U međuvremenu budni duhom

Kako su četiri studentske predstave – dva dramska klasika i dva savremena teksta – izvedene u Drvengradu na drugom Jesenjem pozorišnom festivalu demantovale uvreženo mišljenje da umetnost proživljava duboku krizu

Dvodnevni Jesenji pozorišni festival reditelja Emira Kusturice, drugu godinu zaredom održan pod pokroviteljstvom NIS-a, otvorio je duhovni prostor ne samo za one čiji se umetnički kredo doziva ovakvim nesvakidašnjim događajima već i za one koji su, zadesivši se ovde, zaključili da su upravo uspešno pobegli besmislu. Otuda se i slogan festivala, izreka Matije Bećkovića „Kao da živimo u međuvremenu“, pokazao kao najsrećnije odabran jezički ključ za razumevanje širine umetnosti s jedne, i skučenosti života lišenog duhovne dimenzije, s druge strane.

 

NOVI EPIDAURUS „Davno je u staroj Grčkoj postojao običaj da ljudi dolaze iz svih krajeva zemlje u Epidaurus da vide šta je to poslednje što znaju iz mitologije postavljeno na scenu, i koje je to uzbuđenje koje će ih provesti kroz katarzu“, rekao je Kusturica. Danas na ovaj prostor nimalo nalik Peloponezu, uklešten između srpskih planina, dolaze ljudi iz različitih gradova Srbije, ali inostranstva. Ovaj festival otuda pretenduje, ocenio je Kusturica, da postane novi Epidaurus.

Festival je otvorila predstava Dušana Kovačevića „Hinoza jedne ljubavi“, koja je pisana, kako je rekao pisac, sa osećanjem da se događa na nekom ovakvom mestu, blizu zvezda, na planini. 

Kovačevićeva opsesija kosmosom svedoči o dubokoj vezi koju pozorište oživljava kada je u pitanju veliki pisac s vremenom u kojem živimo. Naše vreme je, smatra Kusturica, nikada bliže otkriću da postoji još civilizacija, da nismo jedini i to pre nego što ova uđe u svoju ratnu katarzu. Pozorište služi da nas odbrani od te vrste katarze.

„Govori se već stotinu godina kako je umetnost u krizi, a Dušan Kovačević je konstatovao da umetnost nije u krizi, društvo može da bude u krizi.“

Da je umetnost u krizi demantovale su četiri studentske predstave, dva dramska klasika i dva savremena teksta izvedena u Drvengradu. U takmičarskom programu Jesenjeg pozorišnog festivala studenti su pred majstorima glume pokazali domete svog umeća. Fakultet dramskih i filmskih umetnosti Sinergija izveo je predstavu „Braća“ Mihaila Durnjenkova, Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda komad „Skoro pa drama“ Itana Koena, Akademija umetnosti Novi Sad Pirandelovih „Šest lica traži pisca“, dok je  Akademija umetnosti Beograd izvela „Galeba“ Čehova. No za njih ništa manje značajna bila je razmena iskustva i znanja sa glumcima, piscima, doajenima pozorišne scene.

DESIO SE ŽIVOT Taj segment festivala – posebno učešće u dramskim i rediteljskim radionicama Dušana Kovačevića i Snežane Trišić – ocenili su kao dragoceno iskustvo koje će nesumnjivo imati uticaja na njihov dalji rad na sebi.

„U međuvremenu se izgleda desio život. Sad samo treba nastaviti s njim“, prokomentarisao je jedan od učesnika koji je živo pratio izlaganje Dušana Kovačevića o radu, inspiraciji, stvaralaštvu…

Sa Mećavnika studenti su poneli i nagrade. Nagradu za najboljeg glumca na ovogodišnjem festivalu dobio je Dušan Mamula, dok je za najbolju glumicu proglašena Gordana Đokić. Najbolja predstava ovogodišnjeg festivala po oceni žirija bila je „Skoro pa drama“ u izvođenju studenata Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda.

Drugo veče posetioci su morali s žaljenjem da konstatuju da se festival približio kraju. U dvorani „Prokleta avlija“ posle predstave „Galeb“ on je i zvanično zatvoren.

„Mnogo se bolje čovek oseća kada otvara, nego kad zatvara festival. Siguran sam da će u budućnosti biti više predstava, pa će i nagrade biti slađe. Pozorišni festival ovu nedođiju, uz podršku NIS-a, ponovo pretvara u kulturni centar. Festival je zatvoren, ali će ga biti i sledeće godine“, pozdravio se sa prisutnima Kusturica.

Traganje za smislom u jednom vremenu, pa čak i tako malo inspirativnom kakvo je naše, pokazalo se dostižnim. Za to, složili su se gledaoci, potrebno je malo više duhovnog prostora i novih Epidaurusa.