ЕКОЛОШКА ДИКТАТУРА И ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ

Да ли је излазак САД из Париског климатског споразума заиста „велика катастрофа“ или екологисти овај догађај користе за продубљивање манипулације јавним мњењем?

Према резултатима истраживања организованог (методом анкете) у осам држава: Аустралији, Бразилу, Кини, Немачкој, Индији, Јужној Африци, Великој Британији и САД, 84 одсто испитаника сматра да су климатске промене највећа претња човечанству. Другим речима, 84 од 100 испитаника сматра да је клима која се убрзано мења већа опасност за човечанство од ратова, глади, епидемија и раста становништва.

Поменуто истраживање такође тврди да 70 одсто „становника планете“ (тако су у студији названи анкетирани, њих 8.101) сматра да Уједињене нације не могу да се носе са савременим изазовима, а посебно не са климатским променама. Због тога 60 процената „становника планете“ је „спремно да се одрекне државног суверенитета ради борбе са катастрофама“. Према логици оних који су израдили студију (и спровели анкету), да би се човечанство успешно борило са климатским променама, потребно је створити наддржавну структуру (Светску владу), која би контролисала рад локалних влада, економски развој, тржиште енергентима, политичке и геополитичке дискусије.

[restrict]

КОЛОСАЛНА МАНИПУЛАЦИЈА Остављајући по страни нерепрезентативност популације коју су анкетирали социолози Global Challenges Foundation-а, важније је фокусирати се на закључак „да је потребно створити међународног контролора“ (Светску владу), а што се управо сада, позивајући се на закључак поменуте студије, популарише у медијима, образовним установама, научним круговима и политичком простору.  Све ово се ради иако је јасно да је реч о колосалној манипулацији јавним мњењем. Захваљујући, наиме, овој манипулацији, пре или касније, већина човечанства биће убеђена да предстоји Армагедон уколико се не успостави Светска влада, односно западни Нови светски поредак. Управо у том контексту коаутор поменуте студије Метс Андерсон коментарише и изјaве Доналда Трампа о изласку из Париског климатског споразума („Људи очекују сасвим супротно од онога што политичари раде“).

Да ли је излазак САД из Париског климатског споразума заиста тако велика катастрофа или екологисти овај догађај користе за продубљивање манипулације јавним мњењем?

Чињеница је, како тврде критичари Париског документа, да овај споразум није ништа друго до добар пример за уџбенике који се баве обучавањем стручњака за манипулацију јавности. Наиме, према мишљењу руског климатолога Анастасије Вининске, Париски споразум је показатељ како политика манипулише науком и чини је инструментом манипулисања приликом решавања економских и геополитичких питања. Документ потписан у Паризу 2015. године, уз подршку Уједињених нација, носи искључиво декларативни карактер, јер нема конкретних обавеза држава потписница Споразума. То значи и да нема одговорности за неиспуњавање договореног. Трамп је наишао на критику еколога, јер је економски развој своје државе ставио испред деклaрација.

Наука о клими не даје стопроцентне одговоре и прогнозе, она оперише само вероватноћама. Истовремено, еколошки дискурс је одавно изашао из тих оквира и зашао у пределе геополитичких стратегија и борбе против економског развоја, пре свега држава које су конкуренте Западу – Русији, Кини, Бразили итд. Кад би, на пример, Русија слушала екологе, онда би мoрала да се одрекне стубова своје економије: нафте, гаса и угља. Кина пак свих руда и угља, Британија извоза нафтних продуката морем (што јој доноси колосалне приходе у буџет), Бразил индустрије итд.

 

НЕЕТИЧНЕ ДИСКУСИЈЕ Могуће је закључити само да се промена климе неизбежно збива, и да ће увек тако бити, јер је то природна појава на коју човек тешко може да утиче. Разумно је уверење и да се промене климе не могу успорити, ни убрзати. Ово показује да су дискусије о промени климе што води ка крају света у најмању руку неетичне. Но страх једних даје другима право да контролишу њихову имовину, време и живот. Етика је овде сувишна.

Јуриј Шевчук, председник друштва еколога Санпетербуршке области и руководилац еколошке организације „Зелени крст“, сматра да се делатност еколога заснива на маркетингу и еколошким митовима, а не реалним чињеницама. На пример, већи део кисеоника стварају океанске алге и планктони, а не шуме, јер га производе десет пута више него што им треба. Други велики извор кисеоника је дисоцијација молекула воде под дејством Сунца. Чак и кад би све шуме ишчезле, то на садржај кисеоника у атмосфери не би утицало. Уколико би шуме ишчезле, кисеоника би било више него сада. Шуме су важне, али не за производњу кисеоника, како тврде еколози, него за прочишћавање ваздуха од прашине, као и за заштиту бројних дивљих животиња и птица, чак и за лепоту природе. Али назвати шуме „плућима“ је у најмању руку неписмено, додаје Шевчук.

Такође, када се говори о глобалном отопљавању, Шевчук истиче да се ради о злоупотреби еколога и екологије за политичке циљеве. Наиме, Земља закономерно у одређеним циклусима мења климу, а данашње отопљавање је мит, њега реално нема. Клима се мења, али на то не утиче човек. Другим речима, теорије о глобалном отопљавању не могу да издрже научну проверу. На пример, угљен-диоксид на годишњем нивоу 100 пута више избаци у атмосферу океан него човек, који је за ово оптужен.

Посебно је питање коме одговара ширење мита о „људским узроцима глобалног отопљавања“? Шевчук сматра да такве митове шире они који би да задрже власт и контролу над човечанством.

„КАТАСТРОФА“ И ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ Климатске промене су једно од најконтроверзнијих питања у последњој деценији. Наиме, ако је пре 20 година највише средстава најбогатијих држава и фондација одлазило на борбу против сиде, данас новац одлази еколозима који проучавају и климу, и атмосферу наше планете. Из редова екстремних екологиста стижу упозорења типа: „Планета је на ивици уништења и ако човечанство не промени свој однос према ресурсима, за 100 година ћемо изумрети“, наводи Валентина Самојлова за утицајни руски портал regnum.ru и додаје да су за пропагирање, односно прихватање ове тезе од стране јавности издвојена огромна новчана средства, те се због тога организују међународне конференције, уводе нове функције у владама држава (чак и министарства), снимају посебне емисије, а ни школски систем није изузет од утицаја еколога лобиста. Наравно, организоване су и политичке партије које промовишу екологистичку идеологију, тако да све више продиру и у сферу политике и политичке моћи уопште.

Светска заједница овако бучан и приметан ангажман није могла да остави без критичког посматрања, а све је још више подстакнуто објављивањем студије „Глобални катастрофични ризици у 2017. години“ коју је припремила поменута међународна организација Global Challenges Foundation, с обзиром на то да њени закључци у ствари директно ударају на државни суверенитет.

ЕКОЛОШКИ ТЕРОРИЗАМ Други неразјашњен моменат, када је екологија у питању, јесте појава „еколошког тероризма“. Еколошки тероризам је појам који се помиње и разматра у два значења. Први се тиче активисти еколошких покрета који примењују насиље против других људи или имовине или пак прете њиме због наводног непоштовaња еколошких закона или ради скретања пажње јавности на себе. Други говори о намерном загађивању животне средине. У вези са поменутим, занимљиви су одговори на питање: који се поступци „зелених“, односно еколога оцењују као екстремни и терористички?

Извесно је да поједини заштитници права животиња, заговорници биоцентризма, уједињени у различите групације, организовано провоцирају јавност, чак и противзаконито, а усмерено против суровог поступања према животињама. Прве овакве активности забележене су у САД 1977, када су активисти Гринписа и Друштва за очување морске фауне уништили рибарске мреже. Екстремни еколози баве се еколошким тероризмом, за који је искован и нови појам екотаж (еколошка саботажа), са циљем да утичу на јавно мњење.

Америчке службе безбедности иначе сматрају делатност ратоборних еколога и заштитника животиња „највећом терористичком претњом САД“. Амерички ФБИ оптужује еколошке терористе за паљење стамбених зграда, истраживачких лабораторија, продавница аутомобила, као и за организацију провала у службене просторије институција за кoје сматрају да делују против екологије. Према проценама америчких стручњака штета од делатности еколога на годишњем нивоу већа је од 100 милиона долара, а додају и то да је само питање времена када ће еколози почети да убијају и људе.

Министарство националне безбедности САД такође сматра неке еколошке организације терористичким. На пример Фронт ослобађања Земље, чији су активисти од 1997. до 1999. нанели штету од 40 милиона долара у 33 изведене акције (палили су и уништавали канцеларије и владиних институција и различитих корпорација које се баве експлоатацијом шума. Циљ Фронта је успостављање првобитног еко-система, који је уништен „неодговорним и егоистичким деловањем људске расе“. Према мишљењу лидера Фронта, циљ оправдава средства и никакве жртве не треба да их зауставе у реализацији циљева.

Крајем прошлог века Фронт се ујединио са Фронтом ослобађања животиња (Animal Liberation Front, ALF), а aмерички ФБИ их је 2001. године ставио на списак терористичких организација.

 

ЕКСТРЕМИСТИ „ПРЕОБУЧЕНИ“ У ЕКОЛОГЕ САД нису једина држава у којој су се појавили еколошки терористи. Такви делују и у Европској унији, па и у Великој Британији. Од 2008. године борци за права животиња почели су да прете власницима домаћих животиња за које су добили информације да се неправилно односе према њима. Прете писмима, шаљу лажна писма бомбе, уништавају њихове аутомобиле и имовину, исписују графите на њиховим кућама (на пример, „Овде живе убице паса“). Еколошки терористи су се посебно намерили на научнике који експериментишу са животињама. Забележено је (од 2012) и да су поједини еколози покушали да унајме убице ради ликвидације људи који носе бунде од природног крзна.

Но и овде постоји недоумица. Званичне еколошке организације, како наводи Сергеј Фомичев за портал index.org.ru, ништа не знају о екстремистичким организацијама са префиксом „еколошки“, при чему негирају да су их идеолошки инспирисали. Ако нису они, ко јесте?               

[/restrict]