Udružene evropske provincije protiv EU inkvizicije

Množe se unutrašnji sukobi u EU zbog kojih ona sve više počinje da liči na bivšu Jugoslaviju uoči raspada

Imbecilnost vlade; sporovi između provincija; strani uticaj i sramota; nestabilnost u miru i sve moguće nesreće kada dođe do rata. Ova misao, koju je u 18. veku zapisao federalista Džejms Medison prilikom odlučivanja o budućem obliku američke države, aktuelna je i danas jer opisuje stanje u kome je Evropska unija. Medison je kritikovao loše stanje u Ujedinjenim holandskim provincijama, konfederaciji sastavljenoj od sedam provincija koje su opstale u periodu 1581–1795. Ta tvorevina je pokazivala simptome slične ovima koji danas satiru EU; imala je komplikovan „delegatski sistem“ zaslužan za sporo donošenje odluka koje provincije često nisu ni poštovale. Zajednički organi konfederacije gotovo da nisu ni postojali, a pojedine provincije odluke su rado blokirale vetom, na koji su polagale pravo.

SUD I SANKCIJE Pored neefikasnosti u pogledu rešavanja kako izbegličke krize, tako i grčke finansijske, EU se suočava i sa mnoštvom drugih problema. Senat poljskog parlamenta je, na primer, usvojio sporni zakon o Vrhovnom sudu koji vladi daje odrešene ruke da menja sudije kako joj se prohte. Evropska komisija (EK) je ocenila da je to u suprotnosti sa pravom EU. Donald Tusk, bivši poljski premijer, sada predsednik Evropskog saveta, pisao je predsedniku Poljske tražeći hitan sastanak. Tusk novo zakonodavstvo u domovini ljuto kritikuje, jer „negira evropske vrednosti i standarde“, što „rizikuje našu reputaciju“.

„Politički, oni nas vraćaju unazad i na Istok“, ogorčen je Tusk, dok Boguslav Kaplon, partner pravnog savetnika jednog od najvećih pravničkih društava u Poljskoj, tvrdi za „Volstrit džornal“ da je u novom zakonu „jasna podređenost sudova vlastima“. Posledično, EU je zapretila Poljskoj sankcijama zbog podjarmljivanja domaćeg Vrhovnog suda i sudija afinitetima aktuelne vlasti u Varšavi; konkretno, vrh EU u Briselu razmatra aktiviranje člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji, što bi blokiralo pravo glasa Poljske u Uniji. Pretnje Fransa Timermansa, prvog potpredsednika EU, razotkrile su, međutim, da EU o pitanju realizacije člana 7 ima snagu papirnatog tigra i da je Unija sada u istom nebranom grožđu kao propale holandske provincije pre 220 godina.

[restrict]

MAĐARSKA POMOĆ Primena člana 7, naime, mora biti jednoglasna, što je u konglomeratu 28 članica EU bezmalo nemoguća misija; istina je da Poljska ne može sama da spreči takvu odluku, ali je zato tu saveznica Mađarska, koja je pripretila Uniji da će dati veto na takav plan i pokušaj.

Mađarski premijer Viktor Orban objavio je da će Mađarska ustati u odbranu Poljske ukoliko Brisel istraje u uvođenju sankcija protiv neposlušne članice EU. „Inkvizicijska ofanziva protiv Poljske ne može nikad da uspe zato što će Mađarska koristiti sve zakonske mogućnosti u EU da pokaže solidarnost s Poljacima“, podvukao je Orban. On smatra da je Poljska „žrtva zlostavljanja Brisela“ isto kao i Mađarska otkako je on 2010. došao na vlast. Zato je odlučan da iskoristi sva raspoloživa sredstva da zaštiti kolege u Poljskoj, uveren da se EU okomila na nju jer želi da oslabi (i tako još više potčini) pojedine države Unije. Ponovio je i optužbe na račun evropskih lidera da su izgubili dodir s narodom, naročito u vezi sa temama kao što je migracija, aludirajući na činjenicu da je većina građana protiv izbeglica sa Bliskog istoka, što je crvena nit njegove i poljske politike. Da će neke EU države vetom minirati napore EK da kazni Poljsku, upozorio je i lider poljske vladajuće stranke „Pravo i Pravda“ Jaroslav Kačinjski. On je uveren da EU ne može da naudi Poljskoj nikako, jer bi za takav akt morala da postigne konsenzus svih članica Unije. Konsenzus koji – ne postoji! „Imajte na umu da je za primenu sankcija neophodno da se u drugoj etapi odlučivanja obezbedi stoprocentna većina, izuzimajući zemlju na koju se kazna odnosi. Siguran sam da to neće uspeti“, narugao se Kačinjski vođama Unije.

MIGRANTSKI STATUS KVO Kačinjskog nisu obeshrabrile ni hiljade Poljaka koje su izašle na ulice, i što su najmasovnijim demonstracijama izrazili protest zbog opasne „reforme“ pravosuđa. Preokret se dogodio u poslednji čas, ali ne zahvaljujući Briselu nego odluci predsednika Poljske Andžeja Dude da stavi veto na dva (od tri) već usvojena zakona. Što je samo pojačalo utisak da je EU nesposobna da realizuje vlastite odluke. Još posebno jer neposlušnost poljske i mađarske vlade, kada je u pitanju sprovođenje zajedničke politike Unije – nije od juče; Brisel je, na primer, još 2015. godine pretio sankcijama nepoćudnim članicama EU zbog propusta u prihvatanju tražilaca azila koji dolaze u Evropu. Iako su zemlje nekadašnjeg istočnog bloka listom odbile da prihvate svoju kvotu, odmazda EU je izostala. Do danas su sporovi između centralnoevropskih zemalja udruženih u „Višegradsku četvorku“ i zapadnih članica EU oko prihvatanja izbeglica dobili već epske razmere, ali je o(p)stao status kvo, uprkos pretnjama sankcijama. Štaviše, taj spor se nedavno proširio i na Austriju i Italiju – i službeni Beč odbija učešće u obavezujućem programu prihvata izbeglica i zahteva od Rima da zaustavi dotok migranata iz Italije u Austriju. U protivnom – zatvoriće granice Austrije. Iako Italija grca pod teretom izbeglica koji svakodnevno stižu preko Mediterana, izostala je solidarnost ostalih članica EU.

DRUGE VIOLINE Da sve bude gore po Uniju, tzv. „nove“ članice (one koje su ušle u Uniju 2004. i kasnije) otkrile su da su, ne samo o pitanju uživanja različitih prava nego i kad je posredi kvalitet hrane i druge robe, u EU „druga violina“. U Slovačkoj je bes uzeo maha posle otkrića da evropski „zapad“ evropskom „istoku“ isporučuje hranu lošijeg kvaliteta. Slovački premijer Robert Fico već duže vreme upozorava na razlike u kvalitetu namirnica koje isti prehrambeni koncerni isporučuju u zapadnu i istočnu Evropu, i najavljuje odbrambene mere u vidu restrikcija na uvoz proizvoda iz drugih zemalja EU, sve do bojkota, iako se to kosi sa načelima jedinstvenog EU tržišta. Na isti problem, inače, upozorile su i Češka, Poljska i Mađarska. Fico ne negira da bi bojkot robe iz neke članice EU kršio pravila o konkurentnosti, ali ističe da Slovačka „mora nešto da preduzme“ kad već to ne čini EK.

OD TERANA DO JADRANA Nešto južnije, tinja sukob između Slovenije i Hrvatske oko (ne)priznavanja arbitražne presude i sporne granice. Ali nije međa jedina jabuka razdora. Tu je i – vino; slovenačka vlada tuži EK jer je delegiranim aktom dozvolila da se unutar EU prodaje vino „istarski teran“ pod firmom: „Hrvatska Istra – teran“. Ljubljana od suda EU u Luksemburgu traži da poništi pomenuti akt, s obzirom na to da je još pre ulaska u EU registrovala svoj „kraški teran“ kao nacionalni brend i proizvod sa zaštićenim poreklom koji se tradicionalno proizvodi samo u Sloveniji, na području Krasa (slovenački deo Istre), gde su specifična mikroklima i tlo. Uprkos tome, EK je Hrvatskoj „iznimno“ dozvolila da pod nazivom „istarski teran“ prodaje svoj proizvod, čime je praktično poništen slovenački brend. Slovenački proizvođači terana su ubeđeni da je Hrvatska ne samo uspešnije lobirala nego i „podmazala“ nadležnog evropskog komesara.

Bitku oko vina je poslednjih dana zasenio mnogo opasniji sukob zbog razmimoilaženja oko implementacije presude Arbitražnog tribunala u Hagu. Iako je presudom od 29. juna, posle četvrt veka verbalnih čarki i zveckanja oružjem, međa na kopnu i moru između Slovenije i Hrvatske konačno definisana, Zagreb odbija em da sprovede presudu, em neće ni da je primi, uz tvrdnje da je haški sud kompromitovan, a presuda pristrasna. Da bruka bude veća, Evropska komisija je supotpisnik Arbitražnog sporazuma između Slovenije i Hrvatske.

Slovenački ministar spoljnih poslova Karel Erjavec je Hrvatsku već prijavio Evropskoj komisiji „zbog kršenja šengenske granice“, uz zahtev da EU zabrani Hrvatskoj (već najavljeni) ulazak u zonu Šengena. Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović ocenila je Erjavčevo pregalaštvo kao naročito opasno, a on je zauzvrat izazvao EK da podvikne Hrvatskoj da sprovede arbitražnu oduku kao što pritiska Poljsku pretnjom sankcijama zbog sporne pravosudne reforme. „Hrvatski slučaj je sličan poljskom i sada je prava prilika za akciju“, prozvao je Erjavec glavešine u Briselu na konferenciji za novinare.

S obzirom na to da je za pretakanje arbitražne presude iz reči u delo ostavljen rok od šest meseci, nije teško izračunati da se eskalacija sukoba između Hrvatske i Slovenije očekuje krajem godine. Ono što Slovenija mora i hoće, to Hrvatska ne samo da neće nego i ne sme, jer je odluka Sabora obavezuje da spreči realizaciju arbitražne odluke. A EU sa bezbedne distance, iz briselskih fotelja, sve to samo ćutke posmatra.

RASPLET ILI RASPAD Kakav će biti rasplet svađa pojedinih evropskih „provincija“ sa centralnom „vladom“ u Briselu može se naslutiti iz zapisa u istorijskim udžbenicima. Kroz primer Ujedinjenih holandskih provincija uočavamo da se istorija od tada, preko sudbine nekadašnje SFRJ pa do današnje EU – ponavlja. I to kao tragedija, ali i farsa. I holandske provincije su se ugovorom obavezale da će u zajedničkim poslovima „nastupati kao jedan“, a konfederacija je na kraju neslavno propala jer je najmoćnija provincija (Holandija) nadvladala sve ostale. Takve istorijske pouke nameću dilemu: Ko će u EU odigrati remetilačku rolu – Berlin ili francusko-nemački dvojac bez kormilara? Ili Varšava i Budimpešta?

Očito je da ni sam vrh EU nema predstavu ni odgovor na pitanje kuda plovi savremena evropska konfederacija. Ukoliko se rađanje novih sporova između suverenih evropskih „provincija“ nastavi istom brzinom, i ako članice EU odbiju da ispoštuju ugovore i odluke koje su prethodno potpisale, a zajedničke institucije Unije ostanu impotentne na temu izvršenja – onda je izvesno da EU juri po istom putu koji su prevalile i ostale evropske konfederacije, pa i nekadašnja Jugoslavija, u koju je Edvard Kardelj ugradio razorne konfederalne elemente.      

[/restrict] zaйm na kartu bez otkazov kruglosutočno zaйm s plohoй kreditnoй istorieй spbzaйm smszaйm na kivi po pasportu