Vučić: Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je građane Srbije pozvao na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, kako ne bi taj teret ostavili potomcima i zato što je potrebno, da svi zajedno pronađemo odgovor koji će biti trajan i isključiti sukob kao opciju.

“Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili,” napisao je Vučić u autorskom tekstu.

Podsećajući da je svojevremeno Šimon Peres objasnio da insistira na pregovorima sa Palestincima rekavši “a zamislite samo šta bi moglo da bude ako to ne radi”, Vučić ukazuje da i on kada treba da odgovori na pitanje o potrebi dijaloga sa Prištinom i unutrašnjim srpskim dijalogom o Kosovu kaže “a samo zamislite šta bi moglo da bude ..ako odjednom svi zaćutimo, ako prestanemo da razgovaramo.” 

“Ja posle toliko godina bavljanja politikom na ovim prostorima taj odgovor vrlo dobro znam. Još od 1878. godine, od stvaranja takozvane Prizrenske lige, mi Srbi nismo želeli da budemo dovoljno odgovorni da razumemo snagu i želje Albanaca” kaže predsednik Srbije. 

S druge strane, albanskom greškom, i to velikom, smatra nerazumevanje srpskih državnih i nacionalnih interesa i njihovo potcenjivanje. 

“Nije Srbija za potcenjivanje, uprkos činjenici da Albanci u sprovođenju svojih nacionalnih ideja imaju značajnu podršku većine zapadnih zemalja. Nije današnja Srbija kužna kao što je bila, nije Srbija slaba kao sto je bila 1999, 2004. i 2008. godine, ali nije Srbija, niti sme da bude bahata i arogantna kao što je neretko bila,” navodi Vučić u autorskom tekstu. 

Ćutanje, kako ocenjuje, znači da nas odgovori ni na šta više ne interesuju, da smo prestali da se nadamo i odlika onih koji misle da su samo, i isključivo oni u pravu, i da nemaju više šta da nauče ni o čemu da pričaju sa bilo kim. 

“To je modus operandi tiranija, uvek spremnih na prolivanje tuđe krvi. Na kraju čutanje je kraj. Posle njega više niko ne govori,” ukazuje Vučić. 

On kaže da sebe ne vidi u tom poslu ćutanja ni u takvoj, nemoj Srbiji, jer će ako se to desi biti promašena ne samo politika koju vodi već i čitav njegov život. 

Rešenje, ističe, ne leži sa jedne strane u našim mitovima i sukobima ali sa druge “ne leži ni u odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa.” 

Protivnici dijaloga o Kosovu sa Prištinom, smatra, jesu i oni kojima je svaki gubitak pobeda, i koji se tuđoj nesreći raduju kao svom uspehu, pošto za drugi uspeh ne znaju. 

“Njihov razlog za ovakvu vrstu nečinjenja, koja jeste svojevrsni istorijski zločin s obzirom na težinu pitanja koje ište odgovor leži u pukoj nadi da će neko, nekome, na kraju ‘dati Kosvo’ i za to, na njihovu radost snosisti posledice”. 

Vučić, kako kaže, takav stav može da razume sa stanovišta dnevne politike ali sa stanovišta istorije nema ni opravdanja ni razumevanja za to. “Zato što je naše najteže pitanje u osnovi baš to, i zato što je potrebno, kao nikada do sada, da svi, zajedno pronađemo odgovor. I to onaj koji će biti trajan, koji će isključiti sukob kao opciju, i koji će svima na ovim prostorima doneti korist” 

A pronalaženje rešsnja, navodi, “zahteva glavu vruću od stalnog razmišljanja, srce koje je hladno na preterane emocije i ruke uprljane kompromisima. I naše i albanske.” 

Pronalaženje rešenja, dodaje, zahteva i rad svih, i jasnu svest o tome da je to što radimo dugačak, zamršen i bolan proces, ali najpre onu vrstu promene u našoj kolektivnoj svesti koja je često svaki dogovor doživaljavala kao poraz. To jednostavno nije tačno, kaže predsednik Srbije. 

“Nismo mi ništa tako veliko dobili u ratovima, što smo gubili u miru. Zato što smo, sve što smo dobili, i izgubili ratujući, platili najtežom mogućom cenom, onom koja ne može da se nadoknadi – našim životima i životima naše dece”. I to, kako kaže, mora da prestane. 

“Vreme je da Srbija radi, razmišlja i dobija, pobeđuje bez sukoba. I ja sam ubeđen da smo, već danas u stanju da to uradimo” kaže Vučić. Uostalom zamislite šta bi moglo da bude, dodaje on. 

“Svi putevi političke saradnje i ekonomskog napretka bili bi otvoreni za Srbiju. Vrata Evropske unije takođe. U protivnom čuvaćemo konflikt čiji smisao ne razumemo” upozorava predsednik Srbije. 

Srbiji je, smatra, potreban ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realan sa pogledom u budućnot. Srbija je, podseća, danas uvažena svuda u svetu. Do pre tri godine je bila pred bankrotstvom a danas ima suficit u budžetu, rast ekonomije znatno veći od proseka i pokazala je da ume da pobedjuje ne samo u košarci i vaterpolu već i u ekonomimiji i politici. 

“Da bi naš napredak bio stalan i održiv, moramo, ako ništa drugo bar da pokušamo da razrešimo kosovski (Gordijev) čvor a ne da se krijemo i najteži teret ostavimo našoj deci. Živeti, znači ljubiti zemlju po kojoj koračaju deca, a ne samo hvaliti se pobedama svojih dedova,” zaključuje Vučić.