Nadničari na sopstvenoj zemlji? (nastavak iz prošlog broja)

Do primene SSP-a, tačka 2 član 63 kojim se Srbija obavezala da u roku od četiri godine uskladi svoje zakone o sticanju svojine nad nepokretnostima tako što će dopustiti državljanima članica EU da mogu da stiču pravo svojine nad nepokretnostima pod istim uslovima kao državljani Srbije, ostalo je manje od mesec dana. Iako je ministar poljoprivrede rekao da će uslovi za sticanje svojine nad poljoprivednim zemljištem u Srbiji biti znatno pooštreni, postavlja se pitanje da li će se restriktivne mere po principu pravne jednakosti koje nalaže SSP odnositi i na domaća lica, ne samo strana, te da li će se odnositi i na domaće kompanije u većinskom inostranom vlasništvu. Takođe, ukoliko država bude u istoj meri vodila računa o interesu i dobru svojih građana i stranih državljana, da li će time dovesti u pitanje ne samo svoj pravni poredak već i suverenitet Srbije? O ovim pitanjima razgovaramo sa dr Zoranom Čvorovićem i predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem

[restrict]

Ustavna načela ili SSP?

Dr Zoran Čvorović

Da li će naši sudovi i uprava morati da biraju između poštovanja ustavnog načela zakonitosti i lojalnosti domaćem zakonodavcu ili poštovanja SSP-a i pravnih tekovina EU

Ukoliko do 1. septembra naša država ne bi obezbedila jednak zakonski tretman stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica kod sticanja prava svojine i ostalih stvarnih prava nad poljoprivrednim zemljištem, tada bi naši sudovi i naša uprava bili dužni da neposredno primenjuju SSP odredbu o jednakom tretmanu stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica kod sticanje prava svojine nad nepokretnostima. Ovo je posledica obaveze koju je Srbija preuzela zaključivanjem SSP-a, da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama EU, ali i da pravilno primenjuje postojeće zakonodavstvo, tako što će sudovi i uprava domaće propise tumačiti u skladu sa SSP-om i pravnim tekovinama EU. Kada bi došlo do toga da naš zakonodavac ne ukine sporni propis čl. 1 st. 4 Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji onemogućuje stranim fizičkim i pravnim licima da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem, onda bi naši sudovi i uprava morali da biraju između poštovanja ustavnog načela zakonitosti i lojalnosti domaćem zakonodavcu ili poštovanja SSP-a i pravnih tekovina EU. Ukoliko bi izabrali ovo drugo, onda bi se jasno pokazalo kako SSP razara Srbijinu suverenost i njen pravni poredak, kaže dr Zoran Čvorović.
Iako je najavljeno da će posebnim merama pravo stranaca na kupovinu poljoprivrednog zemljišta biti ograničeno, postavlja se pitanje da li se bez raskida SSP-a uopšte može i u kojoj meri govoriti o zaštiti poljoprivrednog zemljišta kao najznačajnijeg nacionalnog resursa?
Eventualno pooštravanje uslova za sticanje stvarnih prava nad poljoprivrednim zemljištem, koje bi predložila Vlada Srbije, ne bi moglo da dovede do nejednakog tretmana stranih i domaćih fizičkih i pravnih uslova. Osim toga, sve dok je na snazi SSP, Srbija mora da dozvoli da pod istim uslovom strane kompanije i fizička lica kao i naša preduzeća i naši građani mogu da stiču stvarna prava kako nad poljoprivrednim zemljištem u privatnoj svojini, tako i nad onim u javnoj svojini. Sa SSP-om na vratu, Srbija ne može da spreči strane kompanije i državljane drugih država da kupuju državno poljoprivredno zemljište ili da ga uzimaju u dugoročni zakup, ukoliko se država odluči da ga u skladu sa Zakonom o javnoj svojini proda ili da u zakup.
Dakle, bez raskida SSP-a ne može se govoriti o efikasnoj zaštiti naše poljoprivredne proizvodnje, a samim tim ni o zaštiti poljoprivrednog zemljišta kao najvažnijeg materijalnog nacionalnog resursa, koji ne pripada samo ovoj generaciji Srba. Dajući mogućnost strancima da postanu vlasnici srpske zemlje, sadašnje generacije političara se ponašaju kao rasipnici koji tuđinu rasprodaju nasleđenu tekovinu. U staroj Atini se privatna svojina nad zemljom nije shvatala individualistički, pa je usled ostataka svesti da je nečija parcela samo jedan udeo u zajedničkom vlasništvu atinskih plemena, svaki građanin Atine mogao da tuži za rasipništvo neodgovornog vlasnika.
Da li je princip pravne jednakosti na kome insistira SSP suprotan pojmu suverenosti, budući da je suverena država dužna da vodi računa samo o interesu i dobru svojih građana?
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU lišava građane Srbije drevnog, prirodnog prava i istovremeno privilegije da zemljište nasleđeno od predaka pripada samo onima kojima je Srbija otadžbina, a koji su dužni da to zemljište neotuđeno i nedevastirano predaju svojim potomcima. Suprotno tome, SSP počiva na principu jednakosti između stranaca iz zemalja EU i građana Srbije. On briše jasne pravne granice i razlike između njih s one strane granice, stranaca, i nas koji živimo s ove strane granice, na teritoriji kojom upravlja vlast koju mi biramo i mi finansiramo kao poreski obveznici. Suverena država je dužna da vodi računa samo o interesu i dobru svojih građana, a da interes stranaca i stranih kompanija trpi, što je srpski prevod engleske reči tolerancija, samo u onoj meri u kojoj je to korisno za našu državnu kasu. Sve drugo bilo bi i suprotno pojmu suverenosti i predstavljalo bi svojevrsni vid javno-pravne bigamije. SSP prisiljava državu Srbiju na jednakopravnu vezu sa njenim građanima i sa strancima. Shodno tome, naš javni, nacionalni interes nalaže da se uvede zabrana da stranci mogu biti nosioci stvarnih prava nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji. I to ne samo neposredno strane kompanije i fizička lica već i domaće kompanije u većinskom inostranom vlasništvu.
Ovakva diskriminacija domaćih pravnih lica, s obzirom na poreklo vlasništva, bila bi u skladu sa članom 88 Ustava Republike Srbije koji reguliše svojinu nad poljoprivrednim zemljištem u privatnoj svojini. Ovim članom Ustava je predviđeno da se zakonom može uvesti ograničenje kada je u pitanju sloboda raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u privatnoj svojini ako je to u javnom interesu i ako se time sprečava zloupotreba prava. Kada strana kompanija otvori svoje preduzeće u Srbiji samo zarad toga da postane vlasnik srpskog poljoprivrednog zemljišta, to je em suprotno javnom interesu, em se radi o očiglednoj zloupotrebi prava stranca da u Srbiji registruje preduzeće.
Zanimljivo je da dok stranci u Srbiji mogu da kupuju bagatelno naše plodne njive, naši seljaci kupuju proizvode skuplje od građana EU. Kako to objašnjavate?
Naime, svaki proizvod široke potrošnje koji je proizvela neka kompanija sa sedištem u EU u svojoj fabrici na Dalekom istoku, npr. Roventina pegla ili Adidasove patike, uvozi se u Srbiju iz EU po ceni u koju je ugrađena carina obračunata prilikom uvoza iz npr. Kine u EU, pa se onda na ulasku u Srbiju plaća dodatna carina, jer se kao zemlja porekla, prema SSP-u, ne uzima EU već Kina. Neko će reći da ovo nije pitanje za Brisel nego za vladu u Beogradu. Međutim, kompanije iz EU, pravdajući se različitim organizaciono-komercijalnim uslovima, ne omogućavaju srpskim preduzećima da robu široke potrošnje direktno uvoze iz njihovih fabrika u državama Dalekog istoka, već to moraju da učine preko svojih predstavništava u Varšavi, Beču, Bukureštu, tako što će platiti veleprodajnu cenu uvećanu za briselsku carinu. Jer neokolonijalni red nalaže da stranci u Srbiji mogu da kupuju bagatelno naše plodne njive, a da naši seljaci kupuju televizore, pegle i patike skuplje od građana EU, plaćajući njihovu nadnacionalnu birokratiju. I sve to i ako nismo i nikada (valjda baš zbog toga) nećemo postati član EU.

Skuplja dara nego mera

Milan Stamatović

Strane kompanije su već pokupovale dobar deo srpske zemlje i za njih neće predstavljati problem da uvećaju svoje posede, što će dovesti do još većeg usitnjavanja domaćih gazdinstava i njihovog gašenja

Već duže vreme upozoravam da su stranci već u posedu značajnih površina obradivog zemljišta i da iako se to ne može izmeniti, novim propisima bi se bar moglo zaustaviti. Ukoliko do 1. septembra ne dođe do značajnijih promena o pitanju mogućnosti prodaje zemlje strancima, taj proces će se ubrzati i uskoro ćemo ostati bez sopstvene zemlje. Da ne pominjem opasnost po naš identitet i posebno teritorijalni integritet. Mađarska je ozbiljno shvatila to pitanje i prvo je otkupila svu prodatu zemlju od stranaca a zatim ustavnim promenama u potpunosti zabranila takav vid prenosa vlasništva. Čak je i Danska, kao jedna od starih članica Evropske unije, uvela veoma stroga ograničenja strancima da bi mogli da postanu vlasnici njihovog obradivog zemljišta, kaže Milan Stamatović.
Ministar poljoprivrede je kao odgovor na sve glasnije kritike SSP-a koje se tiču prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima rekao da ima rešenje, te da će propisi ograničiti mogućnosti kupovine oranica stranim licima. Budući da se restriktivne mere po principu pravne jednakosti koje nalaže SSP odnose i na domaća lica, u kojoj meri ova ograničenja odgovaraju našim seljacima?
Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim bi se regulisala ograničenja u pogledu prodaje zemlje strancima čekamo skoro osam meseci, uz stalna obećanja resornog ministra Nedimovića da ima vremena. U ovom trenutku ostalo je manje od mesec dana do primene SSP-a, a Vlada Srbije i dalje ne čini ništa da zaštiti sopstveno zemljište i domaću poljoprivrednu proizvodnju. Izgovori da će mere biti rigorozne i da će stranci morati da imaju deset godina prijavljena prebivališta, kao i da će moći da kupuju samo do dva hektara zemlje, predstavljaju još jednu obmanu jer za strane kompanije koje su već pokupovale dobar deo srpske zemlje neće predstavljati problem da uvećaju svoje posede. U takvim okolnostima, bez mogućnosti da se suprotstave velikim i moćnim korporacijama, naši seljaci, pošto će doći do još većeg usitnjavanja domaćih gazdinstava i njihovog gašenja, postaće nadničari na sopstvenoj zemlji.
Po kom osnovu se isto tretiraju strana i domaća lica kada ova prva do trenutka sticanja vlasništva nisu uložila nijedan dinar u budžet Srbije?
Izgleda da je jedino bitno da se ispune svi zahtevi Brisela kako bi se tobože Srbija približila Evropskoj uniji, u koju ne znamo ni kada ćemo, ni da li ćemo ući. Na tom putu se stalno ugrožavaju državni i nacionalni interesi, kao što je zaštita najvrednijih prirodnih resursa, među kojima je i poljoprivredno zemljište. Nejasno je zašto se na štetu vlastitog naroda prave ustupci strancima i zašto se po svaku cenu želi primeniti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kada još uvek nismo postali deo EU, kao i to zašto ništa ne preduzimamo da sačuvamo svoju zemlju, poput odgovornih država koje su to učinile i nakon pristupanja Evropskoj uniji. Više nego jasno je da je ovde skuplja dara nego mera. Očigledno je da ni Vlada ni predsednik države nisu svesni da takva politika ne donosi ništa dobro Srbiji i njenom narodu jer su spremni da se odreknu vredne srpske imovine, tako što će strancima omogućiti da pod istim uslovima kao i srpski državljani kupuju zemlju i ostale nepokretnosti na teritoriji naše države.
U javnom saopštenju ministar poljoprivrede vam spočitava neobaveštenost kada je reč o prodaji zemlje strancima, te izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje se odnose na pooštrene uslove. Ostalo je nejasno da li ograničenje važi i za domaće kompanije u većinskom inostranom vlasništvu…
Ekonomski tim „Zdrave Srbije“ dobro je proučio trenutne mogućnosti i načine na koje stranci, čak i pre stupanja na snagu SSP-a, mogu da postanu vlasnici srpskog zemljišta. Na primer, hrvatski tajkun Ivica Todorić, koji je donedavno posedovao 6.000 hektara zemljišta u okolini Zrenjanina, preprodao je kupljenu zemlju vlasniku industrije mesa „Matijević“ Petru Matijeviću. Irska kompanija „Baltik properti investment limitid“ je kupovinom više preduzeća u Bačkoj („Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca, „Miletić“ iz Srpskog Miletića i „Ratkovo“ iz istoimenog sela) došla u posed oko 13.000 hektara obradivog zemljišta. Vlasnik kompanije „Žito grupa“ iz Osijeka u svom vlasništvu u Srbiji ima oko 2.000 hektara zemljišta u Ratkovu nadomak Odžaka. Kupovinom „Krivaje“ iz istoimenog mesta i još dva gazdinstva u Bajši i Čonoplji mađarska kompanija CBA je postala vlasnik oko 2.650 hektara obradivog zemljišta. To su sve očigledni primeri domaćih kompanija u stranom vlasništvu. Toliko o neobaveštenosti.
Kraj

[/restrict]