POLITIKA PRESUDILA PRAVU

Ratko Mladić, nekadašnji komandant VRS, osuđen na kaznu doživotnog zatvora

Činom izricanja presude srpskom generalu za koju je, po verovatno najposećenijem suđenju u istoriji Haškog tribunala, zainteresovan ceo svet, okončana je sudska farsa duga 25 godina, čiji je prevashodni cilj da Srbe u građanskom ratu započetom na kraju drugog milenijuma označi jedinim krivcima za sva zla počinjena u ratu

Veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu, na čelu sa sudijom Alfonsom Orijem, izreklo je u sredu, 22. novembra, prvostepenu presudu srpskom generalu, nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću (74), kojom ga je osudilo na doživotnu robiju.

U obrazloženju presude Haškog tribunala rečeno je da je general Mladić „značajno doprineo izvršenju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine“, te ga osudio po 10 od ukupno 11 tačaka optužnice, oslobodivši ga optužbe za genocid u šest opština – Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica. Ovu odluku predsednik sudskog veća Alfons Ori obrazložio je činjenicom da nije dokazano da je cilj udruženog zločinačkog poduhvata bio genocid, što je najviše razočaralo brojne predstavnike nevladinog sektora i raznih udruženja žrtava i ratnih veterana iz Bosne i Hercegovine čiji su predstavnici takvu odluku očekivali i zbog nje doputovali Hag dva dana ranije kako ne bi izostali sa unapred priređenih performansa i fols-fleg operacija.

[restrict]

PRESUDA BEZ ČINJENICA

Činom izricanja presude srpskom generalu za koji je, po verovatno najposećenijem suđenju u istoriji Tribunala, zainteresovan ceo svet, okončana je sudska farsa duga 25 godina, čiji je prevashodni cilj da Srbe u građanskom ratu započetom na kraju drugog milenijuma označi jedinim krivcima za sva zla počinjena u ratu.

Po izrečenoj prvostepenoj presudi na koju postoji pravo žalbe Mladić je, dakle, oslobođen prve tačke, a osuđen po tački 2 za genocid u Srebrenici, po tački 3 za zločin protiv čovečnosti, po tački 4 za istrebljenje i zločin protiv civilnog stanovništva, po tački 5 zbog ubistava i zločina protiv civilnog stanovništva, po tački 6 zbog ubistava i kršenja zakona i običaja ratovanja, po tački 7 zbog deportacija i zločina protiv civilnog stanovništva, po tački 8 zbog nehumanog premeštanja i zločina protiv civilnog stanovništva, po tački 9 zbog terorisanja, kršenja zakona i običaja ratovanja, po tački 10 zbog protivpravnih napada na civile i kršenja zakona i običaja ratovanja i po tački 11 zbog uzimanja talaca – osoblja UN – i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Branioci generala Mladića na čelu sa advokatom Brankom Lukićem smatraju da na suđenju koje je trajalo četiri i po godine nije dokazana Mladićeva krivica i tražili su oslobađajuću presudu, na kojoj će verovatno insistirati i u žalbenom zahtevu. Upravo jaz koji postoji između tačaka iz optužnice i oko 10 hiljada predočenih dokaza odbrane najbolje potvrđuje da presuda nije zasnovana na činjenicama.

S obzirom na godine života i teško zdravstveno stanje Ratka Mladića, kome je i tokom izricanja presude visok pritisak bio ozbiljna pretnja, srpski general biće utamničen do kraja života koji će skončati daleko od Srbije i srpskog naroda za koji se kao general vojni časno i dostojanstveno borio. Otići će, verovatno, sa teškim osećanjem da je „izdat“ od svoje države, od onih koji su ga kidnapovali i izručili Hagu, dok su muslimani i Hrvati svoje sunarodnike oslobođene u Hagu i pored dokaza o najtežim zločinima protiv čovečnosti, i najvećeg etničkog čišćenja Srba od Drugog svetskog rata, dočekivali kao heroje i oslobodioce od velikosrpske agresije.

 

Hronologija beščašća Uprkos činjenici da nijedan mentalno zdrav čovek ne može da podržava zločin ma ko da ga je počinio, i ma sa koje strane dolazio, a zločin nad muslimanima u Srebrenici se dogodio, pokušaj da se on pretvori u genocid, što po definiciji nikako nije, dokaz je da je srpskom generalu Mladiću, kao i svim prethodnim haškim osuđenicima kojima je pripisan, učinjena teška nepravda. Tim pre što su politička rukovodstva u prethodnom periodu malo šta, ili gotovo ništa, učinila da srpski optuženici u Hagu dobiju institucionalnu zaštitu, koju su zatočenici suprotstavljenih strana neizostavno uživali.

Vidljivo je to iz hronologije koja Mladića prati na njegovom poratnom putu. Bivši ratni komandant Vojske Republike Srpske uhapšen je 26. maja 2011. u kući svog rođaka u Lazarevu kod Zrenjanina, nakon 12 godina skrivanja, a Haškom tribunalu je izručen 31. maja. Suđenje generalu VRS počelo je u maju 2012, a okončano 15. decembra 2016. godine.

Prvu optužnicu protiv Mladića, na kojoj je bio zajedno sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem, Haški tribunal je podigao 25. jula 1995. i otad ju je četiri puta menjao i proširivao (14. novembra 1995, 1. juna 2001, 10. oktobra 2002. i 16. decembra 2011). Posle su optužnice protiv Mladića i Karadžića razdvojene da bi im se sudilo u odvojenim postupcima.

Karadžić je u martu 2016. prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora i čeka pravosnažnu odluku Tribunala u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

Prema haškoj optužnici od 8. novembra 2002. godine, Mladić se tereti za genocid, progone, istrebljenje i ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, navodno terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile, uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN-a.

Pod njegovom komandom, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno je oko 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice.

Mladića terete i za granatiranje Sarajeva, kao i za logore „Omarska“, „Keraterm“, „Manjača“ i „Trnopolje“.

Mladić je optužen za jedan slučaj genocida, sedam slučajeva saučesništva u genocidu i šest slučajeva kršenja zakona i običaja rata, uključujući ubistva, sprovođenje terora nad civilima i uzimanja talaca.

U delu optužnice koji se odnosi na zločine u opštinama koje su bosanski Srbi smatrali svojom teritorijom ostaje isti broj opština – šest je pre dve godine uklonjeno iz optužnice (Bihać-Ripac, Bosanska Gradiška, Doboj, Gacko, Nevesinje i Teslić), a šest novih dodato (Hadžići, Ilidža, Novo Sarajevo, Pale, Sokolac i Trnovo).

Iako je zadržala isti broj opština, izmišljena optužnica oslanja se na već ranije presuđene slučajeve procesuirane u Haškom tribunalu.

Mladić je tokom suđenja negirao krivicu, a sa timom svojih branilaca pokušao je da ospori navode Tužilaštva i iskaze svedoka.

Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su tražili da mu se omogući lečenje na slobodi. Vlada Srbije je nedavno na zahtev njegovih branilaca i porodice dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu iz pritvora Haškog tribunala radi lečenja, ali odgovor Haga se i dalje čeka.

 

Presuda na osnovu pretpostavke krivice

Odbrana i Tužilaštvo imaju pravo žalbe na prvostepenu presudu. Kada bude odlučeno o žalbama, to će praktično biti kraj rada ovog suda koji su UN nelegalno i nelegitimno, znači suprotno međunarodnom krivičnom pravu, osnovale 25. maja 1993. godine.

Advokat Boris Zorko, član pravnog tima koji brani Mladića, rekao je „Pečatu“ posle izrečene presude da će odbrana svakako koristiti sva pravno dozvoljena sredstva, najaviti i podneti žalbu i nastaviti da se bori za pravilan ishod postupka, međutim, višestruke okolnosti bacaju senku čak i na pravilnost procesa tokom izricanja presude, ali i ranije.

Po njegovoj oceni, presuda treba da bude predmet iscrpne analize. „Nezavisno od toga, a u vezi sa samim tokom postupka, primetno je da odbrana nije mogla svoje dokaze da izvede do kraja, tačnije, zaključen je postupak izvođenja dokaza iako je odbrana imala još nekoliko planiranih svedoka i suprotno sopstvenim navodima o tome.“

Advokat Zorko smatra da je interesantno ukazati na neke primere kvaliteta dokaza koji su pratili postupak:

Odsustvo bilo kakvog dokaza kojima general Mladić naređuje bilo koji zločin.

Odsustvo tvrdnje Tužilaštva da je general neposredno počinio neki zločin.

U svojoj završnoj reči, Tužilaštvo prihvata da nije ispunilo teret dokazivanja povodom nekolicine ključnih tački optužnice (sve tačke optužnice za Sarajevo, genocid u Srebrenici, genocid u opštinama).

Optužbe su se zapravo odnosile na legitimne vojne operacije, a ne na jednostrane napade snaga pod komandom generala Mladića. U međunarodnom humanitarnom pravu, kada je napadnuta vojna sila, dozvoljen je odgovor. Čak i Tužilaštvo priznaje da su Sarajevo i Srebrenica bili baza operacija BiH, uz napade na suprotnu stranu pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Stalni napadi iz ovih gradova objašnjavaju „opsadu“ Sarajeva i bitku u Srebrenici kao legitimne vojne odgovore. Pri svemu tome, UN-SB je više puta upozoren na opasnost ovakve situacije od strane svojih predstavnika i osoblja na terenu, ali nije učinilo ništa.

U periodu u kome je general Mladić navodno komandovao svojim jedinicama, dok se dešavaju događaji u Srebrenici, zapravo se nalazi u Beogradu na tajnim sastancima UN na pregovorima o okončanju rata i uspostavljanju sporazuma o omogućavanju pristupa Crvenog krsta pripadnicima ratnih zarobljenika u Srebrenici, i razmeni ovih ratnih zarobljenika. Ovo sve negira nameru i saznanja o svakom pojedinačnom ubistvu, a kamoli o genocidu. Tužilaštvo inače nije osporavalo njegovo odsustvo iz Srebrenice niti ovaj sastanak.

Postoje mnogobrojni dokumentovani dokazi koji potvrđuju stav generala Mladića kojim naređuje zaštitu nesrpskih civila. To se jednostavno nikako ne uklapa sa konstrukcijom Tužilaštva da je general imao bilo kakvu nameru da uništi zaštićenu grupu, tj. muslimane u bivšoj BiH.

Na početku postupka, odbrana je ukazivala da je optužnica Tužilaštva bila krajnje neprecizna i kontradiktorna. Tokom postupka su se dešavale apsurdne situacije, poput slučaja da se general Mladić optužuje za uništavanje džamije za koju veštak tužilaštva potvrđuje da je zapravo bila uništena u Drugom svetskom ratu, ili uništavanje džamije u Kalinoviku, za koju se ispostavlja da nikada nije postojala.

 

Advokat Zorko podseća da nijedna zakonita presuda ili odluka ne sme da se zasniva na pretpostavljanju krivice i kaže da je Tužilaštvo moralo izneti dokaze koje relevantne činjenice potvrđuju van svake razumne sumnje, što po mišljenju odbrane nije nikako bio slučaj. Zato je, kako kaže, Mladićev pravni tim uveren da usled pomenutih, ali i drugih činjenica koje su pratile ovaj postupak, žalba mora da ima uspeha.

Haški tribunal  prestaje da radi 30. novembra, posle 24 godine od osnivanja, a postupke po žalbama, revizije i izvršenje kazni u njegovo ime ubuduće vršiće Mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu.     

Srbima 1.138,5 godina zatvora

Statistika tribunala kaže da je Hag za 72 optuženika srpske nacionalnosti izrekao ukupnu kaznu od 1.138,5 godina zatvora, dok je za 27 optuženika ostalih nacionalnosti izrekao skoro trostruko manju kaznu – 361 godinu zatvora? Pored toga, podaci govore da je na suđenja u Hagu „potrošeno“ 530 dana, da je 169 svedoka Tužilaštva izašlo pred Sud, dok je 208 svedoka odbrane izašlo pred Sud, da je u „slučaju Mladić“ učestvovao 591 svedok, a ukupno 377 svedoka koji su izašli pred Sud, te da je usvojeno 9.914 dokaznih predmeta.

Darko Mladić

Maske su konačno pale

Darko Mladić, generalov sin, u izjavi koju je dao „Pečatu“ posle izrečene presude, rekao je da ona predstavlja upravo ono što su njegova porodica, prijatelji i većina naroda u Srbiji i očekivali, a to je dalja diskriminacija srpskih žrtava i pokušaj kriminalizovanja celog srpskog pokreta za slobodu kroz osuđivanje vodećih ličnosti iz Vojske i politike.

„Oni su, naravno, sve ove godine podržani ogromnom medijskom mašinerijom koja je jasno pokazala da je u pitanju realizacija političkih ciljeva, jer NATO-u su potrebni zločinci kako bi imao razlog da okupira nove zemlje i širi se na istok. Mi smo svedoci da je taj proces nastavio i posle jugoslovenske krize a da Ratko Mladić nije bio prisutan ni u Libiji, ni u Iraku i Ukrajini, ni u Siriji. Prema tome, Ratko Mladić smatra da je i sam zarobljenik NATO-a, da je sud u Hagu NATO sud i da mu se ne sudi fer, što je jasno pokazano i ovom presudom, jer je cela međunarodna javnost mogla da vidi još jednu apsurdnu situaciju kada predsednik Veća tvrdi da je pritisak od 180 normalna stvar za čoveka koji je preživeo više moždanih udara i čak odbio da skrati postupak čitanja obrazloženja izlažući generala Mladića životnoj opasnosti. Sve u svemu, ovo je samo finale tog haškog suđenja koje traje više od 20 godina i ima negativne rezultate, posebno što regionu nije doneo pomirenje kao što piše u osnivačkom aktu – Rezoluciji SB na osnovu koje je Tribunal i osnovan.“

Darko Mladić naglašava da su konačno sve maske pale i da Srbe pokušavaju da nateraju da priznaju i ono za šta nisu krivi.

„Mi tu presudu odbacujemo kao nepravednu, Sud kao pristrasan i nastavićemo da se borimo za slobodu i  istinu o generalu Mladiću i srpskom narodu koji je treći put u 20. veku u opasnosti da doživi genocid, a moj otac je čovek koji je zajedno sa narodnom vojskom sprečio da se taj scenario ponovi.“ 

Mladićev sin je dodao da su njegova porodica i prijatelji prilikom dolaska u Hag izbegli „bliski susret“ sa grupama koje su pokazivale spremnost da izazovu incidente, ali da ih je u tome sprečilo sudsko obezbeđenje, i naglasio da Ratko Mladić, uprkos svemu, nije klonuo.

„Okolnosti u svetu, pa i u Srbiji se menjaju, garancije koje je dala Vlada Srbije nam daje nadu da će moj otac ubuduće imati veću zaštitu države. A što se žalbe tiče, očekujemo da očigledni dokazi budu uvaženi i da se presuda donese na osnovu međunarodnog krivičnog prava, a ne na osnovu medijske propagande i političkih ciljeva“, zaključio je Darko Mladić.

Milorad Dodik

Presuda ojačava mit o Mladiću

Lider Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da će se u slučaju negativne presude Haškog tribunala samo ojačati mit o Mladiću.

„Mladić ostaje legenda u srpskom narodu, čovjek koji je svoje profesionalne i ljudske sposobnosti dao u funkciju odbrane slobode srpskog naroda, gđe god on bio. Ono što su Mladić i mnogi s njim učinili jeste da su veoma profesionalno obavili svoju dužnost. Žrtvujući svoj i komoditet svoje porodice, znali su da će biti izloženi svim ovim procedurama koje dugo godina traju, ali nisu odustajali od istinske slobodarske ideje što se tiče Republike Srpske“, rekao je Dodik.

Aleksandar Vučić

Sramota je na deliocima pravde

Obraćajući se srpskoj javnosti povodom presude generalu Mladiću, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je ovakva presuda očekivana, i da on kao predsednik države ne može da komentariše nepravosnažnu presudu.

„Srbija poštuje žrtve drugih naroda, i znam da ne možemo da očekujemo poštovanje za naše žrtve i da ćemo to morati sami da učinimo. Svi su očekivali presudu kakvu je izrekao Haški tribunal, i znam koliko su emocije uzavrele. Danas nije dan ni za radost, ni za tugu, već da vidimo kakvu budućnost želimo.“

Na pitanje o izostanku pravde za srpske žrtve, Vučić je istakao da za sve što nisu odgovarali čak i oni koji su direktno ubijali srpske žrtve, a za to postoje živi svedoci, to na sramotu onima koji su takvu pravdu delili.

„Ali to ne sme i ne može da umanji niti time treba da pravdamo zločine koje su neki počinili sa srpskim imenom i prezimenom. Mi smo u stanju da svoju odgovornost prihvatimo, a plašim se da drugi to nisu, ali u tome nije naša slabost već snaga. Mi ne očekujemo da će naša suza naći roditelje u međunarodnoj zajednici“, naglasio je predsednik Srbije.

[/restrict]

  zaйm onlaйn na kartu bez otkaza vivus zaйm onlaйnvzяtь zaйm na kartu sberbankoformitь zaйm na kartu maэstro