Sile zla u službi Novog svetskog „reda”

Zašto su u Rusiji zabranjeni Jehovini svedoci, kakve su opasnosti i kojim mehanizmima se služe totalitarne i destruktivne sekte, ko stoji iza najvećih, te kako su sajentolozi sklopili pakt sa SAD

Aleksandar Leonidovič Dvorkin doktor je filozofije i magistar teologije,  predsednik Centra religioloških istraživanja Svetog Irineja Lionskog, zamenik predsednika Stručnog saveta za vršenje državne religiološke ekspertize pri Ministarstvu pravde Ruske Federacije, potpredsednik Evropske federacije istraživačkih centara za informisanje o sektama (FECRIS), profesor Pravoslavnog svetotihonovskog humanitarnog univerziteta, nosilac više odlikovanja Ruske pravoslavne crkve za misionarski rad. Tema našeg razgovora su totalitarne  i destruktivne verske sekte i njihove delovanje na pojedinca, društvo i državu.

Već dve i po decenije vodite Centar religioloških istraživanja Sveštenomučenika Irineja Lionskog, boreći se za zaštitu Rusije od nasrtaja totalitarnih i destruktivnih verskih sekti. Šta je smisao delatnosti ovog centra?

Glavni zadatak našeg centra, koji je osnovan sa blagoslovom patrijarha Alekseja Drugog 1993. godine, jeste širenje verodostojnih informacija o učenju i delatnosti totalitarnih sekti i destruktivnih kultova. U tom pravcu, saradnici Centra se bave naučnoistraživačkom, savetodavnom, predavačkom i izdavačkom delatnošću, a imaju veze sa državnim strukturama i sredstvima masovnog informisanja. Uvereni smo da je najbolji način da se izađe iz sekte taj da se u sektu ne upadne. Da su današnje žrtve sektaštva na vreme bile upozorene, da im je na vreme dato obaveštenje o organizaciji u koju su ih tako uporno zvali, da su im rekli šta će im se desiti u toj organizaciji, najveći deo tih ljudi ne bi pošao za onima koji su tako „iskreno“ obmanjivali. Ali, avaj, niko ih nije obavestio, a onda je bilo već kasno… Sada su im godine potrebne da bi shvatili kako su prevareni i kako su se njihovoj iskrenoj veri i težnji za idealima narugali patološki slavoljupci i materijalisti koji stoje na čelu sekti. I daj Bože da ostane samo na tome…

[restrict]

Sektaši vas često optužuju kako se borite protiv slobode veroispovesti, i narušavate ljudska prava. O čemu je reč?

Za razliku od sekti, mi se borimo za čovekovu slobodu izbora u svim oblastima, pa i u religioznoj. Ali prava sloboda izbora nemoguća je bez slobode informisanja. Sekte nastoje da ograniče dotok informacija koje čovek prima, a ako je moguće i da ga sasvim prekinu. Zato je naša poruka: čitajte, poredite, mislite, ne slažite se, sporite se! Kritičko mišljenje je neodvojivo od čovekove slobode. Nemojmo se tako lako odricati svoje slobode!

Kakve su vaše veze sa evropskim izučavaocima sektaškog delovanja?

Naš centar je u stalnoj vezi sa hrišćanskim antisektaškim organizacijama u Rusiji i inostranstvu, i centralna je organizacija Ruske asocijacije za izučavanje religija i sekti. Dugo smo sarađivali sa „Dijalog centrom“, čije je središte bilo u Orhusu u Danskoj, ispostave je imao na u Oksfordu, Berlinu i Moskvi, a na njegovom čelu je bio profesor Joanes Ogord (1928–2007). Sada smo u Evropskoj federaciji centara informisanja o destruktivnim kultovima (FECRIS). U Francuskoj sličnu delatnost obavlja Međuministarska misija za borbu protiv sektaškog kriminala. Kod nemačkih evangelista (luterana) takođe postoje službe iskusnih specijalista (uglavnom pastora) koji se bave savetodavno-informativnim radom, a Nemačka u većini saveznih država ima opunomoćenike za pitanja pogleda na svet i sektaštva. Postoje razni savetodavni centri rimokatolika i protestanata u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Danskoj, Engleskoj i Češkoj. Na sličan način organizovan je rad u Grčkoj pravoslavnoj crkvi čiji je osnivač i organizator bio stručnjak za sekte i nove religiozne pokrete protojerej Antonije Alevizopulos (umro 1996).

Pored crkvenih delatnika, širom sveta postoje i „roditeljske inicijative“ i slične grupe, koje se u SAD zovu „antikultističke“. One se uglavnom bave individualnim i socijalnim aspektima pripadnosti sekti, omladinskoj religiji, psihokultu. Njihove svetopogledne osnove i forme rada mogu biti raznolike.

Da li biste nam mogli reći kakve su opasnosti od totalitarnih i destruktivnih sekti?

Savremeni svet se suočio sa značajnim izazovima i pretnjama koje potiču od destruktivnih organizacija što deluju u raznim formama: religioznim, komercijalnim, društveno-političkim, obrazovnim i drugim, ali imaju zajedničke osobine koje ih čine stvarnom i potencijalnom opasnošću za ličnost, porodicu, društvo i državu. Delatnost ovih organizacija je karakteristična po tome što prouzrokuje štetu po život, zdravlje, imovinske interese, instituciju braka i porodice, društveni red i mir, ekonomiju, državno uređenje. Slične organizacije neretko služe kao instrumenti razornih i  podrivačkih akcija. Razorne posledice delatnosti sektaških udruženja uznemiravaju društvene i državne organizacije u celom svetu. Ipak, države, njeni organi, sudovi ne prepoznaju dovoljno opasnost od njih. Danas se pitanjima borbe protiv totalitarnih sekti uglavnom bave pojedini istraživači, predstavnici crkve, društvene i nevladine organizacije. Praktično nijedna država u svetu nije razradila dovoljno efikasne pravne i organizacione mehanizme koji štite građane od razorne delatnosti sekti i kultova. Čak i pokušaji da se ograniči delatnost sekti neretko se suočava sa otporom koji koristi mehanizme zaštite ljudskih prava. Retorika zaštite ljudskih prava koristi se za lobiranje u interesu totalitarnih sekti. Delatnost ombudsmana često postaje instrument koji se koristi protiv žrtava totalitarnih sekti i kultova.

Kako, po vašem mišljenju i stavu stručne javnosti, sekte nasrću na ljudska prava?

Uopšte se ne obraća pažnja na to da baš delatnost totalitarnih sekti i destruktivnih kultova jeste pretnja ljudskim pravima koje štiti zakon. U sektaškim organizacijama se gaze osnovna prava, kao što je pravo na život, zdravlje, stan, imovinu, slobodu savesti itd. Sekte, koje u svojoj delatnosti koriste obmanu, nasilje (između ostalog, i psihološko) zloupotrebljavaju poverenje, faktički narušavaju slobodu savesti. Zato je sudsko korišćenje mehanizama zaštite te slobode u suštini nedopustivo kad su ovakve organizacije u pitanju. Naročitu brigu izaziva činjenica podrivačke, terorističke, ekstremističke i razorne društveno-političke delatnosti. Mnoge sekte, skupa sa nevladinim organizacijama koje ih prikrivaju, faktički imaju ulogu stranih agenata s ciljem ostvarivanja uticaja na državu i društvo.

Takođe, razaraju porodicu i porodične veze. U totalitarnim sektama nisu retki slučajevi zlostavljanja i napastvovanja dece, seksualna, radna i druge vrste eksploatacije maloletnika, uvlačenje istih u pornografiju i prostituciju. Nepunoletna lica i omladina se u sekte uvlače putem društvenih mreža, bavljenja jogom, borilačkim veštinama ili preko socijalnog aktivizma.     

U sektama se fizičkom nasilju često izlažu i odrasli. Ali naročitu opasnost predstavlja sektaška primena metoda psihičkog nasilja nad ljudima. Nepravilno korišćenje hipnoze, sugestije, raznih metoda uvođenja u izmenjeno stanje svesti je pretnja psihičkom zdravlju stanovništva.

Sekte nanose štetu i ekonomiji. Države i društvene zajednice su primorane da troše značajna sredstva na lečenje i rehabilitaciju žrtava totalitarnih sekti, brojni radno sposobni sledbenici sekti ne ostvaruju radnu i drugu društveno-korisnu delatnost, parazitiraju u društvu, vode asocijalni život. Lažne ekonomske, psihološke i filozofske doktrine vode razaranju privrednih veza, bankrotu subjekata privredne delatnosti, mnogobrojnim ekonomskim sporovima i sukobima. Sekte, koje imaju poreske olakšice kao i normalne religiozne organizacije, zgodni su instrumenti za pranje i legalizaciju prljavog novca.

Nedavno je Vrhovni sud Ruske Federacije proglasio Jehovine svedoke ekstremističkom organizacijom i naložio ukidanje iste na teritoriji Rusije, što je opet izazvalo buru napada zbog navodne borbe ruskih vlasti protiv slobode veroispovesti. Šta biste rekli o tome?    

U saopštenju Ruske asocijacije za izučavanje religija i sekti dati su svi elementi našeg stava o ovom problemu. Tamo, između ostalog, piše: „Iskreno pozdravljamo odluku suda i smatramo je značajnim korakom u zaštiti svih prava građana Rusije i bivšeg SSSR-a. Od trenutka svog prodora na teritoriju naše zemlje sekta Jehovinih svedoka više puta je potvrdila lošu reputaciju koja je prati kao agresivnu, drsku i neprincipijelnu organizaciju. Izgrađena na antiistoričnosti, ona se odlikovala neprijateljskim odnosom prema našoj zemlji, našem narodu, našim tradicijama. U suštini sekta Jehovinih svedoka postala je razorni element unutar našeg društva i države. Naročitu opasnost za naš narod predstavljaju metode koje se u ovoj sekti primenjuju radi gušenja slobodne volje kod ljudi, otvorene psihičke manipulacije, slične metodama koje se primenjuju u otvoreno terorističkim organizacijama. Kako su pokazala više puta sprovedena ekspertska istraživanja, čak i stalno čitanje literature Jehovinih svedoka može da izmeni čovekovo ponašanje uprkos njegovoj sopstvenoj volji. U sekti se obavezno višesatno ’proučavanje’ te literature kombinuje sa neprekidnim nadzorom svih strana ljudskog života, stalnim sveopštim cinkarenjem, besavesnom eksploatacijom sledbenika. Na taj način prakse koje se primenjuju u ovoj sekti omogućuju njenim vođama da ljude pretvaraju u bezvoljne robove svoje organizacije. Ove metode su nespojive sa osnovnim principima slobode savesti, pravima i dostojanstvom čoveka, koje su prihvaćene u čitavom svetu. Prihodi i širenje same organizacije proglašeni su za najvišu moralnu normu zbog koje su sledbenici bili spremni da izvrše svaki mogući prestup zakona ili nedelo i, kao što su pokazala iskustva iz sveta, sekta je mnogo puta pokrivala teške prestupe protiv ličnosti (između ostalog, i pedofiliju) koji su činjeni u okviru njenog sistema. Naročitu zabrinutost društva i države izazivala je ničim neutemeljena praksa ove sekte koja je primoravala ljude da se odriču transfuzije krvi. Ideologija te sekte je pretvarala ljude u bezdušne ubice, koji su hladnokrvno lišavali prava na život svoje bližnje, među kojima su bila i maloletna deca.“

Da li je u praksi sekte bilo još elemenata za zabranu rada ove organizacije?

Agresivne metode širenja ideologije Jehovinih svedoka, koje uključuju njihove pohode po tuđim stanovima, zaskakanje prolaznika na ulicama i stvaranje dosijea o svim ljudima, kako sledbenicima, tako i svima koje sretnu, pokazivali su ne samo otvoreni bezobrazluk nego i to da su sledbenici sekte aktivno sakupljali podatke o građanima Rusije koje su predavali u  svoju centralu na teritoriji SAD. Sakupljanje podataka samo po sebi, uključujući i zakonom zaštićene informacije o ličnosti, podatke o zdravstvenom stanju, podatke o rodbini i prijateljskim vezama grub je upad u čovekovu privatnost, a predaja istih u drugu zemlju može se okvalifikovati kao obaveštajna delatnost. Kao i sve totalitarne sekte, Jehovini svedoci su vodili neprijateljsku delatnost protiv institucije porodice. Oni su razarali porodice, odvodili ljude u pseudoporodicu koju su sami stvorili, otimali im imovinu, razarali tradicionalne vrednosti svojstvene našem društvu, zamenjujući ih svojim, višestruko sektaškim, psihološkim krivotvorinama.

Ova sekta ima na savesti i mnogobrojne mahinacije sa imovinom naših sugrađana. S obzirom na teškoće dokazivanja takvih slučajeva u krivično-pravnim postupcima, svi ti slučajevi nisu bili predmet obrade istražnih organa, ali činjenice su činjenice. Stručni kriminolozi ukazuju na visok nivo skrivene (latentne) kriminogenosti u ovoj sekti. Kriminalna istorija date sekte podrazumeva i mnoge slučajeve prestupa protiv ličnosti, među kojima su i slučajevi protiv seksualne neprikosnovenosti maloletnika. Svaka zatvorena organizacija, sekta, u sebi krije potencijalnu opasnost nasilja nad decom i odraslima. I Jehovini svedoci nisu izuzetak. Organi reda, organi državne vlasti i uprave mnogo puta su ukazivali čelnicima te sekte na nezakonitost u njihovom radu, ali upozorenja su bila ignorisana. Sve ovo je ukazivalo na opasnost date sekte za ličnost, porodicu, društvo i državu. Odluka Vrhovnog suda Ruske Federacije je zakonomerna posledica delatnosti državnih organa, organa reda i pravne zaštite, građanskog društva Rusije koje se bavilo zaštitom ljudskih prava od kriminalnih postupaka sekte Jehovinih svedoka. Zbog takvih okolnosti, odluku suda smatramo zakonitim činom pravde, humanosti i dobronamernosti države, usmerenu na zaštitu ljudskih prava i ozdravljenje društveno-političke situacije u našoj zemlji. Smatramo dato rešenje sasvim zakonitim i utemeljenim rešenjem koje podržava većinu stanovništva naše zemlje, čime je ono projava istinske demokratije i pravnog poretka.

Bavili ste se i uticajem izvesnih država, pre svega SAD, na sekte, i korišćenjem sektaške špijunaže i delovanja u raznim vrstama specijalnog rata. Šta znate o radu američkih obaveštajnih službi na tom polju?

U Londonu je 1989. izašla zanimljiva knjiga sećanja bivšeg radnika CIA Majlsa Koplenda „Ispovest specijalnog političkog agenta CIA“ , gde on govori o šemi koju je početkom i sredinom 1950-ih pokrenuo njegov kolega Bob Mandlstam. Šema se zvala „Okultizam na vrhu“. Ideja šeme je prosta: pošto su neki lideri i šefovi vlada imali običaj da se konsultuju sa astrolozima i drugim okultnim savetnicima, američki obaveštajci je trebalo da „rade“ s ovim okultistima i da ih učine sprovodnicima uticaja svoje agencije.

Ova šema je obavila svoj zadatak, na primer, kad je „jasnovidac“ kojeg su poslali agenti ubedio predsednika Gane Kvamea Nkrumaha da doputuje u državnu posetu Kini u toku koje je u prevratu pokrenutom od strane CIA odsutni lider svrgnut. Po Koplendovim rečima američka obaveštajna služba preko okultnih „proroka“ i „gatara“ koje kontroliše vrlo delotvorno je uticala na predsednika Indonezije Sukarna.

Mandlstam je takođe iskoristio duhovno-politički pokret „Moralna obnova“ koji je, po rečima Koplenda, omogućio agentima da tajnim kanalima utiču ne samo na afričke i azijske političke poslenike već i na evropske lidere. Koplend tamo pominje i specijalni sporazum koji je CIA sklopila sa sajentologijom, premda prećutkuje njegov sadržaj. Koliko sam uspeo da saznam, osim brbljivog Koplenda, niko drugi u otvorenim izvorima ne pominje ovaj sporazum (očigledno zaključen 1960-ih godina).

Koplend govori o još jednom zanimljivom slučaju: „U sajentološku sektu smo ubacili svog agenta koji je pod ličnim rukovodstvom Rona Habarda postao ’član klera’, ali je kasnije zahtevao i počeo da dobija sve veću i veću ’novčanu nadoknadu za operativne troškove’ koju je zajedno sa svom svojom ušteđevinom predavao dijanetici.“ Tako da ćemo teško saznati ko je na kraju krajeva kim manipulisao: CIA sajentologijom ili sajentologija CIA.

Pa kakvo je stanje danas kad je ova sekta u pitanju?

Još je 2001. u časopisu „Mond diplomatik“ objavljen članak poznatog novinara Bruna Fušeroa „Sekte: Trojanski konj Sjedinjenih Država za Evropu“  u kojem je vrlo temeljno pisao kako američka obaveštajna služba i diplomatsko nadleštvo koriste čitav niz sekti, uključujući i sajentologiju. Bez obzira na „senzacionalistički“ karakter članka, tužba nije usledila.

Teško da neko može da negira da Stejt department SAD lobira interese sajentološke sekte u raznim državama, u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Rusiji, Mađarskoj itd. Čak i u dokumentima koje je „Vikiliks“ objavio negde se pojavila informacija da su posle dolaska državnog sekretara Madlen Olbrajt u Nemačku sajentolozi ove zemlje pozvani u ambasadu SAD na brifing. Koliko mi je poznato, nijedna druga sekta ne uživa toliku pažnju i takve privilegije od strane SAD. Takođe, shvatam da na ovom svetu nema ničeg besplatnog. Dakle, šta sajentologija može da ponudi vladi SAD da bi ova tako aktivno lobirala interese relativno male sekte koja ni iz daleka nema besprekornu reputaciju i čijem tajnom učenju se smeje ceo svet?

Jedan od glavnih ciljeva sajentologije je prikupljanje i čuvanje velike količine informacija kako bi se pomoću njih svako mogao kompromitovati i kontrolisati: od običnog člana sekte koji se „odbio od stada“ do svetskih moćnika, jer upravljanje njima pruža neograničene mogućnosti. Pre 25 godina bivši šef losanđeleskog biroa FBI je rekao da sajentologija „ima jednu od najefikasnijih obaveštajnih službi koja može da se takmiči čak i sa FBI“. Od tada se kapital sekte povećao višestruko, ako ne i stostruko. Ona sebi može da dozvoli da unajmi mnogo više advokata i privatnih detektiva, što u znatnoj meri povećava mogućnosti sekte za obavljanje složenih specijalnih operacija.

Pa ko je tu kapitulirao pred kime?

Sad malo istorije. Poreska agencija SAD se 1993. posle 25-godišnjeg rata koji je vodila protiv sajentologije praktično predala: obavivši tajne pregovore s vođom sekte Dejvidom Miskevidžem. Potpisala je s njim ugovor po kojem je priznala sajentologiju i sve s njom povezane organizacije za verske organizacije i potpuno ih je oslobodila poreza. Upravo posle ovog ugovora Stejt department je počeo da lobira interese sajentologije u svim zemljama sveta. Ne samo to, uz ugovor je priložen tajni protokol (nov, ne onaj koji je pominjao Koplend) koji ni dan-danas nije objavljen. Kakav je mogao biti njegov sadržaj? Pretpostavljam da je sajentologija (koja, kao što smo razjasnili, stalno prikuplja informacije o svima koji dospevaju u njeno vidno polje) počela da sarađuje (ili barem da deli izvesne informacije o ljudima koji zanimaju zajednicu specijalnih službi) sa zajednicom specijalnih službi SAD. A Stejt department je, razume se, počeo da lobira za interese ovako dragocenog agenta.

Bivši ukrajinski premijer Arsenije Jacenjuk (koji je pre mnogo godina, dok je bio direktor banke „Aval“ u Kijevu, možda pohađao nekoliko sajentoloških kurseva) primer je čoveka čiji su lični podaci bili izuzetno interesantni ne samo sajentologiji već i zajednici specijalnih službi SAD. Mislim da je spisak ljudi koji se nalaze na visokim dužnostima u raznim zemljama, a koji bi mogli zanimati obaveštajnu službu SAD prilično dugačak. I ako sajentologija poseduje ove informacije i spremna je da ih podeli s obaveštajnom službom, zašto da ova ne iskoristi takvu mogućnost?

Sekte su vas mnogo puta progonile i izvodile na sud. Plašite li se za svoju bezbednost?

Da, zaista, sekte su do sada vodile 14 sudskih procesa protiv našeg centra i mene lično – i sve su ih izgubile. Poslednji proces, kada nas je na sud izveo pseudohinduistički guru iz Moskve Prakaš Kumar, dobili smo ovog proleća. Uzgred budi rečeno, u toku procesa Prakaš je organizovao miting u Indiji u toku kog je spaljena moja lutka.

A što se straha tiče, Sveto pismo je jasno: ako je Gospod s nama, ko će protiv nas? 

[/restrict]