Васпитавање читалачког укуса

Издавачка кућа „Пчелица“, доказ да је деметрополизација квалитетног издаваштва сасвим могућа, већ деценију и по успешно развија укус најмлађе читалачке публике

Пишући о свом детињству у Љигу, Милован Данојлић је забележио: „Наша, сиромашна и непотпуна ’реална’ гимназија била је много више окренута Европи и свету него богата, компјутерима снабдевена школа моје деце данас, у Француској. Ми смо излазили из школе са свешћу да су Шекспир, Данте, Толстој, Гете и Балзак и наши писци, што се код америчких, немачких и француских средњошколаца веома ретко среће.“

Некад било, сад се приповеда.

[restrict]

КЊИГА У САЈБЕР-ДОБА Наравно, у доба Инстаграма и Фејсбука читање је угрожено. Ипак, вредне књиге одолевају. Па и оне за децу. Доказ за то је издавачка кућа „Пчелица“ из Чачка. Кућу је, са својом колегиницом Мајом Кораксић, основао Горан Марковић, некада учитељ у Основној школи „Милица Павловић“ у граду на Морави. Кренуло се са траженим радним свескама за ученике прва четири разреда основне школе, а онда се Марковић, са искуством педагога који је годинама радио с најмлађима, отиснуо на пучину великих издавачких подухвата. Сада је „Пчелица“ већ долетела и до далеке Кине: потписан је уговор за уступање ауторских права за циклус образовних сликовница „Приче из шуме“ Николете Новак и илустратора Алексе Јовановића. Воде се преговори и са руским издавачима, а Бугари, Македонци, Чеси, Словаци, Словенци, Хрвати, Исланђани већ су та права узели. „Пчелица“ се редовно појављује на сајмовима у Франкфурту и Болоњи.

Важна за ову издавачку кућу су нова издања старих добрих наслова и неговање домаћег стваралаштва за децу. Горан Марковић каже: „Као и сваки издавач који планира да се озбиљно и дугорочно бави издаваштвом за децу, објављујемо домаће и светске класике књижевности за децу, књиге за почетно читање, адаптације књижевних дела прилагођене читалачким могућностима деце одговарајућег узраста, енциклопедије за најмлађе, сликовнице, бојанке и разне друге наслове које процењујемо квалитетним и корисним за нашу популацију читалаца. Желећи да афирмишемо домаће савремено стваралаштво, део издавачког плана сваке године посвећујемо актуелној књижевности за децу аутора који пишу на српском. Ово је време развоја савремених технологија, али и пада читалачке културе. И даље верујемо да су неке животне вредности непролазне, и да је књига као цивилизацијска тековина неуништива.“

СРПСКИ ВЕЛИКАНИ, КНЕГИЊЕ, КРАЉИЦЕ Слободан Станишић је за „Пчелицу“ саздао циклус књига за млађе основце под насловом „Деца читају српску историју“. Књиге су писане светлим рукописом, који децу подсећа да су им преци оставили племениту и читку прошлост. Ту су Немањићи, кнез Лазар, кнегиња Милица и девет Југовића, монахиња Јефимија, Милош Обилић, деспоти Стефан и Ђурађ, Старина Новак, вожд Карађорђе, кнез Милош, Хајдук Вељко, Чучук Стана. У библиотеци „Српски великани“, намењеној старијим основцима, пред младе читаоце ступају, у пуном сјају, Вук Караџић, Тесла, Пупин, Мокрањац, Надежда Петровић, Јован Цвијић. У библиотеци „Српске кнегиње и краљице“ објављене су књиге Иване Спасовић о владаркама из династија Обреновића и Карађорђевића. Начин на који су књиге написане и опремљене доприносе да млади читалац осети да има на шта да се осврне да би ишао даље.

Пишући оглед о дечјој књижевности „Наивна песма“, Милован Данојлић је упозорио: „Попут одраслих, и деца уживају у лошим песмама и безвредним романима; разлика је једино у томе што се она могу навести и на читање вреднијих текстова, и што при томе не дају онај скоро начелни отпор који многи одрасли показују при сваком случајном сусрету са озбиљном уметношћу.“

Издавачка кућа „Пчелица“ (доказ да је деметрополизација квалитетног издаваштва сасвим могућа ) потпуно је прихватила ову Данојлићеву тезу, и већ деценију и по успешно развија укус најмлађе читалачке публике.                

[/restrict]