EKOLOŠKA DIKTATURA I DRŽAVNI SUVERENITET

Da li je izlazak SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma zaista „velika katastrofa“ ili ekologisti ovaj događaj koriste za produbljivanje manipulacije javnim mnjenjem?

Prema rezultatima istraživanja organizovanog (metodom ankete) u osam država: Australiji, Brazilu, Kini, Nemačkoj, Indiji, Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i SAD, 84 odsto ispitanika smatra da su klimatske promene najveća pretnja čovečanstvu. Drugim rečima, 84 od 100 ispitanika smatra da je klima koja se ubrzano menja veća opasnost za čovečanstvo od ratova, gladi, epidemija i rasta stanovništva.

Pomenuto istraživanje takođe tvrdi da 70 odsto „stanovnika planete“ (tako su u studiji nazvani anketirani, njih 8.101) smatra da Ujedinjene nacije ne mogu da se nose sa savremenim izazovima, a posebno ne sa klimatskim promenama. Zbog toga 60 procenata „stanovnika planete“ je „spremno da se odrekne državnog suvereniteta radi borbe sa katastrofama“. Prema logici onih koji su izradili studiju (i sproveli anketu), da bi se čovečanstvo uspešno borilo sa klimatskim promenama, potrebno je stvoriti naddržavnu strukturu (Svetsku vladu), koja bi kontrolisala rad lokalnih vlada, ekonomski razvoj, tržište energentima, političke i geopolitičke diskusije.

[restrict]

KOLOSALNA MANIPULACIJA Ostavljajući po strani nereprezentativnost populacije koju su anketirali sociolozi Global Challenges Foundation-a, važnije je fokusirati se na zaključak „da je potrebno stvoriti međunarodnog kontrolora“ (Svetsku vladu), a što se upravo sada, pozivajući se na zaključak pomenute studije, populariše u medijima, obrazovnim ustanovama, naučnim krugovima i političkom prostoru.  Sve ovo se radi iako je jasno da je reč o kolosalnoj manipulaciji javnim mnjenjem. Zahvaljujući, naime, ovoj manipulaciji, pre ili kasnije, većina čovečanstva biće ubeđena da predstoji Armagedon ukoliko se ne uspostavi Svetska vlada, odnosno zapadni Novi svetski poredak. Upravo u tom kontekstu koautor pomenute studije Mets Anderson komentariše i izjave Donalda Trampa o izlasku iz Pariskog klimatskog sporazuma („Ljudi očekuju sasvim suprotno od onoga što političari rade“).

Da li je izlazak SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma zaista tako velika katastrofa ili ekologisti ovaj događaj koriste za produbljivanje manipulacije javnim mnjenjem?

Činjenica je, kako tvrde kritičari Pariskog dokumenta, da ovaj sporazum nije ništa drugo do dobar primer za udžbenike koji se bave obučavanjem stručnjaka za manipulaciju javnosti. Naime, prema mišljenju ruskog klimatologa Anastasije Vininske, Pariski sporazum je pokazatelj kako politika manipuliše naukom i čini je instrumentom manipulisanja prilikom rešavanja ekonomskih i geopolitičkih pitanja. Dokument potpisan u Parizu 2015. godine, uz podršku Ujedinjenih nacija, nosi isključivo deklarativni karakter, jer nema konkretnih obaveza država potpisnica Sporazuma. To znači i da nema odgovornosti za neispunjavanje dogovorenog. Tramp je naišao na kritiku ekologa, jer je ekonomski razvoj svoje države stavio ispred deklaracija.

Nauka o klimi ne daje stoprocentne odgovore i prognoze, ona operiše samo verovatnoćama. Istovremeno, ekološki diskurs je odavno izašao iz tih okvira i zašao u predele geopolitičkih strategija i borbe protiv ekonomskog razvoja, pre svega država koje su konkurente Zapadu – Rusiji, Kini, Brazili itd. Kad bi, na primer, Rusija slušala ekologe, onda bi morala da se odrekne stubova svoje ekonomije: nafte, gasa i uglja. Kina pak svih ruda i uglja, Britanija izvoza naftnih produkata morem (što joj donosi kolosalne prihode u budžet), Brazil industrije itd.

 

NEETIČNE DISKUSIJE Moguće je zaključiti samo da se promena klime neizbežno zbiva, i da će uvek tako biti, jer je to prirodna pojava na koju čovek teško može da utiče. Razumno je uverenje i da se promene klime ne mogu usporiti, ni ubrzati. Ovo pokazuje da su diskusije o promeni klime što vodi ka kraju sveta u najmanju ruku neetične. No strah jednih daje drugima pravo da kontrolišu njihovu imovinu, vreme i život. Etika je ovde suvišna.

Jurij Ševčuk, predsednik društva ekologa Sanpeterburške oblasti i rukovodilac ekološke organizacije „Zeleni krst“, smatra da se delatnost ekologa zasniva na marketingu i ekološkim mitovima, a ne realnim činjenicama. Na primer, veći deo kiseonika stvaraju okeanske alge i planktoni, a ne šume, jer ga proizvode deset puta više nego što im treba. Drugi veliki izvor kiseonika je disocijacija molekula vode pod dejstvom Sunca. Čak i kad bi sve šume iščezle, to na sadržaj kiseonika u atmosferi ne bi uticalo. Ukoliko bi šume iščezle, kiseonika bi bilo više nego sada. Šume su važne, ali ne za proizvodnju kiseonika, kako tvrde ekolozi, nego za pročišćavanje vazduha od prašine, kao i za zaštitu brojnih divljih životinja i ptica, čak i za lepotu prirode. Ali nazvati šume „plućima“ je u najmanju ruku nepismeno, dodaje Ševčuk.

Takođe, kada se govori o globalnom otopljavanju, Ševčuk ističe da se radi o zloupotrebi ekologa i ekologije za političke ciljeve. Naime, Zemlja zakonomerno u određenim ciklusima menja klimu, a današnje otopljavanje je mit, njega realno nema. Klima se menja, ali na to ne utiče čovek. Drugim rečima, teorije o globalnom otopljavanju ne mogu da izdrže naučnu proveru. Na primer, ugljen-dioksid na godišnjem nivou 100 puta više izbaci u atmosferu okean nego čovek, koji je za ovo optužen.

Posebno je pitanje kome odgovara širenje mita o „ljudskim uzrocima globalnog otopljavanja“? Ševčuk smatra da takve mitove šire oni koji bi da zadrže vlast i kontrolu nad čovečanstvom.

„KATASTROFA“ I DRŽAVNI SUVERENITET Klimatske promene su jedno od najkontroverznijih pitanja u poslednjoj deceniji. Naime, ako je pre 20 godina najviše sredstava najbogatijih država i fondacija odlazilo na borbu protiv side, danas novac odlazi ekolozima koji proučavaju i klimu, i atmosferu naše planete. Iz redova ekstremnih ekologista stižu upozorenja tipa: „Planeta je na ivici uništenja i ako čovečanstvo ne promeni svoj odnos prema resursima, za 100 godina ćemo izumreti“, navodi Valentina Samojlova za uticajni ruski portal regnum.ru i dodaje da su za propagiranje, odnosno prihvatanje ove teze od strane javnosti izdvojena ogromna novčana sredstva, te se zbog toga organizuju međunarodne konferencije, uvode nove funkcije u vladama država (čak i ministarstva), snimaju posebne emisije, a ni školski sistem nije izuzet od uticaja ekologa lobista. Naravno, organizovane su i političke partije koje promovišu ekologističku ideologiju, tako da sve više prodiru i u sferu politike i političke moći uopšte.

Svetska zajednica ovako bučan i primetan angažman nije mogla da ostavi bez kritičkog posmatranja, a sve je još više podstaknuto objavljivanjem studije „Globalni katastrofični rizici u 2017. godini“ koju je pripremila pomenuta međunarodna organizacija Global Challenges Foundation, s obzirom na to da njeni zaključci u stvari direktno udaraju na državni suverenitet.

EKOLOŠKI TERORIZAM Drugi nerazjašnjen momenat, kada je ekologija u pitanju, jeste pojava „ekološkog terorizma“. Ekološki terorizam je pojam koji se pominje i razmatra u dva značenja. Prvi se tiče aktivisti ekoloških pokreta koji primenjuju nasilje protiv drugih ljudi ili imovine ili pak prete njime zbog navodnog nepoštovanja ekoloških zakona ili radi skretanja pažnje javnosti na sebe. Drugi govori o namernom zagađivanju životne sredine. U vezi sa pomenutim, zanimljivi su odgovori na pitanje: koji se postupci „zelenih“, odnosno ekologa ocenjuju kao ekstremni i teroristički?

Izvesno je da pojedini zaštitnici prava životinja, zagovornici biocentrizma, ujedinjeni u različite grupacije, organizovano provociraju javnost, čak i protivzakonito, a usmereno protiv surovog postupanja prema životinjama. Prve ovakve aktivnosti zabeležene su u SAD 1977, kada su aktivisti Grinpisa i Društva za očuvanje morske faune uništili ribarske mreže. Ekstremni ekolozi bave se ekološkim terorizmom, za koji je iskovan i novi pojam ekotaž (ekološka sabotaža), sa ciljem da utiču na javno mnjenje.

Američke službe bezbednosti inače smatraju delatnost ratobornih ekologa i zaštitnika životinja „najvećom terorističkom pretnjom SAD“. Američki FBI optužuje ekološke teroriste za paljenje stambenih zgrada, istraživačkih laboratorija, prodavnica automobila, kao i za organizaciju provala u službene prostorije institucija za koje smatraju da deluju protiv ekologije. Prema procenama američkih stručnjaka šteta od delatnosti ekologa na godišnjem nivou veća je od 100 miliona dolara, a dodaju i to da je samo pitanje vremena kada će ekolozi početi da ubijaju i ljude.

Ministarstvo nacionalne bezbednosti SAD takođe smatra neke ekološke organizacije terorističkim. Na primer Front oslobađanja Zemlje, čiji su aktivisti od 1997. do 1999. naneli štetu od 40 miliona dolara u 33 izvedene akcije (palili su i uništavali kancelarije i vladinih institucija i različitih korporacija koje se bave eksploatacijom šuma. Cilj Fronta je uspostavljanje prvobitnog eko-sistema, koji je uništen „neodgovornim i egoističkim delovanjem ljudske rase“. Prema mišljenju lidera Fronta, cilj opravdava sredstva i nikakve žrtve ne treba da ih zaustave u realizaciji ciljeva.

Krajem prošlog veka Front se ujedinio sa Frontom oslobađanja životinja (Animal Liberation Front, ALF), a američki FBI ih je 2001. godine stavio na spisak terorističkih organizacija.

 

EKSTREMISTI „PREOBUČENI“ U EKOLOGE SAD nisu jedina država u kojoj su se pojavili ekološki teroristi. Takvi deluju i u Evropskoj uniji, pa i u Velikoj Britaniji. Od 2008. godine borci za prava životinja počeli su da prete vlasnicima domaćih životinja za koje su dobili informacije da se nepravilno odnose prema njima. Prete pismima, šalju lažna pisma bombe, uništavaju njihove automobile i imovinu, ispisuju grafite na njihovim kućama (na primer, „Ovde žive ubice pasa“). Ekološki teroristi su se posebno namerili na naučnike koji eksperimentišu sa životinjama. Zabeleženo je (od 2012) i da su pojedini ekolozi pokušali da unajme ubice radi likvidacije ljudi koji nose bunde od prirodnog krzna.

No i ovde postoji nedoumica. Zvanične ekološke organizacije, kako navodi Sergej Fomičev za portal index.org.ru, ništa ne znaju o ekstremističkim organizacijama sa prefiksom „ekološki“, pri čemu negiraju da su ih ideološki inspirisali. Ako nisu oni, ko jeste?               

[/restrict]