NOVINČINA NA POLZU RODU I KULTURI

UZ SEDMI ROĐENDAN MUZIKE KLASIKE

Naša jedina revija klasične muzike Muzika klasika ove godine je ostala, iz neznanih razloga, ali ne prvi put, bez finansiranja. Uprkos tome, obeležavanje sedam godina postojanja ovakve revije (i u ovakvim uslovima) održano je u Biblioteci grada Beograda, 19. maja

Kao po pravilu, i ove godine se pritužbe i optužbe na račun projektnih konkursa u kulturi grada i republike pojavljuju u medijima. Članovi komisija se ljutito prozivaju preko socijalnih mreža, čak i tamo gde prozvani ljudi nisu ni bili u komisiji (na primer, u komisiji za muziku pri Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, gde su članovi promenjeni u poslednjem momentu, ali još uvek postoje fiktivno na sajtu grada, sav bes se sručio na one koji u deljenju sredstava uopšte nisu učestvovali), sa pravom se bune etablirani umetnici i festivali jer odjednom nema očekivanog sufinansiranja. Nisu oštećeni samo umetnici, cela kultura je doživela smanjenje budžetskih sredstava, koja su mnogima voda života u kulturnom i umetničkom opstanku. I ne može sve biti komercijalna industrija, kao što trube savremeni zagovarači liberalnog kapitalizma. U vrhunsku umetnost mora se ulagati, jer se ulaže u sadašnjost i budućnost.

[restrict]

Naša jedina revija klasične muzike Muzika klasika takođe je ove godine ostala, iz neznanih razloga, ali ne prvi put, bez finansiranja. Uprkos tome, obeležavanje sedam godina postojanja ovakve revije u ovakvim uslovima održano je u Biblioteci grada Beograda 19. maja. Govorili su odabrani saradnici, otvorena je izložba, uz primere izabranih kompozicija sa audio-izdanja iste kuće. U vreme kada je Muzika klasika počela da izlazi, kao jedini časopis te vrste kod nas, mnogi su predvideli da će trajati nekoliko brojeva. Hrabrost da se upuste u ovakav poduhvat, što se u našim kulturnim i ekonomskim uslovim graniči sa podvigom, pokazali su glavni i odgovorni muzički urednik, muzikolog dr Aleksandra Paladin, inače muzički urednik na Prvom programu Radio Beograda, i direktor dr Predrag Mitrović, kardiolog.

Časopis Muzika klasika može da se meri sa svojim pandanima u Evropi i svetu po vizuelnim rešenjima, izgledu, sadržaju i nameni. Tu je muzička kritika dobila svoje mesto, koje je odavno izgubila u našim štampanim medijima, pojavili su se intervjui sa našim i stranim umetnicima, na dovoljno mesta da se zaista iskažu kao umetnici i kao ljudi. Najave koncerata i sezona naših muzičkih kuća, analize muzičkih knjiga i izdanja nota, priče o retkim instrumentima i čudesnim muzičkim pejzažima mogu čitati svi, ne samo muzičari, a to je zato što je revija pisana pitkim, razumljivim, normalnim jezikom, da bi upravo tu muziku, od koje mnogi strepe, približili običnoj publici. Opravdano se sumnja da bi to postigao ijedan tekst naših dragih muzikologa, koji se takmiče u nerazumljivosti i što dužim stranim izrazima u svojim radovima.

Osim kvartalnog obaveštavanja o tome šta se događa u klasičnoj muzici kod nas i u svetu, što za sobom ostavlja hroniku kulture naše sredine, svaki broj Muzike klasike prati CD sa odabranim delima klasične muzike. Od toga otvoren je put ka ozbiljnijem izdavaštvu, pa Muzika klasika izdaje i svoja audio-izdanja, koja promovišu našu umetničku muziku, kao i knjige koje odgovaraju istom profilu. Da bi se otišlo dalje, već nekoliko godina Muzika klasika je organizator muzičkog festivala Muzika Klasika Lajt, koji se održava krajem maja u Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu, gde prolaznici mogu da slušaju umetničku muziku lakšeg kalibra, sa odličnim izvođačima, kao još jedan način popularisanja muzike koja kod nas nema dugu tradiciju. I ovaj festival nije dobio sredstva, pa će se realizovati, uprkos, putem dobre volje i upornosti.

Osim svih ovih pomaka u kulturi Srbije, Muzika klasika je ustanovila godišnju nagradu za domaće umetnike, ali i druge kategorije koje učestvuju u stvaranju čina umetničkog koncerta. Podeljena u sedamnaest kategorija, nagrada se dodeljuje na osnovu vrednovanja eminentnog stručnog žirija, koji svojim aktivnim prisustvom na koncertima u muzičkim centrima u zemlji, predlažu umetnike i institucije za koje smatraju da su ostavili najznačajniji trag u muzičkom životu naše zemlje u toku jedne godine (muški, ženski i mladi izvođač godine, orkestar i kompozitor godine, kompozitor primenjene muzike, koncert godine, album i izdavač godine, muzički festival i festival regionalnog značaja, muzička institucija godine, knjiga godine, organizator godine, medijska afirmacija umetničke muzike, kritičar godine i nagrada za izuzetan doprinos klasičnoj muzici). S obzirom na to da u Srbiji postoji samo jedna nagrada u klasičnoj muzici za izvođače, Udruženja muzičkih umetnika Srbije, priznanja Muzika klasika dodaju još jednu, ali obuhvataju i kategorije koje su do sada bile nevidljive a važne u muzičkom životu.

Ceo ovaj veliki posao na mnogo koloseka obavljaju uspešno i požrtvovano dva zanesenjaka i zaljubljenika u muziku, Aleksandra Paladin i Predrag Mitrović, uz malu pomoć svojih prijatelja i poštovalaca klasične muzike. U našem osiromašenom kulturnom životu ovakva pojava mora se pozdraviti i duboko poštovati, a svakako i finansijski podržati.               

[/restrict]