Bezobzirno i do kraja!

Roditelji ne treba da vode decu u sportske klubove i na treninge da bi postali fudbaleri, treba da ih šalju u sudije jer tu ne treba ni znanje, ni moralni integritet, ni bilo kakva vrsta odgovornosti a odlučuje se o rezultatima presudnih utakmica i o ishodu takmičenja

Poštovani uredniče,
Nastavak prvenstva pokazaće, sasvim sigurno, na šta je sve spreman ovaj čovek i njegove iste takve kolege a ima ih u velikom broju. Oni će, to vam garantujem, IĆI DO KRAJA! I baš je njih, i one koji im naređuju, ili već šta rade, briga i za javnost i za objektivnost i konačno za fudbal u Srbiji. Naravno, da bih bio srećan, baš kao i Vi, nadam se, da odgovorni organi preduzmu nešto što bi zaustavilo ovu sramnu operaciju likvidacije regularnosti u srpskom fudbalu.
Kao veliki ljubitelj srpskog fudbala i pažljivi posmatrač naših utakmica imam potrebu da se preko Vas i Vašeg lista obratim javnosti i pre svega ostalog kažem da je neophodno da se istakne da je fudbalski sudija SRĐAN OBRADOVIĆ centralna i ključna ličnost ovog prvenstva. Treba zapamtiti to ime i ako mu uz moj prilog objavite i sliku, treba zapamtiti i to lice i taj stas i tu uniformu. On, pre svega on, rešio je pitanje šampiona države u fudbalu. On je prva zvezda našeg fudbala! A zvezde treba da blistaju. U derbiju između Zvezde i Partizana on je omogućio Zvezdi da postigne gol iz dubokog, polumetarskog auta, a onda je u istom stilu u derbiju Vojvodina–Zvezda sa svoja dva poteza porazio Vojvodinu. Ovde je pribegao drugim sredstvima iz svog, i ne samo svog, širokog repertoara: potpuno neosnovani crveni karton igraču Vojvodine i nepostojeći ili najblaže rečeno više nego sumnjiv penal na štetu novosadskog kluba. Sa tri poteza četiri boda u korist jednog tima – to ne mogu ni Mesi ni Ronaldo, ali može sudija Obradović! Plakao je igrač i kapiten Vojvodine Antić zbog učinjene ove skandalozne odluke, suzama je nemo i nemoćno protestovao protiv nepravde, ali sudija Obradović nije ni trepnuo jer naloženi i dogovoreni posao se mora obaviti. Surovi izvršitelj.

S pravom je već rečeno da on, sudija Srđan Obradović treba da ponese titulu ZLATNE KOPAČKE za sezonu 2016/2017. Kakav Leonardo, kakav Đurđević, kakav Donald, kakav Everton, kakav Kanga i Malbašić, kakvi svi ostali fudbaleri kada Obradović i družina onih koji ih delegiraju, kao i onih koji su funkcioneri u nekim klubovima vedre i oblače u srpskom fudbalu. Rade sve šta im padne na pamet i ne znaju ne samo za bilo koji i kakav moral nego ni za Boga. I nijedan od sudija da se pobuni i kaže reči negodovanja i da upozori da je ovo što se dešava opasno rušenje malo preostalog ugleda sudijske organizacije. Među njima vlada prava zavera ćutanja i pokazuje otvorena nebriga za očuvanje ono malo preostalog mogućeg integriteta.

Na sve to redovno se nakon odigranih kola i katastrofalnih grešaka sudije u javnosti pojavljuje nekakav sekretar sudijske organizacije Radojčić, koji bezočno brani svaki potez svojih saučesnika u operaciji uništavanja srpskog fudbala. Princip je jasan – kadija te tuži, kadija ti sudi i kadija izvršava kaznu. I ne samo to, Obradović je pokazao da je nedostojan da bude peti sudija jer nije video ili tačnije nije hteo da vidi duboki aut nakon koga je pao gol, ali to ništa nije smetalo njegovim kolegama i rukovodiocima u nadležnim organima da mu povere ulogu prvog i glavnog sudije na novom derbiju. Ili ga je baš to i upravo to preporučilo za obavljanje sramnog zadatka!

Roditelji ne treba da vode decu u sportske klubove i na treninge da bi postali fudbaleri, treba da ih šalju u sudije jer tu ne treba ni znanje, ni moralni integritet, ni bilo kakva vrsta odgovornosti a odlučuje se o rezultatima presudnih utakmica i o ishodu takmičenja. Tu, jedino tu, nema nikakvog rizika od sankcija ako ukradete rezultate do kojih generacije igrača i trenera dolaze upornim radom, znanjem i znojem. Fudbalski tereni nisu više prostori na kojima vlada pravda i pravilo da bolji pobeđuje. Ako se ne dogovore uprave klubova, ako na nameštanje ne pristanu fudbaleri, na scenu stupaju fudbalske sudije koje računaju na ćutanje nadležnih fudbalskih organa i saveza.

Naše sudije donose nepoštene, neznalačke i sramne odluke i o milionima evra i presuđuju u svom interesu ili u interesu onih koji im naređuju ili onih koji ih podmićuju. Ne šaljite decu, ponavljam, da se bave fudbalom da bi pokazali da najbolji pobeđuje jer to u srpskom fudbalu, poslednjih godina, ne važi! Pobeđuju sudije i oni koji ih biraju i delegiraju! Čemu služi sudija koji naočigled stotina hiljada gledalaca otvoreno navija za jedan tim i kakvog smisla ima prvenstvo u fudbalu ako se ono rešava i pre nego što je takmičenje počelo. Srđan Obradović nije tek jedan primer, on je pravo oličenje stvarnog stanja u fudbalskoj organizaciji. On nije izuzetak, on je pravilo i zato zaslužuje ovako direktnu pažnju. Treba prekinuti sa raznim uopštavanjima i alibijima kada se traži odgovornost. Potrebno je da svako ko neposredno i javno vrši zlodela za to i odgovara i nađe se u centru pažnje javnosti.

Nadam se da ćete imati građanske hrabrosti da objavite moje pismo. Nemojte se zavaravati da će se nešto popraviti u preostalim utakmicama i da će se neko dozvati pameti jer da ponovim: oni će ići bezobzirno do kraja. Pa kada je već tako, dopustite nam da u listu slobodne Srbije bar nešto kažemo o tome.        

Ime i adresa pošiljaoca pisma poznati redakciji