Zona sumraka – Kapo i talibani

Najbolji tekst koji smo do sada mogli da pročitamo o globalizaciji izašao je iz pera Tihomira Novaka u kojem se jasno poručuje da ćirilicu treba zameniti latinicom, gibanicu brzom hranom i intelektualce kolačima

Tihomir Novak (ne, nije to hrvatski malonogometni reprezentativac, kao što ni njegov kolega Pavle Radić nije onaj što ga je Puniša Račić onomad u Skupštini, već autori na „Autonomiji“ imaju čudna imena) u tekstu pod naslovom „Naši talibani i urota protiv ćirilice“ objašnjava nam „kako sloboda i globalizacija uništavaju srBstvo“. „Naši talibani“ su, po njegovom sudu, oni za koje bi gubitak ćirilice bio nacionalna katastrofa i „ljuti su antiglobalisti“. Novak je, s druge strane, ljuti globalista koji misli da anahrone pojave poput ćirilice i treba da nestanu. Kakav je njegov pogled na globalizaciju jasno nam ukazuje nastavak teksta: „A šta nam to govori manjak ćiriličnih tabli? Dve stvari. Prva je da se Novi Sad globalizovao, da više nije ona stara ’srpska Atina’, u kojoj se nekad ’mislilo i na ćirilici pisalo za ceo srpski narod’. Druga stvar je otmeno prisustvo latinice.“ Dakle, globalizacija se oličava u „otmenom prisustvu latinice“. Latinica je „otmena“ za razliku od ćirilice, ali i, kada već govorimo o globalizaciji, kineskog, indijskog ili arapskog pisma. S obzirom na to da je samo latinica „otmena“ i oličenje globalizacije, jasno je da ta Novakova „globalizacija“ nije ništa drugo do imperijalizam. Zapadni, američki.

[restrict]

Vratimo se na te, Novaku, tako gnusne talibane i šta oni predstavljaju. Ne smeta njemu što su oni tvorevina američkog rata protiv sovjetske intervencije u Avganistanu, ali i protiv samog avganistanskog naroda. Zašto to kažemo? Zato što je jasno da je Vašington podstrekivao pobunu u Avganistanu protiv sekularne vlasti bliske Moskvi iz sopstvenih sebičnih interesa i svesno i namerno izazivao sovjetsku intervenciju, kao što je zloduh američkog imperijalizma Zbignjev Bžežinski otvoreno i priznao. Talibani su nastali na tome. Na saradnji CIA, Bžežinskog, Osame bin Ladena… Ali ne pljuje Novak te talibane. On pljuje ono što talibani danas predstavljaju – otpor američkom imperijalizmu, američkoj okupaciji, američkom sistemu vrednosti i čuvare avganistanske tradicije, kakva god ona bila. Ako su naši čuvari ćirilice takvi talibani, onda neka ih. Jasno je da Novak ne želi globalizaciju kao mehanizam suživota i razmene različitih podjednako poštovanih i zaštićenih kultura, nego želi dominaciju samo jedne kulture – latinične, zapadne – i propast svih ostalih, „talibanskih“.

„Ko ostane bez pisma, pre ili kasnije će, dramatizuju talibani, ostati bez nacionalnog identiteta. A kad izgubite pismo i identitet, šta će vam, onda, država?“, u svojoj liberalnoj mudrosti zapaža Novak. Ali nije li to istina? Nije li upravo cilj globalističke elite suprotstavljene „talibanima“ da unište sve identitete i države kako bi stvorili samo veliko, bezgranično tržište gde je jedina vrednost potrošnja iz koje se rađa njihov profit? Izlažući nam svoj tržišni svetonazor, Novak nam otvoreno priznaje i to: „Podrazumeva se da se toj invaziji i kancerogenoj metastazi mora stati na put. Otuda ovaj alarm, ova zvonjava, ovi apeli i sva ova prenemaganja. Jer, ako država ne stane iza našeg pisma, ako ne stane iza našeg jezika, vere, kulture, gibanice, ćevapčića i kajmaka, onda se valja zapitati kome takva država, zapravo, služi?“ Doista, država (pored ostalog) tome i služi, makar ona prava. Zato i hoće da je unište da bi gibanicu i ćevape zamenilo smeće od hrane iz nekog od globalnih lanaca poput „Mekdonaldsa“ ili „Burger kinga“.

„Ovdašnje talibane globalizacija plaši, zato se smušeni i izgubljeni okreću prošlosti, jer im se čini da je tada sve bilo lakše, lepše i jednostavnije. Tada je Novi Sad bio srpska Atina. Tada su intelektualci bili savest nacije“, konstatuje rezignirano Novak. To nikako ne valja, pošto, umesto intelektualaca, savest nacije treba da budu Kardašijani. No ima nade, otkriva nam Novak, pošto današnji Novi Sad ne robuje tim starim, retrogradnim i prevaziđenim principima: „Kada danas u Novom Sadu kažete Atina, ime tog grada nikoga ne asocira na (grčke) filozofe i nacionalnu predanost, nego na kafe-poslastičarnicu u centru“. Bogu hvala! Pa šta će nam knjige, kada možemo imati kolača?! Još bolje. Novak kaže da u toj novoj, pravoj Atini „možete sedeti satima i ugodno ćaskati, možete jesti kolače i posmatrati klince koji na globalizaciju gledaju kao na svoju šansu“. Zaista, šansu kakvu imaju klinci s Tajlanda i drugih siromašnih zemalja kojima je globalizacija omogućila da za manje od dolara dnevno šiju patike koje se na Zapadu za stotine dolara prodaju drugim klincima koji ih kupuju na kredit, jer su im roditelji ostali bez posla pošto je zbog profita sva industrija prebačena u zemlje s jeftinom radnom snagom. To je globalizacija sa čijim blagodatima se i mi već danas suočavamo u vidu stranih investicija i čije nas radosti tek očekuju u budućnosti zahvaljujući dualnom obrazovanju. To je globalizacija u kojoj uživaju narodne mase i u nekada „obećanim zemljama“ Zapada. Jedina prepreka tome i kod nas, i kod njih, jesu „talibani“, kako Novak prezrivo naziva protivnike globalizacije-imperijalizma sve u nadi da će imati status „kućnog crnca“ i da će izbeći rad na plantaži.      

[/restrict]