Vaspitavanje čitalačkog ukusa

Izdavačka kuća „Pčelica“, dokaz da je demetropolizacija kvalitetnog izdavaštva sasvim moguća, već deceniju i po uspešno razvija ukus najmlađe čitalačke publike

Pišući o svom detinjstvu u Ljigu, Milovan Danojlić je zabeležio: „Naša, siromašna i nepotpuna ’realna’ gimnazija bila je mnogo više okrenuta Evropi i svetu nego bogata, kompjuterima snabdevena škola moje dece danas, u Francuskoj. Mi smo izlazili iz škole sa svešću da su Šekspir, Dante, Tolstoj, Gete i Balzak i naši pisci, što se kod američkih, nemačkih i francuskih srednjoškolaca veoma retko sreće.“

Nekad bilo, sad se pripoveda.

[restrict]

KNJIGA U SAJBER-DOBA Naravno, u doba Instagrama i Fejsbuka čitanje je ugroženo. Ipak, vredne knjige odolevaju. Pa i one za decu. Dokaz za to je izdavačka kuća „Pčelica“ iz Čačka. Kuću je, sa svojom koleginicom Majom Koraksić, osnovao Goran Marković, nekada učitelj u Osnovnoj školi „Milica Pavlović“ u gradu na Moravi. Krenulo se sa traženim radnim sveskama za učenike prva četiri razreda osnovne škole, a onda se Marković, sa iskustvom pedagoga koji je godinama radio s najmlađima, otisnuo na pučinu velikih izdavačkih poduhvata. Sada je „Pčelica“ već doletela i do daleke Kine: potpisan je ugovor za ustupanje autorskih prava za ciklus obrazovnih slikovnica „Priče iz šume“ Nikolete Novak i ilustratora Alekse Jovanovića. Vode se pregovori i sa ruskim izdavačima, a Bugari, Makedonci, Česi, Slovaci, Slovenci, Hrvati, Islanđani već su ta prava uzeli. „Pčelica“ se redovno pojavljuje na sajmovima u Frankfurtu i Bolonji.

Važna za ovu izdavačku kuću su nova izdanja starih dobrih naslova i negovanje domaćeg stvaralaštva za decu. Goran Marković kaže: „Kao i svaki izdavač koji planira da se ozbiljno i dugoročno bavi izdavaštvom za decu, objavljujemo domaće i svetske klasike književnosti za decu, knjige za početno čitanje, adaptacije književnih dela prilagođene čitalačkim mogućnostima dece odgovarajućeg uzrasta, enciklopedije za najmlađe, slikovnice, bojanke i razne druge naslove koje procenjujemo kvalitetnim i korisnim za našu populaciju čitalaca. Želeći da afirmišemo domaće savremeno stvaralaštvo, deo izdavačkog plana svake godine posvećujemo aktuelnoj književnosti za decu autora koji pišu na srpskom. Ovo je vreme razvoja savremenih tehnologija, ali i pada čitalačke kulture. I dalje verujemo da su neke životne vrednosti neprolazne, i da je knjiga kao civilizacijska tekovina neuništiva.“

SRPSKI VELIKANI, KNEGINJE, KRALJICE Slobodan Stanišić je za „Pčelicu“ sazdao ciklus knjiga za mlađe osnovce pod naslovom „Deca čitaju srpsku istoriju“. Knjige su pisane svetlim rukopisom, koji decu podseća da su im preci ostavili plemenitu i čitku prošlost. Tu su Nemanjići, knez Lazar, kneginja Milica i devet Jugovića, monahinja Jefimija, Miloš Obilić, despoti Stefan i Đurađ, Starina Novak, vožd Karađorđe, knez Miloš, Hajduk Veljko, Čučuk Stana. U biblioteci „Srpski velikani“, namenjenoj starijim osnovcima, pred mlade čitaoce stupaju, u punom sjaju, Vuk Karadžić, Tesla, Pupin, Mokranjac, Nadežda Petrović, Jovan Cvijić. U biblioteci „Srpske kneginje i kraljice“ objavljene su knjige Ivane Spasović o vladarkama iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića. Način na koji su knjige napisane i opremljene doprinose da mladi čitalac oseti da ima na šta da se osvrne da bi išao dalje.

Pišući ogled o dečjoj književnosti „Naivna pesma“, Milovan Danojlić je upozorio: „Poput odraslih, i deca uživaju u lošim pesmama i bezvrednim romanima; razlika je jedino u tome što se ona mogu navesti i na čitanje vrednijih tekstova, i što pri tome ne daju onaj skoro načelni otpor koji mnogi odrasli pokazuju pri svakom slučajnom susretu sa ozbiljnom umetnošću.“

Izdavačka kuća „Pčelica“ (dokaz da je demetropolizacija kvalitetnog izdavaštva sasvim moguća ) potpuno je prihvatila ovu Danojlićevu tezu, i već deceniju i po uspešno razvija ukus najmlađe čitalačke publike.                

[/restrict]