakav vokabular u obraćanju pomenutog dela opozicije unekoliko bio utišan, da bi se ovih dana na sasvim drugoj strani pojavile oštro kritički intonirane primedbe na račun srpskog ministra finansija Dušana Vujovića, koji se u ovom viđenju imenuje kao „agent“ ili „trbuhozborac“ tuđih, dakle ne srpskih interesa. Povodom ministrovih „nebuloznih izjava iskazanih u Skupštini Srbije“, gde je on između ostalog rekao revolucionarno lucidnu konstataciju da se u Srbiji stiče „pravo na penziju, a ne pravo na konkretan iznos penzije“ iz redova uznemirenih penzionera besno mu je poručeno da posle svog javnog obraćanja jedino što bi trebalo da uradi jeste da podnese neopozivu ostavku.
„Jer, ako je visina buduće penzije nezavisna od visine uplate doprinosa, onda će se zaposleni dogovarati sa poslodavcem da se doprinosi uplaćuju na iznos minimalca, a ostatak zarade davaće se na ruke, čime je ’veliki stručnjak’ Vujović usred srpskog parlamenta promovisao kriminal i sivu ekonomiju“, kaže se u saopštenju Udruženja sindikata penzionera Srbije.
Dodajmo da situaciju, odnosno razmatranje optužbi da je ministar finansija zapravo „agent nekakvog skrivenog interesa“ komplikuje i to što je njegovo rezonovanje povodom zlog omena koji prati penzije u Srbiji unekoliko demantovao i prvi čovek Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Komentarišući Predlog budžeta za 2018. godinu kao „uravnotežen“, Petrović je ocenio (ne da je ministar „agent“!) da je u prethodne tri godine postojalo opravdanje za privremeno smanjenje penzija, ali da sada ne vidi razloge da taj privremeni zakon i dalje postoji.
Bez obzira na razrešenje ovog nezvaničnog „penzionog“ spora za čiji su ishod zainteresovani milioni građana Srbije, bez obzira na jezičke finese i unutrašnje top-liste najpopularnijih reči, jasno je da su u našoj zemlji agenti (uticaja, obmane, interesa…) strukturni momenat stvarnosti, deo sudbine i života. Kako bi prema definiciji imenica agent mogla da ima i etički i vrednosno neutralno značenje, da li bi bilo neobično očekivati da se – u kontri prema pomenutim –ustoliče agenti nacionalnog interesa, to jest državnog razloga? Ili takvi postoje, samo se drugačije zovu, i manje nametljivo oglašavaju?
[/restrict]
