Zona sumraka – Krik iz dubokog grla

Propaganda je namerni i sistematski pokušaj oblikovanja percepcije i manipulisanja spoznajom i ponašanjem u cilju izazivanja reagovanja koje je u interesu propagatora, kaže definicija. Da li se u to uklapa rusofil Lazanski, ili to možda više podseća na neke istraživačke novinare?

Uspeh koji su istraživački novinari KRIK-a ostvarili dokopavši se transkripata razgovora koje je prisluškivala makedonska obaveštajna služba nezabeležen je još od septembra prošle godine kada se istraživačima „Insajdera“ nekada popularne Brankice Stanković isplatio trud, te su na vratima Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu otkrili plakat koji, kako je nedvosmisleno utvrđeno napornim istraživanjem, predstavlja „svojevrstan poziv vernicima na Nedelju porodičnog jedinstva“. Sram da ih (popove) bude!

Brankičino duboko grlo (u smislu afere „Votergejt“) nažalost je presušilo pre nekog vremena, pa ona i njeni „istražitelji“ više ne dolaze do ekskluzivnih materijala i sada moraju da obilaze porte beogradskih crkava kako bi istražili nešto što se i ne krije. Ne znamo zašto je Stankovićeva izgubila popularnost kod izvora, ali njeno mesto zauzeli su drugi, pre svega KRIK, koji je prošle nedelje došao do spektakularnog otkrića da: a) Bezbednosno-informativna agencija Srbije ima u Skoplju svog predstavnika koji (zamislite), po svemu sudeći, radi svoj posao; b) Neistraživački novinar Miroslav Lazanski tokom obavljanja svog posla razgovara s nekim ljudima i informiše se; v) Lazanski je ažuran, pošto je dan nakon njegovih sastanaka objavljen tekst; g) Lazanski ne samo da nije istraživač nego je i propagandista.

[restrict]

Vođa projekta KRIK Stevan Dojčinović, istraživački novinar koji ne može da prođe kroz detektor za metal, kao pravi profesionalac ukazuje, komentarišući otkrića iz svog teksta, da je srpska služba „pokazala amaterizam, prisluškivani su, a dosta stvari se odlučivalo preko telefona“. Prvo, razjasnimo šta je to odlučivano preko telefona. Iz objavljenih transkripata vidi se da je odlučivano s kim će se Lazanski sastati, da će ići na proteste i da će uveče negde sesti. Sve sama državna tajna. Ovaj istraživač, međutim, ne smatra da se, na primer, nemačka kancelarka Angela Merkel obrukala što su je Amerikanci prisluškivali. Štaviše, niko normalan na svetu nije se tada zgražavao nad amaterizmom Angele Merkel nego nad bezobrazlukom američkih špijuna. Amater je predstavnik BIA u Skoplju, jer je „uhvaćen“ na demonstracijama, ali to nisu sve one diplomate koje su u Beogradu obilazile patkicu. Ili ovi što su sa našim predstavnikom bili u Sobranju. Profesionalcu Dojčinoviću nije čudno, odnosno amaterski ni to što se on dočepao dosijea makedonske obaveštajne službe. Nije li neozbiljno da jedna obaveštajna služba dozvoli takvo curenje obaveštajnih podataka? A ne! Nije. Lazanski je „bio u dilu sa obaveštajcima“, reče Dojčinović, koji je transkripte razgovora slučajno pronašao istražujući po kontejnerima (ne verujemo da ih je našao pored plakata u Crkvi Aleksandra Nevskog). Dojčinović je, da se ne lažemo, te podatke dobio od makedonskih obaveštajaca. S kojim ciljem? Pa da napiše propagandistički tekst, što je upravo stvar za koju je optuživao Lazanskog. Miroslav nije dobar što se sastaje sa navodnim srpskim špijunima i agentima i s njima se dogovara o delovanju u odnosu na drugu državu, ali je Dojčinović zvezda istraživačkog novinarstva jer se sastaje sa stranim agentima i piše tekst u interesu strane države. Ma kakva Brankica Stanković, takav istraživač se još od Magelana nije rodio.

Kakav je Dojčinović istraživač pokazuje i činjenica da je u tekstu Lazanskog optužio i za to da mu je cilj, pored promovisanja ruske politike i Gruevskog, i „borba protiv ulaska Makedonije u NATO“. Pa ovo ni „Leteći cirkus“, ni „Nadrealisti“ ne bi ovako dobro smislili! Pored žive Grčke koja je još na NATO samitu u Bukureštu 2008. jasno stavila do znanja da o članstvu BJRM u Alijansi nema ni govora dok se ne povinuje zahtevima Atine u sporu oko imena, Putinu je potreban Lazanski da se bori protiv evroatlantskih integracija Makedonije za koju je i bez bilo kakvog „istraživačkog rada“ osim guglanja jasno da će se mnogo pre i sama dezintegrisati nego što se bude integrisala u bilo šta.

Profesionalac Dojčinović ukazuje i da se „BIA vraća u priču iz 90-ih i na neke radnje koje se graniče sa onim što treba da rade – usmereni su na novinare i opoziciju“. Sad smo zbunjeni! Do tog momenta smo mislili da je on transkripte prisluškivanih razgovora novinara i lidera opozicione političke partije i poslanika u Sobranju dobio od makedonske, a ne srpske službe! Ili?

KRIK u svom „istraživanju“ kao otežavajuću okolnost po kolegu Lazanskog navodi i činjenicu da je „bio zadivljen“ predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. S druge strane, nije nam poznato ko to fascinira novinare KRIK-a, ali znamo ko ih finansira – organizacija „OCCRP je pomogla osnivanje KRIK-a i pomaže njegov razvoj“ navodi se na stranici beogradskih istraživačkih novinara. A OCCRP finansiraju Fond za otvoreno društvo i USAID. Upravo oni protiv kojih se trenutno u samom američkom senatu vodi istraga zbog neregularnih aktivnosti u Makedoniji. Ma, i to je propaganda iza koje stoje Putin, Lazanski i drugi amateri!

P.S.: Dojčinović ima i solomonsko rešenje za poboljšanje trenutno zategnutih odnosa Skoplja i Beograda: „treba samo malo dobre volje – da Srbija odustane od tvrdoglavosti, i da se povuče“. Bravo, genije!          

[/restrict]