Зона сумрака – Крик из дубоког грла

Пропаганда је намерни и систематски покушај обликовања перцепције и манипулисања спознајом и понашањем у циљу изазивања реаговања које је у интересу пропагатора, каже дефиниција. Да ли се у то уклапа русофил Лазански, или то можда више подсећа на неке истраживачке новинаре?

Успех који су истраживачки новинари КРИК-а остварили докопавши се транскрипата разговора које је прислушкивала македонска обавештајна служба незабележен је још од септембра прошле године када се истраживачима „Инсајдера“ некада популарне Бранкице Станковић исплатио труд, те су на вратима Цркве Александра Невског у Београду открили плакат који, како је недвосмислено утврђено напорним истраживањем, представља „својеврстан позив верницима на Недељу породичног јединства“. Срам да их (попове) буде!

Бранкичино дубоко грло (у смислу афере „Вотергејт“) нажалост је пресушило пре неког времена, па она и њени „истражитељи“ више не долазе до ексклузивних материјала и сада морају да обилазе порте београдских цркава како би истражили нешто што се и не крије. Не знамо зашто је Станковићева изгубила популарност код извора, али њено место заузели су други, пре свега КРИК, који је прошле недеље дошао до спектакуларног открића да: а) Безбедносно-информативна агенција Србије има у Скопљу свог представника који (замислите), по свему судећи, ради свој посао; б) Неистраживачки новинар Мирослав Лазански током обављања свог посла разговара с неким људима и информише се; в) Лазански је ажуран, пошто је дан након његових састанака објављен текст; г) Лазански не само да није истраживач него је и пропагандиста.

[restrict]

Вођа пројекта КРИК Стеван Дојчиновић, истраживачки новинар који не може да прође кроз детектор за метал, као прави професионалац указује, коментаришући открића из свог текста, да је српска служба „показала аматеризам, прислушкивани су, а доста ствари се одлучивало преко телефона“. Прво, разјаснимо шта је то одлучивано преко телефона. Из објављених транскрипата види се да је одлучивано с ким ће се Лазански састати, да ће ићи на протесте и да ће увече негде сести. Све сама државна тајна. Овај истраживач, међутим, не сматра да се, на пример, немачка канцеларка Ангела Меркел обрукала што су је Американци прислушкивали. Штавише, нико нормалан на свету није се тада згражавао над аматеризмом Ангеле Меркел него над безобразлуком америчких шпијуна. Аматер је представник БИА у Скопљу, јер је „ухваћен“ на демонстрацијама, али то нису све оне дипломате које су у Београду обилазиле паткицу. Или ови што су са нашим представником били у Собрању. Професионалцу Дојчиновићу није чудно, односно аматерски ни то што се он дочепао досијеа македонске обавештајне службе. Није ли неозбиљно да једна обавештајна служба дозволи такво цурење обавештајних података? А не! Није. Лазански је „био у дилу са обавештајцима“, рече Дојчиновић, који је транскрипте разговора случајно пронашао истражујући по контејнерима (не верујемо да их је нашао поред плаката у Цркви Александра Невског). Дојчиновић је, да се не лажемо, те податке добио од македонских обавештајаца. С којим циљем? Па да напише пропагандистички текст, што је управо ствар за коју је оптуживао Лазанског. Мирослав није добар што се састаје са наводним српским шпијунима и агентима и с њима се договара о деловању у односу на другу државу, али је Дојчиновић звезда истраживачког новинарства јер се састаје са страним агентима и пише текст у интересу стране државе. Ма каква Бранкица Станковић, такав истраживач се још од Магелана није родио.

Какав је Дојчиновић истраживач показује и чињеница да је у тексту Лазанског оптужио и за то да му је циљ, поред промовисања руске политике и Груевског, и „борба против уласка Македоније у НАТО“. Па ово ни „Летећи циркус“, ни „Надреалисти“ не би овако добро смислили! Поред живе Грчке која је још на НАТО самиту у Букурешту 2008. јасно ставила до знања да о чланству БЈРМ у Алијанси нема ни говора док се не повинује захтевима Атине у спору око имена, Путину је потребан Лазански да се бори против евроатлантских интеграција Македоније за коју је и без било каквог „истраживачког рада“ осим гуглања јасно да ће се много пре и сама дезинтегрисати него што се буде интегрисала у било шта.

Професионалац Дојчиновић указује и да се „БИА враћа у причу из 90-их и на неке радње које се граниче са оним што треба да раде – усмерени су на новинаре и опозицију“. Сад смо збуњени! До тог момента смо мислили да је он транскрипте прислушкиваних разговора новинара и лидера опозиционе политичке партије и посланика у Собрању добио од македонске, а не српске службе! Или?

КРИК у свом „истраживању“ као отежавајућу околност по колегу Лазанског наводи и чињеницу да је „био задивљен“ председником Русије Владимиром Путином. С друге стране, није нам познато ко то фасцинира новинаре КРИК-а, али знамо ко их финансира – организација „ОЦЦРП је помогла оснивање КРИК-а и помаже његов развој“ наводи се на страници београдских истраживачких новинара. А ОЦЦРП финансирају Фонд за отворено друштво и УСАИД. Управо они против којих се тренутно у самом америчком сенату води истрага због нерегуларних активности у Македонији. Ма, и то је пропаганда иза које стоје Путин, Лазански и други аматери!

P.S.: Дојчиновић има и соломонско решење за побољшање тренутно затегнутих односа Скопља и Београда: „треба само мало добре воље – да Србија одустане од тврдоглавости, и да се повуче“. Браво, геније!          

[/restrict]