Udar na srpsku neutralnost

Piše Ljuban Karan

Stratezi specijalnog rata protiv Srbije iz Pentagona, Lenglija i Brisela zaista se trude da urade sve onako kako to osnovni principi usvojene strategije nalažu, ali šta im to vredi kada njihovi saradnički centri destrukcije unutar Srbije nemaju mnogo smisla za tajnost i perfidnost u nastupu, čime su nam dali dovoljno vremena da se i sami pripremimo za specijalni okršaj.

STRATEGIJA RUŠENJA Centrima moći na Zapadu neće se baš svideti što im je nova taktika razotkrivena na samom startu, budući da su uložili veliki napor u pravcu obmane i operativnog maskiranja pravih, dugoročnih namera. Kompletna zamisao bila je da se predstavnici aktuelne vlasti uspavaju srdačnim i korektnim prijemima i obećanjima u Njujorku i Briselu, i poveruju u nagli zaokret zapadne politike prema Srbiji i srpskoj vojnoj neutralnosti. Istovremeno, da se podrivačke aktivnosti i kompletna destrukcija nastave od strane unutrašnjih retrogradnih snaga, tako da se na prvi pogled ne vidi kako i dalje iza svega stoji Zapad.

Suština nove zamisli je da se Vlada Srbije ne ruši odmah i kompletna, nego da se postepeno kruni eliminacijom ministara koji su najtvrdokorniji zagovornici vojne neutralnosti i protivnici ulaska Srbije u NATO. Rušenje pojedinih ministara treba da izgleda kao unutrašnja stvar Srbije, a ne kao pritisak i dejstvo izvana. Tako se prvi na udaru prljavih metoda specijalnog rata našao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin. Štaviše, kompletna prljava „artiljerija“ ovog tajnog rata usmerena je na samo jedan segment srpske državnosti, ali trenutno najvažniji – na odbrambenu sposobnost Srbije. Procenjuje se da tako koncentrisan udar na jedan segment mora dati rezultate, i da će odbrambeni front Srbije protiv specijalnog rata sa Zapada sigurno biti probijen. Za procene budućih dešavanja veoma je važno zašto se na udaru našao baš ministar odbrane. Jer ako se prvo poseže za slabljenjem odbrambenog sistema, to znači da se SAD i NATO ne odriču vojnog rešenja srpskog pitanja i da je to za njih realna opcija za koju treba stvoriti što povoljnije uslove.

[restrict]

MINISTARSKA ROKADA Pitanje razloga zbog kojih su ministri Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević u novoj vladi zamenili ministarstva proizvelo je raznorazne intrige i kojekakve verzije. Iako zvaničnog objašnjenja nije bilo (a i zašto bi neko objašnjavao strategijske odluke takve vrste), može se dokučiti namera političkog vrha Srbije. Naravno da je i Đorđević na liniji vojne neutralnosti Srbije, ali tek postavljanjem Aleksandra Vulina za ministra odbrane poslata je jasna poruka i Istoku i Zapadu da je kičma proklamovane politike Srbije vojna neutralnost, i da se ona ne može menjati ni pod najtežim pritiscima. Na Zapadu su poruku shvatili, i zbog toga je upravo Aleksandar Vulin postao osnovna meta napada specijalnim ratom. Procenjeno je da bi rušenjem aktuelnog ministra odbrane bila značajno nagrižena ideja o vojnoj neutralnosti, a tako i kompletna srpska politika koja u samoj svojoj suštini nije u skladu sa agresivnim planovima NATO-a.

 

RAT (DEZ)INFORMACIJAMA Najvažnija stvar kod pronalaženja strategije odbrane Srbije jeste što su opasnosti od specijalnog rata sa Zapada uočene blagovremeno. Teško da nakon toga možemo dozvoliti sebi luksuz opuštanja i iznenađenja. Dobili smo dovoljno vremena da se dobro pripremimo za taj tajni obračun, a vreme kao faktor je i u ovom tajnom ratu, kao i u konvencionalnom, presudno važno.

Strani centri odavno su svesni višeslojnih slabosti kada je u pitanju domaća destruktivna mašinerija koja se predstavlja kao opozicija. Te slabosti idu od morala do bezidejnosti i nesposobnosti, bez izgleda da se prevaziđu. Zato je Zapad primoran da, i pored već potrošene ozbiljne sume, značajno poveća priliv novca koji će biti upotrebljen pre svega na jačanje, uvezivanje i „šminkanje“ unutrašnjih snaga. Zatim, iako zapadni centri moći već raspolažu sa pola medija u Srbiji, bez obzira na cenu, moraju ići u dalju kupovinu i preotimanja radi stvaranja novih propagandnih punktova, kako bi se medijskim bombardovanjem građana Srbije velikom količinom dezinformacija zatrpala prava istina. Ako se laži plasiraju preko više „nezavisnih“ izvora, postaju uverljive.

Kontraobaveštajci znaju kako se prave dezinformacije i kako se plasiraju sa ciljem da uzburkaju srpsku javnost. Proces je prilično složen, ali logika je prosta i jednostavna. Na primer, ako bismo stvar pojednostavili do kraja, to izgleda ovako – hajde da kompromitujemo ministra odbrane Aleksandra Vulina. Da li ministar Vulin ima stan? Ima. Odlično, to je prva istina. Da li je taj stan velik? Jeste. Odlično, to je druga istina. Nije tu sada problem dodati dve neistine, da je stečen nezakonito i da je kupljen u vreme njegovog ministarskog mandata. Tako imamo dve istine i dve neistine i takva dezinformacija može da pokoleba deo srpske populacije koji je ionako ubeđen da svaka vlast u Srbiji krade. Ostaje samo da se smišljena priča plasira preko što više raznih kupljenih medija kao rezultat „istraživačkog novinarstva“.

 

NAČINI ODBRANE Najbolja odbrana od dezinformacija jeste blagovremeno informisanje stanovništva i javno razobličavanje dezinformacija i glasina. Ne treba zanemariti ni edukaciju širih slojeva stanovništva o suštini i ciljevima specijalnog rata, o njegovim metodama i pogubnom dejstvu na ono što svi želimo – miran i spokojan život i rad bez straha od rata, nemira, unutrašnjih sukoba, nestašica, siromaštva i svega drugog što ovaj rat može da proizvede. Nije lako edukovati se u tom smislu, jer u poodmaklim fazama destrukcije nastaju nestabilnost i haos u kome se više ne zna šta nastaje smišljeno i planski, a šta je slučajna posledica proizvedenog stanja. Zato je veoma bitno stvari kontrolisati od samog početka i adekvatno se suprotstaviti, bez ustezanja, jer kada stvari uzmu maha, to će biti daleko teže.

Nemamo načina da obuzdamo strane propagandne centre, ali i te kako zakonskim merama možemo obuzdati distribuciju njihovih prljavih proizvoda. Naravno da je to moguće ako se insistira na odgovornosti za lažno informisanje zasnovano na lažnoj demokratiji. Zna se kako to ide – od kažnjavanja pa do zabrane emitovanja za one koji se ogluše o zakonske mere. Treba razlikovati ispravan demokratski stav da se uvek i svagde čuje i druga strana, od smišljene i planske propagande. Treba razlikovati sredstva informisanja od propagandnih centara koji služe isključivo za destabilizaciju vlade, provociranje nezadovoljstva stanovništva i provociranje građanskih nemira.

Ako je stranim i domaćim centrima subverzije toliko važno da Aleksandar Vulin ode, onda je nama još važnije da on ostane ministar odbrane.

Nije novi ministar odbrane na udaru samo zbog čvrstog stava o pitanju vojne neutralnosti nego i zbog toga što je uočio sve slabosti odbrambenog sistema Srbije koje su rezultat „reorganizacija i preformacija“ od strane nekih prethodnih vlada u vreme Borisa Tadića i Dragana Šutanovca. Kompletna organizacija Vojske Srbije i oružanih snaga uopšte bila je prilagođena NATO interesima, a sadašnje Ministarstvo odbrane pokazuje jaku nameru da se odbrana prilagodi isključivo potrebama Srbije. Tako ugrožavaju već postignute rezultate NATO-a, po čijim direktivama je odbrana Srbije svedena na malu profesionalnu vojsku.

 

JEDINSTVENI FRONT OTPORA Ako već smišljena i planska subverzija prema suverenim državama nije sankcionisana međunarodnim zakonima, moramo učiniti sve da domaćim zakonima sprečimo aktivnosti unutrašnjih centara i punktova destrukcije. Moramo divljanje stranih agenata i špijuna sprečiti ili ograničiti u interesu građana Srbije. Zato je u ovom poslu neophodna sprega svih ključnih stubova društva, pre svega tajnih službi, policije i pravosuđa. Taj front mora biti jedinstven i dovoljno efikasan.

Tajne službe su osnovna poluga te borbe jer samo one imaju zakonski odobrene metode, znanje i iskustvo u razotkrivanju i sprečavanju tajnog destruktivnog delovanja. Samo one mogu otkriti lica koja u tuđem interesu rade protiv svoje države i sve to dokazati pred sudom. Samo njihovi operativci mogu razbiti maske onih koji planski vrše destrukciju, bez obzira kako se oni predstavljali u javnosti (političari, sindikalci, opozicionari, novinari, nevladine organizacije…). Zato je u ovom trenutku veoma važno jačanje obaveštajno-bezbednosnog sistema jer će u daljoj realizaciji planova specijalnog rata sa Zapada oni biti preopterećeni i postojeća struktura neće biti dovoljna.

Katastrofalna greška u organizovanom suprotstavljanju specijalnom ratu koji sprovode SAD i NATO biće eventualni izostanak jedinstvenog fronta i ako odbrana ministra odbrane, koji jeste žestoko napadnut, postane isključivo njegova stvar i stvar njegovog ministarstva. Kao što je već rečeno, jasno se vidi šta je cilj u ovom trenutku – ne da se vlada ruši odjednom nego da se kruni. Da se targetirani ministri diskredituju jedan po jedan i postavljaju prozapadni ili bar oni koji nisu tvrdokorni zagovornici vojne neutralnosti. Da do promene političke orijentacije dođe postepeno i tiho, tako da narod to ne primeti pre nego što se dovede pred svršen čin. A da se istovremeno preko propagandnih centara – kupljenih medija koriguje krajnje negativan stav srpskog naroda prema NATO-u.

Pa ipak, iako je pretnja više nego ozbiljna, ako se ima u vidu raspoloženje većine stanovništva, male su šanse stratega specijalnog rata da ostvare planirane ciljeve u Srbiji, pod uslovom da se pravilno suprotstavimo opasnostima. Znamo da se njihovi ciljevi mogu grupisati u tri suštinske stvari: priznavanje nezavisnosti Kosova, uvođenje sankcija Rusiji i ulazak Srbije u NATO, a tu je veoma teško promeniti srpsku svest.

Ako nas pak zapadni centri moći svojim glasinama i dezinformacijama nateraju da se bavimo sami sobom, umesto da se organizujemo u suprotstavljanju agresiji specijalnim ratom, na dobrom su putu da nas poraze. Žele da izazovu sukobe i razdor među ministrima u Vladi i međustranački sukob u vladajućoj koaliciji. Moramo znati šta su im krajnji ciljevi i šta su faze u ostvarenju kompletne zamisli. Najveće su nam šanse ako im uopšte ne dozvolimo da pređu sa prve faze na neku sledeću, a bez odlaska tipovanih ministara nema prelaska na sledeću fazu specijalnog rata koja ih približava zacrtanom cilju. Samo to je garant da ćemo odbraniti našu nezavisnost i vojnu neutralnost kao suštinu srpske politike.      

[/restrict]