KNJIGE I ŽIVOT

Dušan Bataković
SRBIJA I BALKAN: ALBANIJA, BUGARSKA I GRČKA 1914–1918
„Prometej“, Radio-televizija Srbije, Novi Sad, Beograd, 2016

Malo je razdoblja u savremenoj srpskoj istoriji koja su kao period Velikog rat imala tako važnu ulogu u konačnom oblikovanju modernog identiteta srpskog naciona, kao završna faza u opšteprihvaćenoj težnji Srba za ujedinjenjem u zajedničku državu. Otuda je u „kulturi sećanja“ u Srba herojska epopeja odbrane od moćnih agresora, praćena besprimernim stradanjima i mučeništvom i okončana trijumfalnim vaskrsom Srbije, ukrštana sa ideologijom jugoslovenskog ujedinjenja, proizašlom iz ratnih ciljeva Srbije. Odrastajući uz ratne priče i dogodovštine svoga dede Cvetka M. Pavlovića, za Batakovića je epopeja Velikog rata već u ranoj mladosti postala deo ne samo lične istorije nego, u višestruko simboličkom značenju, važan deo njegovog identiteta. Albanija, Bugarska i Grčka u Velikom ratu, tri su teme koje je godinama istraživao, a čiji rezultati se nalaze u ovoj knjizi. Uz studije, u knjizi su objavljena i dva dokumenta: memoarski zapis generala Dragutina Milutinovića o komandovanju Albanskim trupama, i malo poznata brošura sa govorom R. Agatonovića u Narodnom predstavništvu 1919. godine.

Aleksandar Gajić
NOVI FEUDALIZAM
„Konras“, Beograd, 2016

Novi feudalizam oslanja se ne prethodni naslov Duhovne osnove svetske krize u kojoj se autor podrobno bavio krizom zapadne, negda hrišćanske, civilizacije, čiji se zameci primećuju već u sholastičkom srednjem veku, a prvi ozbiljni simptomi u renesansi. Nikolaj Berđajev je, posle revolucije, napisao jednu od svojih najborbenijih knjiga Novo srednjovekovlje. Novi feudalizam je knjiga o čežnji za srednjim vekom kao periodom koji je služio idealizmu, a ne surovoj kapitalističkoj dvodimenzionalnosti, kulturi savremenog „novog srednjovekovlja“, te EU kao „neofeudalnoj“ tvorevini…

Vujica Ognjenović
ČOVJEK KOGA SU VOLJELI ANĐELI
„Agora“, Novi Sad, 2016

Prateći životnu priču jednog od izabranika, mistični bukvar jednog života, knjiga U razgovoru sa anđelima pokazuje vertikalu ljudskog trajanja na prostorima Balkana. Obrad, natprosečno dete obdareno duhovnih čulima, poput Manovog Feliksa Krula, probija se kroz život u surovim istorijskim okolnostima. Mistično i misterija života paralelno teku u Crnoj Gori potkraj 19. i prvoj polovini 20. veka. Iza privida memoarskih spisa, ovaj roman pokazuje raznovrsne mogućnosti literarne stvarnosti i igre u njoj.

Laslo Vegel
BALKANSKA LEPOTICA ILI ŠLEMILOVO KOPILE
„Akademska knjiga“, Novi Sad, 2017

Novi roman Lasla Vegela govori o istoriji jedne novosadske porodice. Priča o njoj počinje krajem prve decenije 20. veka i završava se početkom 21. veka – ona pokazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil). Njihovo prezime ukazuje na glavnog junaka romana Šlemil Adelberta fon Šamisoa, međutim, dok je glavni problem Šamisoovog junaka gubitak sopstvene senke, protagoniste romana Lasla Vegela brine to što imaju više senki, u romanu imaju više imena (Janoš, Johan, Jovan, odnosno Ferenc, Franja, Franc), i nosioci su više identiteta (mađarskog, nemačkog, srpskog). Takvu sudbinu im nameću istorijske oluje koje generišu neprestane promene vlasti na tim etnički šarolikim prostorima.
Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile je drama ljudi kojima su identiteti bili nametnuti, ali je ujedno i istorijska freska jednog rubnog područja Evrope. Slika jedne epohe i anamneza jedne bolesti.
Roman je na srpski preveo Arpad Vicko.

Selimir Radulović
SENKA OSMOG EONA
Kulturni centar Novog Sada, 2016

Radulovićevi stihovi i zvukom i fakturom, i obuhvaćenim iskustvom i tematsko-motivskim krugovima, sugerišu da ih na poetičkoj mapi smestimo na stranu koja stoji bliže tradicionalnim predstavama; ali ona se takođe jasno razlikuju od danas dominantnih oblika tradicionalizma u srpskoj poeziji, oslonjenih na pesmu narodnog pevača, odnosno na neosimboličko krilo pesništva između dva svetska rata. Takav utisak ostavlja i pesnikova nova zbirka Senka osmog eona.

Agnes Ravatn
PTIČJI SUD 
„Agora“, Beograd, 2017

Televizijska voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled javnog seksualnog skandala. Prihvata posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi. Međutim, njen poslodavac je četrdesetogodišnjak bez namere da se s bilo kim zbližava dok čeka ženu da se vrati s puta.
Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.
Agnes Ravatn (1983) je norveška spisateljica mlađe generacije, koja je već 2007. godine, nakon debitantskog romana Sedmica ’53, zapažena kao jedinstven glas u savremenoj norveškoj književnosti. Ptičji sud doneo joj je niz književnih nagrada i publiku van granica njene zemlje.

Dragan Hamović
MEKO JEZGRO
SKZ, Beograd, 2016

Za Dragana Hamovića Meko jezgro je prostor detinjstva koji nas oblikuje i koji ostaje u nama dokle god trajemo bez obzira na promene koje život donosi. Pesme su praćene prozom. Osim uvodne priče o odrastanju, stihove prate i zapisi o poeziji i sve to radi njenog boljeg, istančanijeg razumevanja, objašnjava Hamović za koga je stvaranje poezije najautentičniji izraz onoga što proživljavamo.
„Čitava povest i moje zajednice“, navodi Hamović, „bila je prelomljena kroz iskustvo mojih najbližih, tako da sam svet upoznavao i kroz njihove živote, a istoriju, koja je veoma važna tema i moje poezije, kroz ono što su oni iskusili.“ Za ovu zbirku autor je dobio prestižno priznanje, Zmajevu nagradu koju dodeljuje Matica srpska.

Oto Horvat
KAO CELANOVI LJUBAVNICI
„Akademska knjiga“, Novi Sad, 2016

Ne samo da je roman Sabo je stao, prozni prvenac Ota Horvata iz 2014. godine, uvršćen u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i postao laureat nagrada „Biljana Jovanović“ i „Mirko Kovač“ već je i zaslužio pozitivnu recepciju čitalaca i kritike koja traje i danas, dokazujući da ovaj autorov „izlet“ u prozu nakon sedam pesničkih knjiga nije slučajan, niti kratkog daha.
Nastavivši da stvara u ovom žanru, Horvat svojim čitaocima sada donosi novo iskustvo u vidu dvanaest kratkih priča koje analiziraju situacije, trenutke, osećanja, zbunjenost, napetost, zapitanost, promene, sećanja i živote – ukratko, sve ono što čini savremeni trenutak onakvim kakav jeste i daje odgovore na pitanja današnjeg čoveka. Ove priče se naslanjaju na bogatu tradiciju evropske književnosti, od Benharda do Celana, ali sadrže i jednu posebnu stilsku jedinstvenost, izbrušen izraz, intrigantnost i emotivnost koji su odlikovali ranija Horvatova dela, bilo da je u pitanju roman ili poezija. Njegovi junaci su sami sebi antipodi – istovremeno tužni i radosni, bezbrižni i zabrinuti, gladni i siti, opčinjeni i užasnuti, te zaljubljeni i posvađani, poput ljubavnika iz naslovne priče – i zbog njih ova proza izrasta u nešto više od uobičajenih kratkih priča koje se često javljaju na našoj savremenoj sceni: to je zapis jednog vremena i prostora kojima se autor i čitaoci zajedno kreću. Naposletku, ova zbirka takođe potvrđuje vrednost i prisutnost Ota Horvata kao proznog pisca čiji je rad promišljen, planiran, minuciozno obrađen i, pre svega, kvalitetan i potentan, zaključuje Dragan Babić.