G7 milijarderi iz Taormine i feministkinje

Na danima G7 u Taormini na Siciliji, gospodari filantropi klasnog globalizma i kosmopolitizma, slobodnog kretanja robe i robifikovanih ljudi odlučili su: ukidaju se masovne deportacije. Pardon, masovna iskrcavanja migranata iz Afrike! Šta nam to otkriva?

Da li ste čuli? To nije šala, niti provokacija. To je, ako ništa drugo, stvarnost koja je prevazišla maštu, i koja je, u stvari, učinila prihvatljivim ono što je nezamislivo. Na danima G7 u Taormini na Siciliji, gospodari filantropi klasnog globalizma i kosmopolitizma, slobodnog kretanja robe i robifikovanih ljudi odlučili su: ukidaju se masovne deportacije. Pardon, masovna iskrcavanja migranata iz Afrike. Dobro ste razumeli: stvari stoje baš tako.

[restrict]

Dve činjenice upadaju uoči:

1. Znači nije istina, gospodo globalizma i globalizeri konkurentnosti, da se procesi masovnih migracija ne mogu kontrolisati i regulisati, kako za dobrobit migranata (imajući u vidu i njihove tragedije na moru), tako i Italijana. Štaviše, prema vašoj odluci, oni mogu biti potpuno zaustavljeni. Ne uvek, da bude jasno, već samo kada gospoda to požele, samo za vreme jednog aristokratskog samita milijardera kosmopolita koji su se sastali na konferenciji u Taormini. Zašto ste onda – pitamo ponizno – odlučili da u ostalom delu godine navala migranata ne može da se kontroliše i da je ona „nepovratna“, da koristimo vašu omiljenu reč?
2. Očigledno je da sada gospodari klasnog globalizma deportuju migrante robove kako bi:

a. snizili troškove radne snage;

b. proizveli horizontalne borbe među migrantima i domorocima;

v. nametnuli novi antropološki profil homo migrans et globalis (ne sa ciljem da se integrišu imigranti već da se domoroci svedu na migrante).

I onda, naravno, pošto moraju da održe svoj raskošni samit u Taormini, potrudili su se da bez ikakvih teškoća zadrže na potrebnoj udaljenosti novi plebs globalizacije, „one bezube“ (Holand) i „prezrene“ (Hilari Klinton), koji dolaze čamcima iz Afrike. Jer – budimo iskreni – ta gospoda nas mrze: mrze obične siromašne ljude – bilo da je neko migrant ili domorodac (ne zadugo) – oni mrze ponižene, mrze narod u celini, oni mrze svakoga ko ne pripada uskom krugu elite i njenog plaćenog intelektualnog klera.

Mrze ih onoliko koliko su rekli, po završenom samitu, da je neophodno da se integrišu i prihvate.

KRAJ FEMINIZMA Zbogom univerzalnoj emancipaciji, jer feministički pokret je sada samo vektor kapitalističke postproleterske modernizacije sa bad girl, tim lažnim antiburžoaskim oponentima tipa „Pusi rajot“ i „Femen“.

 I bi feminizam. To je bio sveti antikapitalistički pokret usmeren na priznavanje punog dostojanstva žene u njenoj drugosti i nesalomivosti u odnosu na muškarce. Danas feminizam više ne postoji. Ili, bolje rečeno, opstaje samo kao feministički individualizam usmeren na napuštanje paternalističkog modela, svakako ne radi plemenitog ideala univerzalne emancipacije već radi integracije ženske populacije u globalno tržište fleksibilnog i nesigurnog rada. To je integracija omogućena uništavanjem tradicionalnog porodičnog modela.

Zato, primećujemo dva modela:

Bezuslovna korporatizacija U ovom smislu, feminizam postaje, uprkos svojoj definiciji, vektor postkapitalističke i postproleterske modernizacije i potpunog potčinjavanja sveta života logici bezuslovne korporatizacije. Nije nimalo slučajno da se ženska pitanja, u skladu sa dominantnim diskursom, nikada ne pojavljuju kao skandal nejednakosti i supereksploatacije na nivou zarada, već samo i uvek kao individualizam iskorenjivanja starih buržoaskih formi (arbitrarno odbačenih kao paternalističkih, mačo i seksističkih) i kao trijumf nove žene menadžera oslobođene od obaveza materinstva demonizovanih kao zastarele i samim tim autoritarne.

Globalizovani konformizam Liberalna varijanta menadžera žene koegzistira, kao izraza suprotan samom fenomenu, sa anarhističkom figurom i new global feminizmom u modi tipa bad girl, sa tim lažnim antiburžoaskim oponentima (već pomenutim grupama „Pusi rajot“ i „Femen“ i brojnim drugim postmodernističkim ikonama globalizovanog konformizma, kao lažnih oponenata, a u stvari, one su suštinski potpuno ideološki utemeljene u klasnoj globalizaciji). Desnica novca i Levica morala, liberalna i anarhistička strana, i dalje su, čak i u ovom slučaju, čuvari postburžoaskog i postproleterskog sistema neetičkog ponašanja. Situacija je tragična, ali nije ozbiljna.      

Prevod sa italijanskog Dragan Mraović

[/restrict]