NEPOBEĐENA POEZIJA

JOŠ JEDNO PROLEĆE PESNIKA DISA
BOGAT PROGRAM SVEČANOSTI

Ove godine, posle sto godina od smrti pesnika Utopljenih duša, održano je 54. Disovo proleće, jedna od najznačajnijih pesničkih manifestacija u Srbiji (nekad svejugoslovenska). Kao i uvek, ponudila je niz sadržaja za sve kojima je Orfej i dalje svetionik

Gosti ovogodišnjeg – 54. Disovog proleća (u subotu 13. maja 2017. godine) u čačanskom kafeu „Montana“, bili su učesnici Beogradskog festivala poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“. Prisutni su mogli čuti stihove na španskom, poljskom, slovenačkom, nemačkom, francuskom i drugim evropskim jezicima, kao i njihov prevod na srpski jezik. U četvrtak 18. maja održan je najposećeniji program 54. Disovog proleća, muzičko-poetsko veče „Zvezde su nam vrlo bliske“ u čast pokojnog čačanskog kantautora Raška Jovičića, osnivača grupe „Za jednu noć“ i tvorca kultne pesme Melanholija, koju su pevali okupljeni.

Rodno mesto Vladislava Petkovića Disa su, na poziv čačanske Biblioteke, pohodili osnovci i srednjoškolci vični peru i pisanju, njihovi učitelji, profesori, kao i brojni prijatelji knjige. U Zablaću u osnovnoj školi koja nosi pesnikovo ime, u četvrtak 25. maja 2017, Gradska biblioteka je organizovala tradicionalne lirske susrete autora najboljih radova na literarnim konkursima za učenike osnovnih i srednjih škola Moravičkog okruga, raspisanih u okviru 54. Disovog proleća.

[restrict]

PROLEĆE U BEOGRADU Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka predstavila je 22. maja 2017. u Srpskom književnom društvu laureata 54. Disovog proleća – Zlatu Kocić i njenu najnoviju zbirku pesama Harmon i ja, te 48. broj časopisa Disovo proleće i katalog izložbe posvećene stvaralaštvu Kocićeve. Prisutne je pozdravio direktor Biblioteke Bogdan Trifunović, a zatim je o opusu dobitnice Disove nagrade govorio naš ugledni tumač književnosti Radivoje Mikić. Prenoseći obrazloženje žirija, Mikić je istakao da je poezija Zlate Kocić snažno oslonjena na folklorno-mitološku tradiciju i na iskustvo književne avangarde. Takođe je naglasio da pesnikinja posebnu brigu vodi o kompoziciji svojih pesama, tako da njena pesnička skrupuloznost ukazuje na potrebu za dostizanjem visokih artističkih dometa, što je nesumnjivo svrstava u red najboljih srpskih pesnika danas.

Završna svečanost 54. Disovog proleća održana je u petak, 26. maja 2017. godine. Prvo je u Biblioteci otvorena izložba posvećena stvaralačkom putu dobitnice Disove nagrade simboličnog naziva Svetlosne lestve Zlate Kocić, za koju je autor Olivera Nedeljković uradila i istoimeni katalog. Izložbu je otvorio pesnik Nikola Vujičić, član žirija za Disovu nagradu. U 19.30 časova, ispred Disovog spomenika, u dvorištu Narodnog muzeja održan je program pod nazivom Harmon i ja u kome su učestvovali pesnikinje Zlata Kocić i Jovana Marojević, gradonačelnik Čačka Milun Todorović, direktor manifestacije Bogdan Trifunović, učenici Srednje muzičke škole „Dr Vojislav Vučković“, dramski umetnik Bratislav Janković itd. Gradonačelnik Todorović je obećao prisutnima da će biblioteka do sledeće godine konačno dobiti svoj prostor (odavno je podstanar u gradskom Domu kulture ).

LOVOROM OVENČANA Pesnikinja Zlata Kocić, laureatkinja ovogodišnje Disove nagrade, tiho je čudo srpske poezije. Rodom od starinaca svrljiškog kraja, sa sobom je ponela čitavu riznicu tradicionalne kulture, zapretane u kolektivnom nesvesnom: od paganske praosnove lirskog peva kao, kako reče Emil Štajger, sušte „nenaspramnosti“ do hrišćanskih simvola svetlosti i lepote koja će, kako reče Dostojevski, spasiti svet. Pesnikinja Lazarevih lestvi, Meloda na vodi i Belog puleta Zlata Kocić je i vrsni prevodilac sa ruskog jezika – u naš jezik je upevavala kako stihove Puškina, Cvetajeve i Hlebnjikova, tako i Majstora i Margaritu Mihaila Bulgakova.

Žiri je kao osnov njene poezije uočio „sakralizaciju sveta i života“, kosmosa čija sveštenost ne može biti dovedena u pitanje a da se time ne potresu same osnove postojanja. U intervjuu datom časopisu Disovo proleće, pesnikinja je istakla da poeziju doživljava kao nasušnu čistotu, bez koje nema ničeg velikog. Snaga ljubavi i molitve održavaju svet u postojanju, uprkos svim zagađenjima za koja je čovek sposoban: „Jedna od mojih malenih lestvica je ova: Ako je pesnik i nemoćan, reč je moćna, jer je ona Slovo. Ako je reč čovekova sačuvala moć, to je blagodat. Ako je nešto kod čoveka moćno – Božje je. Ako je odozgo blagodat, odozdo je blagodarnost.“

Orfejski put („Samo onaj ko se kroz had/ Glasio lirom/ Sme hvale beskrajni sklad/ Da prospe širom“, rekao bi Rilke ), put krsta koji je nadilaženje zemnog i rađanje u lepoti, to je ono što poeziju Zlate Kocić čini ne samo predmetom trenutne čitalačke ili kritičarske pažnje nego i trajno vrednim doprinosom „davanju rečima plemena jasnijeg značenja“ (Stefan Malarme ). Dis, čije su oči bdile na granicama svetova, bio bi ponosan na ovogodišnju dobitnicu nagrade s njegovim imenom. Knjiga izabranih i novih pesama Harmon i ja ugledala je svetlo dana baš u pravi čas, kao zarni dar pesnikovom proleću.

BRANKOVA PEŠADIJA Donedavno pomalo skrajnuti, a odnedavno ponovo vraćeni među neporecive veličine posleratnog obnoviteljskog i rodočuvarnog pesničkog modernizma (zahvaljujući, između ostalog, naučnom skupu posvećenom njegovom delu, koji su 2015. organizovali čačanska biblioteka i Institut za književnost i umetnost iz Beograda) Branko V. Radičević, idejni tvorac Disovog proleća, javio nam se ove, 2017. godine, kroz knjigu Večita pešadija i srodne pesme, u izdanju biblioteka iz Čačka i Guče. U prvom delu ove, prekrasno likovno-grafički opremljene knjige objavljen je čuveni Brankov ogled Plava linija života, u kome se prvi put javlja kovanica za koju mislimo da je stara narodna reč – „krajputaš“. Tvorac kovanice, koji je, pre svih, promislio tajnu srpskih narodnih spomenika upravo je Branko V. Radičević. Priređivač Večite pešadije i pisac dragocenog pogovora, neumorni gradinar naše pesničke baštine Dragan Hamović, uočio je da Plava linija života nije samo etnografska studija nego svojevrsno programsko i poetičko polazište Brankovog stvaralaštva, posvećenog temi srpskog vojnika raspetog između Kosovskog zaveta i strašnih posledica bdenja na balkanskoj međi („Jauk i groblje je narod moj“, rekao bi Crnjanski). Ratarska žeđ za životom i ratnička spremnost da se mre u ovom izboru Brankovih stihova dati su u punoj snazi jer, kako reče Hamović, „obilje jednog skrajnutog i velikog srpskog pesnika treba da dospe i do novih čitalaca, a da oni što pesnika živo pamte obnove i potvrde negdašnju radost i punotu čitanja“.

Jednom rečju, Disovo proleće nas je i ove godine obdarilo mnogim darovima, podsećajući nas da treba živeti „sa očima izvan svakog zla“. Sa očima pesnika Disa, koji je opevao i metafizičku noć naše bačenosti u svet, ali i svetle likove svojih sunarodnika – oslobodilaca Stare Srbije, koji su se popeli na tolike krajputaše da bde dok je sveta i veka.

MLADI DIS Dobitnik nagrade Mladi Dis za 2017. godinu je Jovana Marojević (1985) iz Nikšića, Crna Gora. Njen rukopis Uberi me Gradska biblioteka štampaće do kraja godine u ediciji Tokovi kao 36. knjigu mladog pesnika. Žiri u sastavu Predrag Petrović, Sonja Milovanović i Dejan Matić odluku je obrazložio, između ostalog, i na sledeći način: „Rukopis zbirke višeznačnog, zavodljivog i u isti mah provokativnog naslova Uberi me na najbolji način vraća veru u izražajne mogućnosti ljubavne i intimne lirike u savremeno doba kome, čini se, upravo nedostaje poezije ovako bogate emotivnosti, iznijansirane čulnosti i smelog poniranja kako u dubine tela tako i u metaforičke potencijale jezike. Zato je nagrađeni rukopis, delom, i na tragu poezije velikog Disa.“ Milan Vurdelja iz Sremske Mitrovice, student na master studijama srpske književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, autor je prvonagrađenog eseja o Disu.    

[/restrict]