Izbori na KiM – Srpski pucanj u vlastitu nogu

Dok se albansko biračko telo grupiše i zgušnjava, ne gubeći iz vida svoj osnovni cilj – ujedinjenje svih Albanaca – srpska zajednica se pocepala na više kolona, što Albancima samo olakšava posao

U srpskoj južnoj pokrajini, iliti samoproglašenoj Republici Kosovo, svima se izgleda žurilo na nove izbore. Jer za pad vlade Ise Mustafe glasali su i njegovi koalicioni partneri iz Demokratske partije Kosova Hašima Tačija (PDK), ali i poslanici Srpske liste. Povod, mada ne i glavni razlog za raspisivanje vanrednih izbora vrti se oko demarkacije granice između Crne Gore i Srbije, problema koji traje još od 2015. godine, kada je opozicija predvođena „Samoopredeljenjem“ napravila haos jer je tvrdila da se na taj način Crnoj Gori poklanja osam hektara „kosovske“ zemlje. Opozicija od tada praktično skupštinu drži u „opsadi“ suzavcima i bojkotom rada parlamenta.

Izbori kao scena za nadmetanje različitih ideja i programa ne bi bili sporni da je u pitanju uređeno društvo koje funkcioniše po unapred jasnim pravilima i standardima. Kosovo po mnogo čemu to nije, od načina na koji je nastalo – NATO agresijom i oholom voljom Zapada – pa do problema sa konačnim biračkim spiskom. Pravo glasa na vanrednim parlamentarnim izborima, koji će se održati 11. juna ove godine, ima oko 1,9 miliona građana na Kosovu, a prema zvaničnoj statistici KiM nema ni 1,8 miliona stanovnika.

KOALICIJA IZNENAĐENJA U neverovatno kratkoj kampanji za mesto premijera i 120 poslaničkih mandata u kosovskoj skupštini bore se tri albanske liste, dok Srbi nastupaju čak sa šest lista.

Bivši komandant tzv. OVK Ramuš Haradinaj, kog Srbija tereti za ratne zločine, biće kandidat za premijera koalicije koju čine njegova Alijansa za budućnost Kosova, PDK Hašima Tačija i Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja. Nasuprot njima su Isa Mustafa, Bedžet Pacoli i Mimoza Kusari. Pokret „Samoopredeljenje“ odlučio je da na izborima nastupi samostalno.

Iako je koalicija Tači–Haradinaj za mnoge iznenađenje, mogla se naslutiti još dok je Haradinaj u Francuskoj čekao odluku suda o ekstradiciji na zahtev Srbije. Medijski fokus u kojem je bio u tom periodu ojačao mu je politički rejting, ali su se i Priština i Tači zdušno potrudili da mu pomognu, od organizovanja protesta, preko skupštinskih rezolucija pa do prekida briselskih pregovora sa Beogradom.

Ukoliko je trebalo da izbori 2014. eliminišu ratne vođe iz političkog života, zbog kojih je, uostalom, te godine  i formiran Specijalni sud za ratne zločine, na ovim izborima upravo zajedno nastupaju vođe OVK Haradinij, Tači i Ljimaj. Procena je da je ovakvoj podeli u albanskim strankama ponovo kumovao Zapad, pokušavajući da napravi jasnu liniju između političara koji su iz krugova OVK i onih koji nisu imali veze sa tom terorističkom organizacijom.

Sve procene govore da nijedna od ove dve koalicije neće moći da formira vladu sama, pa se smatra da će „Samoopredeljenje“ odrediti ko će biti budući premijer Kosova – Bedžet Pacoli ili Ramuš Hardinaj. Vođa „Samoopredeljenja“Albin Kurti već je vodio ozbiljne razgovore o koalicionom savezu sa stranom koju čine stranka Ise Mustafe, partija Alijansa novo Kosovo (AKR) Bedžeta Pacolija i pokret „Alternativa“ Iljira Dede, takozvanom „koalicijom mira“.

„Samoopredeljenje“ kao izborni adut naročito dobija na značaju posle izjave britanskog ambasadora u Prištini „da nikada ne bi glasao za stranku koja je kriminalce stavila na listu, kao ni za same takve kandidate“, što je u kosovskim medijima protumačeno kao jasna poruka baš Haradinaju i otvoreno stavljanje na drugu stranu.

 

ČEKAJUĆI „EKSTREMNE NACIONALISTE“ Sva je prilika da se u Prištini pokušava napraviti jasna razlika između građanske opcije koju predvodi Isa Mustafa i opcije koje se podvode pod „bivši pripadnici OVK“.

Za razliku od Haradinaja koji je program buduće vlade najavio kao ekstremno nacionalni i antisrpski, Kurti je, iako važi za radikalnog kosovskog političara, svoj program akcentovao na ekonomiju, ali i na novi pristup pregovora sa Srbima. Kako je rekao, „trebalo bi da počne otvoreni, demokratski i društveni dijalog sa Srbima na Kosovu, u kojem će čovek i građanin biti u centru pažnje“. On bi, znači, prekinuo razgovore sa Beogradom.

Iz svega sledi da su tri opcije na stolu za premijera Kosova: Haradinaj, Kurti i Avdulah Hoti iz „koalicije mira“, odnosno iz stranke Ise Mustafe. S razlogom se može zaključiti: od toga ko će voditi vladu Kosova zavisiće i kakav će biti nastavak dijaloga sa Beogradom.

„Samoopredeljenje“, dakle, hoće da pregovara samo sa lokalnim Srbima, a na tom tragu je i Isa Mustafa. Ako novi premijer bude Haradinaj, pregovaračima iz Beograda bi bilo veoma teško da sednu za pregovarački sto, a da time ne ugroze poziciju Srba na KiM.

Ostaje nejasno kako će se izbori odraziti na početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika OVK, osnovanog pod patronatom Evropske unije, dok su istrage sprovedene na osnovu izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Sud inače treba da počne sa radom upravo u periodu održavanja izbora.

Ruski analitičari pak ističu da na KiM ništa nije onako kako izgleda ili kako se pokušava predstaviti. Tako putem uglednog ruskog internet-portala Izvestija.ru upozoravaju da će nakon vanrednih izbora 11. juna na vlast u Prištini doći ekstremni nacionalisti koji će započeti proces stvaranja „Velike Albanije“, kao i da će jednu od najvažnijih funkcija u novoj vladi dobiti ratni zločinac Ramuš Haradinaj.

Ruski portal objašnjava da je „Samoopredeljenje“ jedan od glavnih favorita za pobedu na prevremenim izborima na Kosovu, uz opasku da politički program te partije sadrži direktan poziv na ujedinjenje Kosova sa Albanijom i referendum o tom pitanju.

Stručnjaci veruju, piše Izvestija, da će nakon izbora vlast u Prištini formirati radikalni nacionalisti čiju politiku stvaranja „Velike Albanije“ podržava Zapad, čiji je cilj slabljenje pozicije zemalja u regionu koje žele da vode nezavisnu spoljnu politiku. Tu se pre svega misli na Srbiju koja odbija da uđe u NATO i koja tesno sarađuje sa Rusijom u političkoj, ekonomskoj i vojnoj sferi.

 

MANJINSKE LISTE I JEZIČAK NA VAGI Naravno, o takvim mogućnostima na KiM se ne piše, ali se po kuloarskim pričama nagoveštava i mogućnost da predizborne koalicije ne budu i postizborne. A tri ključne stvari od kojih zavisi postizborni raspored su: demarkacija granice sa Crnom Gorom, formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) i vojska Kosova.

Ako prve dve uglavnom zavise od albanskih partija, treću – vojska Kosova – nije moguće ostvariti bez glasova manjinskih lista u skupštini. Prema kosovskom ustavu, odluku o formiranju vojske mora da odobri ne samo dvotrećinska većina svih poslanika već isto toliko predstavnika manjinskih lista u skupštini, tj. 14 od 20 poslanika, među kojima je i 10 srpskih. Četiri srpska glasa bi teoretski bila jezičak na vagi.

Posle potpisivanja Briselskog sporazuma između zvaničnog Beograda i Prištine aprila 2013. srpska zajednica pokušava da nastupi što jedinstvenije pod patronatom zvaničnog Beograda. Do sada je to bila Srpska lista.

Ovaj put Srbi na Kosovu u borbu za 10 poslaničkih mandata, koliko im pripada, ulaze sa pet stranaka: Srpska lista, Progresivna demokratska stranka, Samostalna liberalna stranka, Srpski patriotski savez, Napredna snaga Kosova i jednom koalicijom.

Vlast u Beogradu podržala je kandidate Srpske liste, čime se, kako je rekao premijer i novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sprečava da Kosovo dobije atribute državnosti formiranjem vojske. „Ono što trenutno rade pojedine sile, svetske i Albanci, kupuju nam ljude da bi imali četiri od deset poslanika da bi mogli da izglasaju vojsku“, kazao je Vučić.

Aleksandar Jablanović, osnivač Srpske liste, a sada predsednik novoosnovane Partije kosovskih Srba, glavni krivac za cepanje srpskog biračkog tela, na strepnje Beograda odgovara napadom uz stav da je jednostrano političko navijanje Beograda pogrešno, a kvalifikacija da je neko izdajnik „prevaziđena i u prostoru i u vremenu“.

„Ukoliko Vlada Srbije ima informacije ko sa kime sarađuje i ko je kakav dogovor prihvatio da izvrši, ja bih prvi voleo da čujem ko su ti ljudi i kakav su dogovor i sa kime napravili kako bismo se mi tih ljudi pazili“, ističe Jablanović.

Za razliku od Jablanovića, lider građanske inicijative SDP Oliver Ivanović smatra da je izuzetno loše što Srbi na vanredne parlamentarne izbore 11. juna na Kosovu i Metohiji izlaze sa šest lista, i upozorava da razjedinjenost ide naruku srpskih neprijatelja.

„Kao da se ljudi ustručavaju da objedine ono malo ljudskih resursa koje imamo kako bismo napravili jaku listu, nastojeći da svako bude petao na svom bunjištu“, rekao je Ivanović u intervjuu za „Sputnjik“.

Ivanović iznosi podatak da biračko telo Srba na KiM, prema biračkim spiskovima, čini između 100.000 i 110.000, od čega na izbore izađe najviše 30.000, što, kako navodi, kad se podeli na više lista, znači da iza izabranih osoba stoji malo glasova, te imaju malu političku težinu.

„A nama predstoji težak život, teška borba da za Srbe obezbedimo mir i stabilnost. To ne mogu slabi političari, ne mogu ni samo mladi, koji nose energiju, ali potrebno je i da imaju ljude sa jasnom vizijom i iskustvom. To ih sprečava da naprave greške, a u politici na Kosovu greške mogu biti katastrofalne“, upozorio je Ivanović.

Upitan hoće li biti „Tačijevih i Haradinajevih Srba“, rekao JE da ne voli takvu kategorizaciju i poručio da Srbi ne smeju nikad da zaborave gde je njihov centar i glavni grad, kao i s kojom institucijom „obavezno moraju“ da se dogovaraju, s – Vladom Srbije.

Ne treba izgubiti iz vida da su se početkom januara u Tirani okupili lideri albanskih partija sa celog Balkana i usvojili „Tiransku platformu“, koja se bavi pravima Albanaca u Makedoniji i drugim balkanskim zemljama. U njenoj osnovi je projekat „Velike Albanije“. Znamo i da Zapad podržava Tiranu, Prištinu i albansku manjinu u zemljama u regionu, što može dovesti do novih konfrontacija koje bi mogle da se pretvore u oružani sukob. Ni predstojeći vanredni izbori na KiM nisu mimo takve matrice i zacrtanih planova.             

[/restrict]