KAKO JE FRANCUSKA PONOVO KAPITULIRALA

IZBOR EMANUELA MAKRONA ZA PREDSEDNIKA

Predsednički izbori u Francuskoj bili su sukob promena i statusa kvo, naroda i elite, radnika i kapitala, Evrope i Zapada, patriotizma i globalizacije. Pobedilo je ovo drugo

Jedan od najvećih francuskih književnika Onore de Balzak izjavio je još u 19. veku, dok njegova zemlja nije imala ovako bogatu demokratsku tradiciju, da „Francuzi vole da biraju novu vladu, pod uslovom da ona ostane ista“. Upravo to su uradili i na upravo održanim predsedničkim izborima. Izabrali su novog predsednika koji će biti isti kao i prethodni. Svesno su izabrali laž, jer su, makar u dubini duše, morali znati da je Emanuel Makron samo nastavak Fransoa Olanda drugim sredstvima, odnosno s drugim licem. Makronova laž bila je očigledna svakome ko je želeo da je vidi, ali su Francuzi, kao što je rekao jedan od predsedničkih kandidata ispalih još u prvom krugu Žak Šeminad, „prevelike kukavice“ da bi se odrekli statusa kvo i prigrlili promene koje im je nudila Marin le Pen.

[restrict]
Iako je tokom izborne kampanje čitav francuski, ali i evropski establišment tvrdio da je Marin le Pen predstavnica mržnje, podela i motor nadolazećeg građanskog rata, upravo je Makron u momentima iskrenosti pokazao da deli ljude i da nije pristalica jedinstva u demokratiji. „Oni su naši pravi neprijatelji. Moćni, organizovani, vešti, odlučni. Susrećete se s njima svakoga dana na ulici, na selu, na internetu, ali su najčešće dobro skriveni. Koliko mrze, toliko su i kukavice. Znate ih. To je stranka agenata katastrofe. To je francuska ekstremna desnica i ona je ovde“, rekao je Makron za 11 miliona Francuza koji su svoj glas u drugom krugu izbora dali Le Penovoj. Ko onda ovde ispada fašista? Le Penova koja se zalaže za očuvanje francuskog identiteta i načina života, ili „nezavisni centrista“ koji političke neistomišljenike, njih 11 miliona, naziva neprijateljima? Pri tome, neprijateljima koga tačno? Bankara, političara i ostalih struktura koje su ga podržale i napravile, ili naroda?

NEIZVESNA BUDUĆNOST Iako je Makronova pobeda na prvi pogled veličanstvena – 66 spram 34 posto glasova – ispod površine ona može biti i prerušeni neuspeh, odnosno poraz koji čeka da se dogodi. Pre svega zbog toga što prava bitka za Makrona i njegove pristalice tek počinje. Posle uspešnog plasiranja u drugi krug predsedničkih izbora, pitanje je praktično bilo samo s kolikom će razlikom pobediti Le Penovu protiv koje su se svrstali svi na francuskoj političkoj i medijskoj sceni, pa je Makron bio apsolutni favorit. Pobeda je, međutim, Pirova, jer je Makrona podržalo samo četiri od deset birača. Na glasanje nije izašlo 25 posto birača, što je rekord u Francuskoj, a ako se ovome dodaju nevažeći listići, broj onih koji su bojkotovali izbore povećava se sa četvrtine na trećinu. Zbog ovoga će Makronu, uprkos tome što je s lakoćom pobedio na predsedničkim izborima, okupljanje parlamentarne većine na predstojećim izborima za Narodnu skupštinu biti veoma teško, ako ne i nemoguće. Posle predsedničkih izbora pokazalo se da je Francuska podeljena na pet blokova koje deli dubok jaz: Makronov pokret „U pokretu“, lepenovski Nacionalni front (koji će biti prekomponovan i proširen kako bi se zahvatio još veći deo biračkog tela), „Nepotčinjenu Francusku“ ekstremnog levičara Žan-Lika Melanšona i razvaline nekada vladajućih stranaka – republikance Fransoa Fijona i socijaliste Benoa Amona koji nisu ni ušli u drugi krug.
Koliko će Makronu, prvom predsedniku Francuske koji je izabran kao „nezavisan“, iako to nije bio, vladavina tokom narednih pet godina biti lagodna, ili ne, odlučivaće se 11. i 18. juna. Problem za Makrona na ovim izborima je što francuski izborni sistem za parlament nije klasičan većinski, u kojem u drugi krug idu dva kandidata sa najviše osvojenih glasova, nego u drugi krug ulaze svi kandidati sa osvojenih 12,5 procenata, pa je antilepenovsko udruživanje kakvo smo videli u drugom krugu predsedničkih izbora mnogo teže izvesti. Scenario u kojem bi u drugi krug izbora za 577 poslaničkih mandata na nekoj od izbornih jedinica pored kandidata Makrona i Nacionalnog fronta ušao i neki republikanac, ili melanšonovac, nikako ne garantuje Makronov trijumf. Štaviše, rivali koji su ga podržali u drugom krugu predsedničkih izbora sada će mobilisati sve svoje snage kako bi ga porazili.
Ukoliko neka druga stranka osvoji većinu u parlamentu, Makron će biti primoran da izabere premijera iz njenih redova i da vlada u kohabitaciji. Republikanci, čiji predsednički kandidat Fransoa Fijon nije uspeo da se plasira u drugi krug predsedničkih izbora iako je bio favorit, mogli bi lako postati najjača partija. U tom slučaju premijer bi mogao postati nosilac njihove izborne liste Fransoa Baroan. Francuski birači neretko vole da „kažnjavaju“ svoje predsednike tako što ih primoravaju da vladaju u kohabitaciji, a poslednji put se to desilo za vreme vladavine Žaka Širaka od 1997. do 2002, koji je tadašnju situaciju opisao kao „paralizu“. Na ovakvu mogućnost ukazuje i istraživanje agencije „Ipsos“ prema kojem čak 61 odsto Francuza ne želi da Makron ima skupštinsku većinu.
Ako Makronova partija ostvari loše rezultate, mogla bi biti primorana i na formiranje velike vladajuće koalicije, što je normalno u brojnim evropskim zemljama, ali je krajnje neuobičajeno za Francusku. Makronu problem za formiranje skupštinske većine može biti i činjenica da je tokom predsedničke kampanje svima obećavao sve i što su njegovi stavovi bili potpuno nekonzistentni. Prevelika ambicija da okupi sve Francuze, bez obzira na njihovu političku orijentaciju, dovela je do toga da se njegov pokret u najvećoj meri sastoji od političara koji su se očajnički trudili da zadrže nekakvu poziciju, od socijalistkinje Segolen Roajal (bivše Olandove ljubavnice), do Kristijana Estrozija, nekadašnjeg gradonačelnika Nice koji nikada nije bio gadljiv na blatnjave političke saveze i kompromise. Najširu bazu njegovog pokreta, pa i budućeg poslaničkog kluba, međutim, činiće političari iz redova Socijalističke partije, čiji je predsednički kandidat Benoa Amon prošao katastrofalno i napustio ovu stranku s namerom da osnuje sopstvenu partiju.
Prema sadašnjim prognozama, „U pokretu“ bi u prvom krugu izbora mogao da osvoji između 22 i 26 posto glasova, Nacionalni front i republikanci između 20 i 22 procenata, „Nepotčinjena Francuska“ 13 do 16 posto i Socijalistička partija osam do devet procenata. U drugom krugu to bi se moglo, prema istraživanjima, pretvoriti u između 249 i 286 poslaničkih mandata „U pokretu“, što bi Makronu bilo nedovoljno za samostalno formiranje vlade, za šta je minimum 289 poslanika. Republikanci bi mogli osvojiti između 200 i 210 poslanika, Nacionalni front od 15 do 25, Socijalistička partija od 28 do 43 i „Nepotčinjena Francuska“ od šest do osam mandata. Ova predviđanja, međutim, treba uzeti s velikom rezervom i svakakva iznenađenja su moguća.
Problem za Makrona na parlamentarnim izborima mogla bi predstavljati i afera sa hakovanjem elektronske pošte njegovog izbornog štaba. Do provale u komunikaciju njegovih saradnika došlo je neposredno pred početak predizborne tišine i medijima i društvenim mrežama je bilo najstrože zabranjeno da objavljuju bilo kakve informacije koje bi mogle uticati na ishod izbora. Tada se jedino mogao čuti demanti Makronovog štaba i tvrdnja da je većina podataka lažna. „Vikiliks“ je, međutim, u međuvremenu na sebe preuzeo proveru verodostojnosti oko devet gigabajta objavljenih podataka, i do sada nije naišao na informacije u čiju bi se autentičnost moglo posumnjati. A u podacima se nalazi svašta… Od informacija da Makron svoje bogatstvo skriva na Kajmanskim ostrvima, preko naručivanja i dogovaranja oko kupovine droge „za šefa“ (radi se o kokainu i metilmetkatinonu, dizajniranoj drogi sličnoj metamfetaminu), do mejlova homoseksualne sadržine i podataka o tome kako su Rotšildi plaćali njegove privatne proslave.

MAKRONOVA STARA GARDA Izbori pokazuju i da vreme radi za Marin le Pen i njen Nacionalni front. Emanuel Makron jeste najmlađi predsednik u istoriji Francuske i jeste najmlađi lider u nekoj zapadnoj demokratiji, ali je njegovo biračko telo staro. U proseku, starije od njega. Uprkos tome što su mnogi predviđali da će njegove mlade godine privući podršku mladih, njegovi najvatreniji birači su stariji i od njegove žene – u populaciji starijoj od 70 godina Makron je dobio 78 posto glasova. S druge strane, njegova rivalka Marin le Pen je osvojila simpatije mlađeg dela biračkog tela. Podržalo ju je 40 posto birača starosti između 25 i 34 godine i 43 posto onih starosti između 35 i 39 godina.
Bez parlamentarne većine i s programom osmišljenim tako da se svima ugodi, Makron će najverovatnije tokom svoje vladavine raditi ono što je i njegov mentor Oland radio – ništa. Što se tiče smanjivanja rekordno visoke nezaposlenosti, borbe protiv terorizma i kriminala, vraćanja suvereniteta Francuskoj od EU i SAD, ništa se neće promeniti. Zbog svega ovoga veoma je moguće da Makron svoj predsednički mandat okonča poput Olanda – kao najnepopularniji predsednik u istoriji Pete republike. S druge strane, Marin le Pen može da čeka. Za nju radi vreme. Kako je rekao francuski filozof Didije Eribon, „glas za Makrona danas je glas za Marin le Pen za pet godina“.

[/restrict]

Pobeda u porazu

Iako je izgubila trku za Jelisejsku palatu, Marin le Pen i njen Nacionalni front mogu da budu veoma zadovoljni, jer su u drugom krugu izbora osvojili više od trećine glasova, odnosno podršku 10.644.118 birača. Pored toga što se radi o istorijskom rekordu za ovu partiju, u odnosu na podršku iz prvog kruga ovo je povećanje za više od četiri miliona glasova. Treba, takođe, podsetiti da je na predsedničkim izborima 2012. Le Penova osvojila 6.421.426 glasova, dok je njen otac Žan-Mari le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora 2002. osvojio 5.525.032 glasa.
Najbolje rezultate na ovim izborima Nacionalni front je ostvario na Korzici (48,52 posto), na severu Francuske (47 posto), u Provansi i Azurnoj obali (44,53 posto) i u regionu Grand est (42 posto). Ovi rezultati, pored ostalih, ukazuju na značajne mogućnosti koje ova partija može imati na predstojećim parlamentarnim izborima, i da nije nezamislivo da, kakvu god vladu Makron formira, upravo ona bude glavna opozicija.