Izlog knjige

Vladimir Kecmanović
DVA KRSTA I JEDNA KRV
„Svet knjige“, Beograd, 2017

Sve ono što je znao o strašnoj sudbini Mostara, sudbini mostarskih Srba, kao i o sudbini ostalih žitelja ovog mesta – onih koji nisu Srbi ili su tako prestali da se zovu – teralo je autora da sve što vidi, hteo to ili ne, posmatra kao sablasno poprište nebrojenih zločina. Idući mostarskim putevima koje je u svojim putopisima ostavio živim Zuko Džumhur, Kecmanović popunjava namerne džumhurovske nedorečenosti pripovedajući o pravoslavnom Mostaru, slobodarskom duhu Srba, te njihovom stradanju u NDH.
U ovoj knjizi se, kaže Vladimir Pištalo u predgovoru, ne radi prvenstveno ni o počiniocima zločina. U ovoj knjizi se radi o žrtvama.

Ljiljana Habjanović Đurović
KNJIGE ZA DECU
„Čigoja štampa“, Beograd, 2017

„Iva i lutka“, „Iva i anđeo“ i „Sveta Petka“ tri su knjige za decu kojima je Ljiljana Habjanović Đurović pokrenula serijal uzbudljivih priča namenjenih najmlađoj publici. Knjige su nastale posle romana „Onda je došla dobra vila“, kada je, kako kaže, shvatila do koje mere se i preko knjiga može manipulisati decom, te koliko je važno uputiti ih na prave vrednosti. Zanimljive, podsticajne i bogato ilustrovane, ove knjige su mali priručnici za buduće dobre ljude.

Karlos Fuentes
ZAKOPANO OGLEDALO
„Akademska knjiga“, Novi Sad, 2017

Prva knjiga eseja Karlosa Fuentesa svojevrsna je istorija hispanskog sveta iz vizure najplodnijeg meksičkog pisca koja istovremeno predstavlja i ključ za razumevanje njegovog celokupnog opusa. Fuentesova razmišljanja o Španiji i (Hispanskoj) Americi nastala su zajedno sa istoimenom televizijskom serijom u pet epizoda – uoči obeležavanja pet vekova od otkrića američkog kontinenta, kada je na tom tlu počelo apsorbovanje i integrisanje više različitih civilizacija, rasa, kultura i duhovnosti. Nepune dve decenije kasnije knjiga je proširena „Naknadnim epilogom“ u vidu sažetka autorovih razmišljanja iz perspektive 21. veka.

Vladimir Jagličić
PREDGRAĐE HORIZONTA
Srpska književna zadruga, Beograd, 2017

U novoj pesničkoj knjizi, znatnog obima, Jagličić u punoj zrelosti, pokazao je dva svoja umeća: lirsko dočaravanje stvarnosti i majstorstvo versifikacije – izgradnju katrena i soneta koje je doveo do savršenstva… Lirska poezija zahteva posebnu selekciju elemenata stvarnosti, od kojih pesnik stvara slike, parabole, duhovna značenja. U tom smislu, Jagličić resko senči svoje vreme, ali i oblikuje dijaloge i sa tim vremenom i sa poezijom kao takvom. Spektar njegovih tema čini Jagličićevu poeziju raznovrsnom, aktivnom, subjektivnom.

Grozdana Olujić
PREŽIVETI DO SUTRA
Srpska književna zadruga, Beograd, 2017

Novi roman Grozdane Olujić predstavlja književni i izdavački kuriozitet: pisan je pre gotovo pola veka, u vreme kada društvo nije moglo da prihvati političku i umetničku slobodu ranih romana naše spisateljice. Posle ideoloških napada na roman „Izlet u nebo“, i posle skidanja sa repertoara pozorišne predstave po ovom romanu, Olujićeva je odlučila da novo delo zadrži u fioci. Sada je to delo pred čitaocima. Porodična i istorijska drama ovog romana odigrava se (kao i u drugim Grozdaninim romanima) u imaginarnom mestu Karanovu, u vojvođanskoj ravnici, tokom Drugog svetskog rata. Posebna uzbuđenja njeni junaci pokazuju u prvim danima rata, usled neverice i mnogih dilema i opredeljenja. Suptilna psihologija i atraktivno pripovedanje nadomak poezije krasi rasnog pisca ove knjige…