Izlog knjige

Miloš Janković
TESANIK
„Apostrof“, Beograd, 2017

Tesanik je najnovija knjiga proze u kojoj je Miloš Janković čitaocu predočio pripovest Slika, kišovsku, izvrsnu Deceniju, dijalošku surovu bajku čiji su akteri Josif Visarionovič i njegov sekretar Poskrebišev, zatim Pet šešira i jedan šlem, a tu su i Nepoznato pismo i Vremeplov. Oblikovani postupak, kako primećuje Srba Ignjatović, prepoznatljiv je – jankovićevski, a može se reći da postignuće ide uz bok sa onima u Gorioniku i Aveljovom ožiljku.

Terezija Mora
JEDINI ČOVEK NA KONTINENTU
„Arhipelag“, Beograd, 2017

Najpoznatiji roman nagrađivane nemačke književnice. Nesvakidašnji roman o junaku koji u velikoj poslovnoj zgradi radi za multinacionalnu korporaciju u kojoj predstavlja samo mali šraf u velikom sistemu. Najbolji evropski roman o iskustvu korporacijske stvarnosti. Izuzetna priča o otuđenosti, praznini i gubitku smisla. Kada počinje svetska ekonomska kriza, junak odjednom shvata da u njegovoj korporaciji nešto ne funkcioniše i on ubrzo postaje jedini čovek te korporacije na evropskom kontinentu.

Mihailo Šaškijević
POSLEDNJE PUTOVANJE KRALJA ALEKSANDRA I KARAĐORĐEVIĆA
„Prometej“, Novi Sad, 2017.

Zapis, sećanje jednog učesnika putovanja koje se tragično završilo jednim zločinom. Pored toga iznet je i izveštaj koji je komandant broda nakon završenog puta poslao svom pretpostavljenom. Ništa više.
Ubijen je otac troje dece. Ništa se u svetu nije promenilo, samo su deca ostala bez oca. Ubistvo je bilo besmisleno. Kralj je bio tako i tako pri kraju svog života. Po svemu sudeći, njemu su dani bili odbrojani. Oporuku koju je pred putovanje sastavio nije sastavio zato što je očekivao da će ga presresti nekoliko propalica nego verovatno zato što je znao koja ga boljka muči.

Julijus Evola
ZAJAHATI TIGRA
„Ukronija“, 2017

Italijanski filozof, slikar i zapadnjački mistik Julijus Evola procenio je još 1961. godine da je rat protiv modernog sveta, što je tema kojom se bavio u svojoj ranijoj knjizi „Pobuna protiv modernog sveta“ iz 1934, izgubljen. U tim okolnostima „pravi čovek“ može jedino da strpljivo zajaše tigra moderne
Najbolji opis možda i najvažnijeg ostvarenja Julijusa Evole, čoveka za kojeg je Mirča Elijade rekao da je „jedan od najinteresantnijih umova ratne generacije“, dat je u podnaslovu engleskog izdanja ovog dela: Priručnik za preživljavanje aristokrate duha. Sam Evola pisao je da je cilj njegove knjige da objasni čitaocu da je moderno vreme (ovaj pojam se nikako ne odnosi samo na šezdesete godine kada je knjiga objavljena, nego je vrlo aktuelan i u 21. veku, a verovatno će isto biti i u budućnosti, ukoliko ne dođe do priželjkivanih tektonskih poremećaja u društvu) vreme raspadanja, truleži, razvrata i da mu pruži smernice za „ponašanje i način življenja adekvatne za date okolnosti“. Te okolnosti su društvo u kojem organizacije i institucije koje bi u tradicionalnoj civilizaciji i zajednici omogućavale svakoj individui potpuno samoostvarenje i odbranu principijelnih vrednosti više ne postoje. Sve ono što je postalo dominantno u modernom svetu je, u stvari, potpuna antiteza svetu tradicije. Tip čoveka kojem se Evola obraća nema nikakve veze sa modernim, običnim svetom, već je osoba koja svoje mesto vidi u svetu tradicije, svetu kojim „vladaju principi koji nadilaze puku individualnost i čovečnost, nego su, u svim svojim pojedinim segmentima ustrojeni odozgo i usmereni ka onome što je iznad“. Evola poziva čitaoca da postane osoba sposobna da „zajaše tigra“, da svom životu u truležnom svetu da apsolutni smisao i da destruktivne procese modernog sveta pretoči u lično, unutrašnje oslobađanje. „Zajahati tigra“ predstavlja besprekornu kritiku idola i iluzija modernog sveta i to ne, kao što rekosmo, samo onog Evolinog iz šezdesetih godina nego i ovog našeg, u 21. veku, i umesto toga nudi duhovnost i uzvišenost tradicionalizma. Prema Evolinom shvatanju, pre ili kasnije postulati modernog sveta moraju doći do svog ishodišta i konačne propasti. U tom trenutku, kada se „tigar umori od trčanja“, pravi čovek mora biti spreman na akciju, koja ne isključuje ni nasilje protiv moderne dekadencije.

Boris Nad
HIPERBOREJSKO NASLEĐE
„Pešić i sinovi“, Beograd, 2017

Mitovi o Hiperboreji, zemlji praotaca na dalekom Severu, zemlji koja počiva „iznad severnog vetra“, veoma su duboko utkani u mitologije i kolektivno nesvesno skoro svih indoevropskih naroda. Sama po sebi ova činjenica ima ogroman značaj. Ali važnije od činjenice njihove rasprostranjenosti jeste pitanje šta oni znače. Ako hiperborejski mitovi zaista imaju tako važnu ulogu u nesvesnom indoevropskih naroda, oni je imaju zahvaljujući svom sopstvenom značenju, svojim unutrašnjim sadržajima. Hiperborejsko nasleđe kolekcija je žanrovski raznovrsnih tekstova, pisanih u formi eseja, rasprava, beleški ili napomena s elementima fantastične proze koje povezuje jedna tematska nit: mitovi o Hiperboreji, hiperborejsko nasleđe u najširem smislu, koje se „poput reke ponornice“ (Dragoš Kalajić) pojavljuje i nestaje na površini istorije i u prostoru kulture – po pravilu, kao „izraz svesti o krizi“ i „u razdoblju promene paradigme“.
U pitanju je i svojevrsna mitologizacija (post)moderne kulture ili „povratak mita“, u smislu rehabilitacije drevnih mitoloških sadržaja i njihovog ponovnog otkrivanja.

Gi Metan
RUSIJA–ZAPAD
„Akademska knjiga“, Novi Sad, “Informatika” Beograd, 2017

Zašto Sjedinjene Američke Države i Evropa toliko mrze Rusiju? Iako Rusija više nije pretnja, Berlin više nije meta njenih projektila, i uprkos jedinstvenoj činjenici da se njeno carstvo razjedinilo bez krvoprolića pruživši nezavisnost za petnaest novih država, mržnja i ocrnjivanje Rusije dostigli su ogromne razmere u medijima, akademskim krugovima i unutar političkih elita u zapadnom svetu. Da bi razumeo tu pojavu koja je postala histerična od ukrajinske krize, Gi Metan se vraća u povest, do Karla Velikog, koji je osnovao prvo zapadno carstvo 800. godine. On bez ijednog tabua i predrasude ispituje religijske, geopolitičke i ideološke korene zapadne rusofobije, i otkriva najdublje motive antiruskog i antiputinovskog narativa, uobičajenog i opšteprihvaćenog u zapadnim medijima, kako bi pružio novu priliku za pomirenjem.