DRAMSKA RASPRAVA O SMISLU ŽIVOTA

Gostovanje u „Zvezdara teatru“

Rediteljka Luiza Senfi tretirala je komad Ministarstvo izbavljenja kao priču o zlu koje postoji u nama, te o nepodobnostima i šteti koje nanosimo osobama pored  nas, pa i onima koje volimo 

Susret sa dramom Ministarstvo izbavljenja savremenog irskog pisca i reditelja Konala Morisona, koju nam je prikazalo prištinsko Narodno pozorište u režiji Luize Senfi, omogućio nam je zanimljiv pozorišni doživljaj. Morison, inače autor i pozorišnih tekstova Pokajanje, Zeleno, narandžasto i roze, Gruba pravda i Teško je poverovati, predstavio nam je jedan dobro napisan komad o slučaju Anđele i Džuda, koji su kupili staru kuću od svojih prijatelja Toma i Kvini, uvereni da će tu naći mir i tišinu. Međutim, pošto u kući počnu da se dešavaju veoma čudne stvari, pozvaće pređašnje vlasnike, kao i sveštenika egzorcistu ne bi li isterali zlog duha. Pre tog čina vode duži razgovor o pitanjima vezanim za sudbinu savremenog čoveka, počev od pokušaja definisanja svrhe i smisla življenja na ovome svetu, o večitom sukobu dobra i zla, kao i o pitanjima proisteklim iz poljuljane vere u Boga i religijskim odgovorima na aktuelne dileme. Otvoriće se i druge teme koje bi se mogle označiti kao naličje života aktera… Dabome, komad je zanimljiv upravo stoga što niko od likova nije bio pripremljen za takav obrt.

[restrict]

Rediteljka Luiza Senfi tretirala je komad Ministarstvo izbavljenja kao priču o zlu koje postoji u nama, kao i o nepodobnostima i šteti koje nanosimo osobama pored nas, pa i onima koje volimo. Oslonivši se na piščevo majstorstvo u formiranju konverzacionog prizora u kojima najpre četvoro, a potom petoro aktera raspravljaju otvoreno i kako razgovor teče, čini se, sve iskrenije o problemima vlastitih životnih svakodnevica, rediteljka je našla niz fizičkih radnji, kojima je propratila ovu opštu razmenu mišljenja i stavova, što se u ovom komadu izdiže do sadržajne dramske rasprave o smislu života. Bilo da su to nervozne kretnje propraćene elokventnim tiradama uz mimiku i gestove koji odaju neraspoloženje, ili su pak nazdravljanja i ispijanja pića, gledali smo sa nesmanjenim zanimanjem gotovo sve prizore ove u osnovi konverzacione drame, koja se odvija u ambijentu skromne trpezarije u sklopu stare kuće. Tok konverzacije bio je dinamičan i odavao je nastojanje svih aktera da energično „brane“ svoje stavove i gledišta.

Glumci prištinskog Narodnog pozorišta nastupili su sa očiglednim elanom i energijom koja je imponovala kada bi iznosili stavove i razmišljanja likova koje su tumačili. Najviše je zračila Milena Jakšić, koju je elokventno sledila Ivana Kovačević kao Kvini. Milan Vasić, u ulozi Džuda, smirenim držanjem odavao je želju da stišava situaciju, dok je Bojan Stojčetović, kao Tom, davao maha temperamentnim izrazima pređašnjega vlasnika kuće. Igor Damnjanović, kao sveštenik, imao je dostojanstvenu smirenost, obezbeđujući tako potreban autoritet. Scenografiji Gorana Stojčetovića, u osnovi dobro rešenoj, nedostajalo je više patine, a tako i tajanstvenosti, dok su kostimi Dragice Laušević bili veran odraz odevanja krajem prošloga stoleća.

Iz popisa naslova premijera prištinskog Narodnog pozorišta, čiji ansambl Srpske drame od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo (1999) deluje u Gračanici, može se zaključiti da ovaj teatar, ne zanemarujući domaću i stranu klasiku (Kir Janja, Dantonova smrt), na repertoaru ima pretežno dramska dela nastala u 20. veku, što je i razumljivo s obzirom na društvene uslove u kojima radi. Nije potrebno naglašavati kako svako gostovanje ovog teatra nailazi na lep prijem beogradske publike.        

PISAC Konal Morison / PREVODILAC i DRAMATURG Đorđe Krivokapić / POZORIŠTE Narodno pozorište – Priština na Sceni „Danilo Bata Stojković“ Zvezdara teatra u Beogradu / REDITELJ Luiza Senfi / SCENOGRAF Goran Stojčetović / KOSTIMOGRAF Dragica Laušević / SCENSKI POKRET Ferid Karajica / DATUM PREDSTAVE 21. maj 2017

[/restrict]