Nemački gas nad Evropom

Kako ćemo se snabdevati gasom

U čemu je razlika između „Severnog toka“ i „Južnog toka“? Samo u tome što iza prvog svom svojom silom stoji Nemačka, dok je ovaj drugi upravo Nemačka svim silama pokušavala da uništi, u čemu je na kraju i uspela. Cenu za sve ovo platiće ostale, manje evropske države

Piše Filip Rodić

U vreme kada je potpisnik ovih redova živeo i radio u Briselu, izvor iz Evropske komisije mu je ispričao čudnu stvar na koju, iz našeg ugla izveštavanja iz Evropske unije, uopšte nismo obraćali pažnju. Kao zaposlena u Službi za reviziju, ona je došla do zaključka da je dugogodišnja polutajna praksa bila da se u severnim i zapadnim državama evropskim novcem podstiče razvoj luka, dok je jugu i istoku bilo dozvoljeno samo da pravi železničku infrastrukturu. Pošto je bila Grkinja i pošto je bila svesna koliko je njenoj zemlji, ali i nekim drugim, potrebno da se pojačaju kapaciteti luka, sve ovo je shvatila vrlo lično. Objašnjenje je bilo prosto – „oni (sever i zapad Evrope) žele da nas učine još zavisnijim od sebe i svoje privrede, na ovaj način mi ne možemo da uvozimo iz trećih zemalja, pre svega Kine, nego sav uvoz mora da ide preko njih i njihovih firmi, dok mi možemo samo da imamo železnicu da njihova dobra rasporedimo po svojim zemljama“.
[restrict]

Kao što ove članice EU žele da imaju primat, ako ne i monopol u uvozu ovakvih dobara, isto za sebe žele i kada je u pitanju gas. Ovo nam dokazuje čitavo zamešateljstvo oko gasovoda „Južni tok“ i „Severni tok 2“. Gasovod „Južni tok“, kojim je gas iz Rusije trebalo da se doprema jednim krakom do Austrije, preko Bugarske, Srbije i Mađarske, a drugim do Italije, preko Bugarske i Grčke, ubijen je zbog svetih principa konkurentnosti i Trećeg energetskog paketa EU. Brisel nikako nije mogao da svari činjenicu da „Južni tok“ nije u skladu sa dogmom da ista firma ne može biti i proizvođač gasa i većinski vlasnik gasovoda. Pod velikim pritiskom Brisela, ali i Vašingtona, i pretnji da će biti pokrenuta procedura zbog nepoštovanja evropskih pravila o energetici i konkurentnosti, prvo je u junu 2014. bugarska vlada prekinula izgradnju gasovoda, a potom je i predsednik Rusije Vladimir Putin 1. decembra iste godine saopštio da Moskva odustaje od projekta i preusmerava ga na Tursku.

 RUPA U ZAKONU Što se tiče izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, međutim, ne postoji ovakav problem. Drugi gasovod kojim bi se ruski gas prebacivao direktno u Nemačku je sasvim u redu, iako je njegov vlasnik firma koja i proizvodi gas. U ovom slučaju zlatno pravilo zaštite konkurentnosti i Treći energetski paket ne važe. Prvo je Evropska komisija početkom aprila saopštila da ne postoji pravna osnova za zabranu izgradnje „Severnog toka 2“. Zvanično objašnjenje je da ovaj gasovod, za razliku od „Južnog toka“, u potpunosti ide ispod Baltičkog mora i ne prolazi ni kroz jednu državu članicu Unije, te se pravila o konkurentnosti i Treći energetski paket na njega ne mogu odnositi. „Nama se politički ne dopada ’Severni tok 2’, ali ne postoje pravne osnove da bi se Komisija protivila projektu jer se pravila EU ne odnose na deo gasovoda koji je u moru“, izjavila je portparolka Komisije za energetiku Ana-Kaisa Itkonen.

Ali je neistina. Tako makar tvrdi strateški analitičar Haškog centra za strateške studije Sijbren de Jong. „Promoviše se ideja da zakonodavstvo EU ne važi za podvodni gasovod. Direktivi za gas nedostaje odredba u vezi sa gasovodom koji povezuje državu članicu sa trećom zemljom, što znači da je sprovođenje opštih zakonskih principa EU u odnosu na ’Severni tok 2’ nemoguće. Ipak, reći da se evropski zakoni na to ne odnose potpuno je netačno. Principi evropskog zakonodavstva odnose se na podvodni gasovod, ali je njihova primenljivost otežana ili ograničena“, naveo je on. „U vezi sa ’Severnim tokom 2’ vrlo je jasno da se radi o prefinjenim lobističkim naporima, gde su određene informacije koje se šire potpuno lažne“, dodao je on.

Iako po svemu sudeći lažna, ova odluka Evropske komisije omogućila je „Gazpromu“ da sa pet velikih evropskih kompanija potpiše sporazum o izgradnji „Severnog toka 2“ vredan 4,75 milijardi evra. Prema ugovoru „Gazproma“ sa „Anžijem“, OMV-om, „Šelom“, „Uniperom“ i „Vinteršelom“, ove firme obezbediće 50 posto troškova za izgradnju projekta, ali će puno vlasništvo nad gasovodom ostati u rukama ruske firme. Zvanično, ovo je urađeno da bi se zaobišla zabrana učešća evropskih kompanija u projektu uvedena zbog pravnog postupka koji je pokrenula Poljska, jedna od evropskih zemalja koja se oštro protivi „Severnom toku 2“. Izgradnja će početi 2018, a ceo projekat trebalo bi da bude završen do kraja 2019. godine.

 INTERESNE GRUPE Kao i u slučaju sa lukama i železnicama s početka teksta, i u slučaju gasa se vidi jasna podela evropskog bloka na one koji žele ne samo da zaštite svoj interes nego i da se okoriste o „manje partnere“, i na one koji će morati da plate cenu „evropske solidarnosti“. Pored baltičkih zemalja koje se u okviru EU „Severnom toku 2“ protive isključivo iz svoje rusofobije, ali i zarad američkih interesa, protiv ovog projekata su i Poljska i Slovačka koje će prebacivanjem transporta gasa sa Ukrajine na Baltičko more izgubiti ogromne količine novca dobijenog na osnovu transportnih taksi, ali će i od, uslovno rečeno, izvoznika gasa unutar EU postati uvoznici. Treba imati u vidu da „Gazprom“ obezbeđuje 70 odsto poljskih potreba za gasom, dok se u slučaju baltičkih država radi o skoro stoprocentnom učešću.

S druge strane, najviše koristi od ovoga trebalo bi da, pored nezaobilazne Nemačke, imaju i Francuska i Holandija, pa ne treba sumnjati da će ove važne članice Unije iskoristiti sav svoj autoritet da istočnoevropske i baltičke zemlje dovedu u red i da eliminišu njihovo protivljenje ovom projektu. Baš kao što su sav svoj autoritet iskoristile i kako bi slomile slabu kariku u projektu „Južni tok“ – Bugarsku.

Namera moćnih evropskih država postaje još jasnija kada se uzme u obzir činjenica da Rusija planira da 2019. u potpunosti obustavi isporuke gasa preko Ukrajine. Kada se to bude desilo, imajući u vidu da je „Južni tok“ ugašen, a da tek možemo da naslutimo kakvi će se sve problemi pojaviti u vezi sa potencijalnim snabdevanjem evropskih zemalja ruskim gasom preko „Turskog toka“, Nemačka će praktično imati monopol na isporuke gasa u Evropi i svi će zavisiti isključivo od nje. Kako će to izgledati može se naslutiti iz izjave direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, koji je naveo da se Srbija priprema za prekid snabdevanja gasom preko Ukrajine i da traži „alternativu za snabdevanje sa ’Severnog toka’, koje neće biti mnogo skuplje nego iz sadašnjeg pravca“. Neće biti mnogo, ali će biti skuplje. Isto će biti i sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom, Poljskom, pa na kraju i s Bugarskom, zemljom koja je zapečatila sudbinu „Južnog toka“ i koja će najverovatnije zbog toga najviše i ispaštati. Novac prikupljen od tog „malo skupljeg“ gasa neće ići u džep ruskog „Gazproma“, nego u džep Nemačke.

Uticaj koji će „motor“ Evropske unije dobiti na ovaj način teško je sagledati, a u kombinaciji sa evrom i drugim polugama kojim se Berlin može služiti u zavrtanju ruke ostalima, ovo će od Nemačke učiniti nespornog gospodara Starog kontinenta. Istovremeno, ovim se potpuno ogoljava licemerje Evropske unije koja, dok zagovara konkurentnost i borbu protiv monopola, upravo radi na uvođenju monopola. Evropljanima je, to je sigurno, mnogo manji problem pitanje da li jedna ista kompanija ima vlasništvo i nad proizvodnjom i nad distribucijom gasa od toga da li jedna zemlja ima potpunu kontrolu nad uvozom gasa u čitavoj Evropi.

Kada smo poslednji put bili u neprilici zbog problema sa isporukama ruskog gasa preko Ukrajine, pojavio se vic da je bolje da Rusi zavrnu gas, nego da ga Nemci puste. Sada dolazimo u situaciju da će uskoro u čitavoj Evropi isključivo Nemci biti ti koji i puštaju i zavrću gas.         

[/restrict]