ČEMU STRATEGIJA SRPSKE KULTURE? (1. deo)

Piše Ivan Negrišorac

I najlošija strategija bolja je od potpunog odsustva svake strategije. I zato je sama po sebi sjajna, ohrabrujuća vest to da smo ove, 2017. godine takav predlog dobili i da on ne samo što nije od najlošije vrste nego naprotiv: reč je o veoma dobrom programskom tekstu

U srpskoj političkoj kulturi evidentna je sklonost da se ne misli strateški i da se ne deluje prikladno nekim dalekosežno postavljenim ciljevima. Zato kontinuitete srpskoj kulturi obezbeđuje, pre svega, jako identitetsko uporište srpskog kulturnog i nacionalnog bića, a njeno polje razlika proizlazi iz dijaloške prirode ove kulture, iz njene spremnosti da se suoči sa kulturama drugih naroda i nekih drugačijih specifičnosti, a pogotovo da se suoči sa duhom savremene epohe kakav je najbolje definisan u najrazvijenijim delovima sveta. Uneti više sistemskih činilaca u razvojne kulturne procese, to predstavlja ključni, najvažniji razlog zbog kojeg je odista bilo neophodno napisati „Strategiju razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027“.

[restrict]

JAVNI SUD UMESTO „TIŠINE KABINETA” Velika je istina da je i najlošija strategija bolja od potpunog odsustva svake strategije. I zato je sama po sebi sjajna, ohrabrujuća vest to da smo ove, 2017. godine takav predlog dobili i da on ne samo što nije od najlošije vrste nego naprotiv: reč je o veoma dobrom programskom tekstu. Kao izuzetno bogat i sadržajan, obiman i detaljan tekst, on se može doraditi i dopuniti, učiniti još boljim i primerenijim zadacima vremena u kojem živimo. Odlučnost ministra kulture Vladana Vukosavljevića i da takav dokument privede nekakvoj zaokruženoj formi i da ga izloži sudu javnosti radi njegovog poboljšavanja i usavršavanja, vredan je svake pohvale. Tim pre jer su neke druge strategije veoma često donošene u tišini ministarskih kabineta, bez velikih javnih rasprava i sa nedovoljnim učešćem kompetentnih stručnjaka izvan samog tima koji je tekst pisao. Iz svega što će uslediti tokom javne rasprave videćemo da li će srpska kulturna javnost pokazati dovoljan stepen kooperativnosti i kreativne snage da se strateška vizija srpske kulture učini još boljom i obuhvatnijom, ciljno usmerenijom i efikasnijom? Ili će pak podleći neodoljivoj politikantskoj, kritizerskoj strasti nastaloj od mutnih poriva i potreba da se sve što vredi baci pod noge i izvrgne ruglu? Kako god bilo, biće to ozbiljan test naše kulturne i demokratske zrelosti.

Pođimo od generalne ocene: „Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027“ predstavlja veoma ozbiljan, promišljen i utemeljen kulturni i politički dokument. To je, pre svega, zato što se iz ovog dokumenta jasno može sagledati čitav srpski kulturni sistem, kako u pogledu njegovog istorijskog prostiranja, tako i u pogledu njegovog savremenog manifestovanja, ali se ukazuje i čitav niz puteva značajnih za razvoj i unapređenje toga sistema u budućnosti. Prostora za unapređenja ovog dokumenta ima, ali odmah treba konstatovati da je čitava problematika sistemskih postavki i razvojnih perspektiva srpske kulture veoma dobro, stručno i utemeljeno postavljena. Time je, dakako, otvoren prostor za mnoge detaljnije dorade, a pogotovo za izradu mnogih akcionih planova koji na osnovu ovakve strategije moraju nužno da uslede. Zbog toga mi se čini da rasprava o ovom dokumentu može biti najplodotvornije nastavljena ukoliko se razgovara o detaljima koji nedostaju ili o mogućnostima dublje razrade mnogobrojnih uvida i postavki koji su izloženi.

VRLINE VALJA POBOLJŠATI Jednom rečju: pisci Strategije zaslužuju svaku pohvalu za veoma dobro urađen posao, ali sa pohvalom treba da ide i molba da se načini malo dodatnih napora kako bi se dokument još unapredio i poboljšao tamo gde je neophodno. Valja, uz to, istaći da je izuzetno dobro što je sagledana tradicijska, duhovno-istorijska dubina srpske kulture: na taj način su imenovani kulturni i istorijski, pa i arheološki slojevi kojima treba posebnu pažnju posvetiti kad je reč o zaštiti kulturne baštine. Ali to sagledavanje je značajno i kao signal o tome koja vrsta kulturološkog nasleđa se može smatrati važnom za identitet srpske kulture danas, pa time to postaje dobar podsticaj za kreativnu nadogradnju savremenih stvaralaca, i nadogradnju koja stremi traženju novih vrednosti kroz negativne, osporavalačke činove, i, još i više, kao podsticaj onima koji streme pozitivnom dijalogu sa prošlošću. Kultura postoji na način uvek obnavljanog, aktuelnog i živog oblika manifestovanja sadašnjosti i stremljenja ka budućnosti, ali i kao neugasiva strast za potpunijim poznavanjem prošlosti i živog dijaloga s njom. Takvu uravnoteženost pristupa je ova strategija uspešno ispostavila.

            Za svaku je pohvalu i to što je, na vrlo odmeren i produktivan način, definisan pojam srpskog kulturnog prostora, te što se predviđa prirodna, vrlo intenzivna saradnja na tom prostoru. Ovaj dokument jeste strategija kulture Republike Srbije, ali se on prirodno širi na ceo srpski kulturni prostor, a potom i na ceo evropski i svetski, a u tom kontekstu posebno i južnoslovenski, balkanski, opšteslovenski, srednjoevropski, pa i mediteranski sistem kulturnih veza i saradnje. Srpski kulturni prostor valja tako osmišljavati da se u njemu neprestano širi i povećava participativnosti svih ljudi koji imaju potrebe da tom prostoru na ovaj ili onaj način pripadaju ili s njim ostvaruju dijaloške relacije. U tom sklopu veoma je važno oblikovanje kulturnog prostora zajedno sa pripadnicima manjinskih naroda, pa i sa pripadnicima stranih kultura spremnim na intenzivan dijalog i građenje multikulturnog, pa i transkulturnog ambijenta. Te odnose između naroda i kultura koji postoje u Srbiji svakako bi trebalo intenzivirati i učiniti da se međusobno što bolje upoznaju i da što prisnije sarađuju na izgradnji kulturoloških specifičnosti cele Republike, a posebno AP Vojvodine.

Za pohvalu je i strateška postavka po kojoj se srpska kultura jasno vidi na fonu evropskog prostora, pa su s razlogom predviđeni različiti oblici saradnje sa zemljama Evropske unije, kao i učešće na različitim projektima, fondovima i konkursima koji nastoje da grade prostor evropskog zajedništva. U tim procesima srpske ustanove i pojedinci treba aktivno da participiraju, ali današnji politički pojam Evrope ne treba da bude ograničavajući faktor. To znači da srpska kultura ne treba da zapostavlja svoje relacije sa kulturama sa kojim ima utvrđenih istorijskih veza (sa Rusijom, ali i sa Turskom i dr.), kao i sa vanevropskim kulturama, pogotovo sa kulturama impresivnog trajanja i dubokih kontinuiteta (Kina, Indija, Iran i sl). Takve međunarodne okvire, uključujući i intenzivnu saradnju sa međunarodnim organizacijama (Unesko, Unicef i sl.), ova strategija je jasno ispostavila.

OZBILJNA JEZIČKA POLITIKA Izuzetno je važno što je definisana sistemska briga za problem srpskoga jezika i ćiriličkog pisma, posebno za prostor njihove javne i službene upotrebe. Neophodno je ukoreniti predstavu o tome koliko su jezik i pismo identitetski fenomeni koji ne smeju ostati izloženi nebrizi njenih korisnika. U odgovarajućem odeljku valja istaći kako bi se morao još više aktivirati rad Odbora za standardizaciju srpskoga jezika, te kako je Matica srpska obezbedila ključne instrumente za vođenje srpske jezičke politike: Pravopis srpskoga jezika, Rečnik srpskoga jezika i Normativnu gramatiku srpskog jezika. Veoma je važno to što će biti formiran Savet za srpski jezik pri Ministarstvu kulture jer se bez takvog tela ne može voditi ozbiljna jezička politika, a pogotovo se ne mogu pratiti rezultati te politike i ne može se ocenjivati stepen primene svih predviđenih mera. Vođenje ozbiljne srpske jezičke politike ni na koji način ne ugrožava pripadnike manjinskih zajednica, pa je važno obezbediti poštovanje celokupne zakonske regulative u vezi sa jezicima i pismima nacionalnih manjina.        

 

Autor je predsednik Matice Srpske; Skraćena verzija ovog teksta koji Pečat objavljuje u ovom i narednom broju izložena je u okviru prve javne rasprave (organizatori su Matica srpska, Ogranak SANU u Novom Sadu, Univerzitet u Novom Sadu) o „Strategiji razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027“ održane u Matici srpskoj, 1. septembra 2017. godine

 

U narednom broju:
Uslov bez kog se ne može

[/restrict]