Zlatna žica spasa

Senzacionalna nalazišta zlata i drugih retkih ruda u istočnoj Srbiji na dugom su štapu jer za ulaganje u otkrića vredna desetine milijardi dolara potrebno je ne samo vreme već i milijarde dolara koje nemamo

Na svaki pomen zlata ne zasijaju oči samo pojedincu već je ono odvajkada i mera bogatstva društva, odnosno države. A svaka vest o istraživanju ili nalazištu plemenitih ruda zauzima glavne stranice u medijima. Ni Srbija nije izuzetak, pa je i najnovije istraživanje kanadske kompanije „Nevsun risorsiz“ u okolini Bora okončano tvrdnjom medija da je resurs koji su istraživali – najbogatije nalazište bakra i zlata na svetu, što bi, valjda, trebalo da bude značajnije nego da je otkriveno podzemno more nafte.

Tako, recimo, beogradske „Novosti“ navode da su Kanađani, u rejonu „Čukaru peki“, uz sadržaje bakra koji idu i više od 20 odsto, na dubini od 600 metara pronašli i partiju od 12 metara u kojima sadržaj crvenog metala ide do neverovatnih 34 posto u rudi. „Nevsun“ je navodno dobio i dodatna istraživačka prava da nastavi potragu za bakrom i zlatom i u okolini ležišta „Čukaru peki“, jer postoje naznake da je to ležište daleko veće od onog koje je do sada uokvireno.

[restrict]

BOGATSTVO ISTOKA SRBIJE Već odranije ima naznaka da se u Srbiji najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe. Koliko je zlato zanimljivo stranim investitorima pokazuje i podatak da je kompanija „Lajf stoun kapital“ iz Dubaija zakupila rudnik Lece, kod Medveđe, u kome je samo prošle godine iskopano ovog plemenitog metala u vrednosti od 50 miliona evra. Pretpostavlja se da trenutno oko 50 stranih firmi istražuje nalazišta zlata u Srbiji.

Po zvaničnim podacima, Srbija se po količini zlata nalazi na 59. mestu u svetu, a gotovo sve zlatne poluge deponovane u Narodnoj banci Srbije nastale su u jedinoj fabrici za proizvodnju zlata u Srbiji, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, odakle godišnje izađe oko tona zlata.

Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 17 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Slede je Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina, koja ima tri tone. Na poslednjem mestu je Albanija sa 1,6 tona zlata, dok Hrvatska i Crna Gora nisu na listi od sto rangiranih zemalja.

Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938, do danas je u RTB-u proizvedeno oko 160 tona zlata.

Na istraživačkom projektu „Timok“, odnosno „Čukaru peki“, u nekoliko poslednjih godina pored aktuelnog „Nevsuna“ bili su angažovani i američki „Friport Mekmoran“ i kanadski „Rezervoar minerals“. Zainteresovana je bila i kanadska kompanija „Lundin majning“, koja je od „Friporta“ htela da kupi 55 odsto akcija takozvanog „gornjeg ležišta“, ali ju je po principu prava preče kupovine pretekao „Nevsun“. Treba pomenuti i da „Nevsun“ istražna prava za potragu za bakrom i zlatom u okolini Bora deli sa multinacionalnom kompanijom „Rio Tinto“, koja se smatra najvećom kompanijom te vrste na svetu, što dodatno ukazuje na perpektivnost ovih nalazišta.

VELIKA „POTERA“ ZA ZLATOM Otkriće „Nevsuma“ je, u stvari, samo potvrda već iskazanih rezultata istraživanja od pre dve godine, kada je rečeno da je na lokaciji „Čukaru peki“ otkriveno jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu. Na dubini od 559 metra otkriven je sadržaj od 50,3 grama zlata po toni rude.

Amerikanci su u rejonu „Čukaru peki“, na dubini između 558. i 559. metra, otkrili gotovo neverovatan sadržaj od 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata po toni rude. Prema do sada istraženim ležištima u svetu, najbogatiji sadržaj pronađen je u rudniku Holister u Americi, gde se izvlači 27,2 grama zlata po toni rude. O kako vrednom otkriću je reč, najbolje govori podatak da su „Friport“ i Kanađani do sada u okolini Bora otkrili 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni.

I ne samo to, najnovija istraživanja pokazuju i da je u jednoj bušotini, na dubini od 179 metara, pronađen sloj od 84 metra u kom je sadržaj bakra 10,75 odsto i zlata od 10,86 grama po toni. U drugom sloju rude, debljine 46 metara, pronađen je još bogatiji depozit od 15,85 procenata i 16,77 grama po toni zlata.

A literatura kaže da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju – izuzetno profitabilnim, što je potvrdila i praksa. U Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koji se nalazi svega šest kilometara od mesta gde su Kanađani istraživali, trenutno se eskploatiše ruda sa najviše 0,3 odsto crvenog metala u rudi.

Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na Londonskoj berzi metala, proizlazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo – 18 milijardi dolara! A ovo su tek prvi rezultati, budući da Amerikanci i Kanađani nastavljaju geološka istraživanja.

Neke nezvanične informacije čak kazuju i da se rezerve bakra u okolini Bora procenjuju na milijardu tona rude, uz prateće količine zlata i drugih plemenitih metala. Ali buduća istraživanja to tek treba da potvrde. Amerikanci i Kanađani su u okolini Bora izbušili više od 42 kilometra bušotina, a među njima je bilo i takvih u kojima je sadržaj bakra u rudi premašivao i 10 procenata.

I nedavno održavanje Evropske konferencije o rudarstvu i geološkim istraživanjima u Beogradu učvrstilo je mišljenje svetskih stručnjaka u ovoj oblasti da je Srbija veoma atraktivna za geološka istraživanja.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić je tom prilikom rekao da u Srbiji postoji 250 eksploatacionih i više od 110 istražnih polja i da je reč o ozbiljnim rudarskim i geološkim aktivnostima „jer ćemo samo u ovoj godini imati oko 60 miliona dolara investicija u istraživanju. To je za jednu, ipak, relativno malu državu, ozbiljna brojka i dokaz da u Srbiji rade ozbiljne inostrane kompanije“.

ISPLATIVI I NAPUŠTENI I mnoga druga istraživanja su, inače, ukazala da se najstariji rudnici i topionice sveta nalaze u Srbiji. Rudarenjem su zarađivali Vinčanci hiljadama godina pre Hrista, a pored Peka još stoji jalovina koju su ostavili robovi ispirajući zlato za Rimljane u prvim vekovima posle Hrista. U Srbiji mnoštvo toponima i jama podseća na srednjovekovno rudarstvo, na kome se temeljila moć države Nemanjića.

Miloš Obrenović je u oslobođenu Srbiju pozvao najboljeg geologa Evrope da otkrije rudna ležišta, kada mu je pokazao rudokope koji su vekovima bili zapušteni jer su rudari pobegli od Osmanlija. Danas geolozi kažu da je slična situaciju sa isplativim, a napuštenim rudnicima, iako turska invazija više nije opravdanje.

U komunistička vremena manji rudnici su zatvarani jer se smatralo da treba stvarati samo ogromne rudarske kombinate. Na primer, u vreme kad su Bor i Majdanpek proizvodili enormne količine rude za naše uslove, „Geozavod“ je istražio i overio rezerve u rudniku bakra Čadinje kod Prijepolja. Nikad nije došlo do eksploatacije, jer se u to vreme o njemu govorilo kao o malom rudniku.

Promena društvenog sistema i najnovija tranzicija u kojoj se favorizuju privatno vlasništvo i inicijativa nisu donele očekivane rezultate. Mnogi su lako došli do rudnika u čiju eksploataciju ne ulažu ni dinar jer im to nikada i nije bila namera, već preprodaja bogatstva koje su jeftino stekli.

Predrag Mijatović, jedan od vodećih geologa Geološkog zavoda Srbije, svojevremeno je je javno ukazivao da je problem nastao kada su firme dobijale rudnike i istražene prostore spremne za iskopavanja bez obaveze da započnu eksploataciju. Izuzetak nije bilo ni zlato, kao u slučaju rudnika Blagojev kamen, u blizini Majdanpeka. Eksploataciono pravo na jednom od najstarijih rudnika zlata imao je Institut za bakar RTB Bor, a Mijatović je obelodanio da je rudnik prestao s eksploatacijom ne zbog nedostatka sirovina već zato što je u vreme posle bombardovanja Institut bio u finansijskim problemima. Dok je čekao bolje vreme da nastavi eksploataciju, rudnik mu je oduzet i dat drugoj firmi da ga istražuje, što je potrajalo desetak godina.

KINEZI I NOVA NADA Elem, povodom okončanih geoloških istražnja „Nevsuma“ stručnjaci ističu da bi i po najpovoljnijem scenariju do eventualnog otvaranja i početka eksploatacije proteklo nekoliko godina. Prema navodima upućenih stručnjaka, prvo je neophodan značajan broj pozitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne odluke o početku eksploatacije, kako bi se definisali veličina i kvalitet ležišta, posle čega se mora pripremiti glavni rudarski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava. Potom na red dolazi izrada studije izvodljivosti, koja bi dokazala ekonomsku opravdanost projekta, kao i analiza uticaja rudarenja na okolinu. Sledeći korak je podnošenje zahteva i dobijanje svih neophodnih odobrenja za izvođenje rudarskih radova. Krajnji korak je dobijanje korporativnih odobrenja za početak ulaganja.

 O kakvom se bogatstvu radi najbolje svedoči podatak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet miliona tona bakra i blizu 160 tona zlata.

Procene koliko bi koštalo otvaranje rudnika su, u ovom trenutku, nezahvalne i nepouzdane. Međutim, imajući u vidu da će se, ako se donese odluka o ulasku u taj projekat, ruda najverovatnije eksploatisati podzemnim putem, vrednost ulaganja mogla bi biti od pet do neverovatnih 10 milijardi dolara. Dakle, eksploatacija ovog bogatstva je na dugom štapu i bez stranih ulaganja skoro da uopšte nije moguća.

Ko god bude vadio rudu, ona se najverovatnije mora prerađivati u Rudarsko-topioničkom basenu (RTB) Bor, koji je za 11 godina prošao nekoliko neuspešnih privatizacija što samo po sebi govori koliko je teško doći do strateškog partnera za prezaduženi kombinat od kog živi većina stanovnika istočne Srbije.

Nova nada se polaže u Kineze koji su, posle aranžmana sa Elektroprivredom Srbije, infrastrukturnih projekata – izgradnje mostova, auto-puteva, železničkih pruga i preuzimanja železare u Smederevu, veoma aktuelni i o pitanju RTB Bora. I pored toga što ovaj gigant ima 1,3 milijarde tona rezervi rude, njegova sudbina je neizvesna zbog duga od 1,2 milijarde evra. A neophodna su i nova ulaganja.

Procene su da bi Bor do kraja godine mogao da računa na kineskog partnera koji prema prvim saznanjima prvenstveno traži da se reše imovinsko–pravni odnosi, te ko će u kolikoj meri biti vlasnik kombinata i na šta se vlasništvo sve odnosi.

RUDNO BOGATSTVO I STRATEŠKE POSLEDICE S druge strane, ima naznaka da se istraživanja i eksploatacija rudnog bogastva Srbije daje u bescenje strancima, što može imati i ozbiljne strateške posledice. Neki vojni stručnjaci smatraju da je rudno bogatstvo na prostoru Srbije i Kosmeta jedan od razloga zašto SAD i Moskva po svaku cenu žele da Srbiju privole da uđe u njihov tabor.

Štaviše, tvrde oni, jedan od razloga NATO agresije na našu zemlju upravo je otimanje ogromnih rezervi uglja, naftnih škriljaca, ali i brojnih plemenitih metala poput zlata i bakra, kojima je Kosmet prebogat.

Procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara. Rezerve olova samo u Trepči iznose 425.000 tona, a tu je i 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona. U rudniku Grebnik, južno od Gline, dokazane su rezerve 1.700.000 tona boksita.Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. Grebnik bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15.000.000 tona, ali se procenjuje da su mnogo veće. Samo rezerve kosovskog lignita, pokazuju procene, vrede oko 500 milijardi dolara.

Nedavno je i kanadska kompanija „Avrupa minerals“saopštila da je, zajedno sa međunarodnom kompanijom „Byrnkat internešenel“, započela iskopavanje zlata na Kosovu i Metohiji, u okviru projekta „Slivovo“. Ova kompanija poseduju licencu za iskopavanja na teritoriji koja se nalazi 15 kilometara jugoistočno od Prištine i koju po zonama nazivaju „Slivovo Gusane“ i „Pešter Gusane“.

Iako laicima može delovati da je Srbiji najbolje da sama iskopava rudu i tako za sebe ostavi najveći udeo, u stvarnosti ipak nije tako.

Prema objašnjenju geologa Predraga Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije svuda u svetu, osim možda u Kini i Severnoj Koreji, eksploatacijom mineralnih sirovina bave se privatne kompanije, a vodeću ulogu imaju rudarske multinacionalne firme. Mijatović navodi da od početka geoloških istraživanja pa do prve faze eksploatacije prođe između 10 i 15 godina, a i sama preduzeća moraju mnogo da rizikuju, jer na početku geoloških istraživanja, koja nisu jeftina, ne znaju da li će se ona završiti pronalaskom ležišta.

S obzirom na činjenicu da je srpskim propisima omogućeno stranim kompanijama da istražuju i eksploatišu i nalazišta zlata, nije malo onih koji smatraju da bi bar eksploatacija zlata trebalo da ostane u srpskim rukama. Uz jedan mali uslov – da Srbija sama obezbedi sredstva za istraživanje i eksploataciju.    

[/restrict]