Da li je otpisan čovek koji je stajao između Trampa i Močvare?

KO JE STIV BENON?

Piše Boris Nad

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da „glavnog stratega Bele kuće“ Stiva Benona 5. aprila ukloni iz Nadzornog odbora Saveta za nacionalnu bezbednost najnoviji je, a možda i konačni, dokaz da je predsednik poklekao i pokorio se volji duboke države, neokonzervativaca i neoliberala

Da li je Stivu Benonu, kako su to preneli mejnstrim mediji, zaista „odzvonilo“ i da li je to bio znak da je na pomolu veliki zaokret u politici nove američke administracije? Tramp, kako tvrde liberalni komentatori, „ne može da jednostavno najuri Benona… ali može da ga razvlasti – korak po korak“. Ukratko: „To je dobra vest za Ameriku i njene saveznike.“ „Još bolja vest za Ameriku“ stigla je, međutim, samo dva dana kasnije, vraćajući nas unazad, u vreme Buša Mlađeg ili Obame.

„Dobroj vesti“ za Ameriku i svet prethodila je poseta Ankari državnog sekretara SAD Reksa Tilersona (kao i boravak senatora Mekejna u Siriji). Poseta se dogodila 30. marta, a pregovori, o kojima u medijima nisu objavljeni „suvišni detalji“, odvijali su se praktično u tajnosti. Turska je pozdravila novu američku intervenciju pre nego što je ona i počela.

[restrict]

Tramp kao transvestit s maskom Hilari Do masovnog napada američkih vazdušnih snaga projektilima „tomahavk“ na Šajrat, vojni aerodrom sirijske vojske, došlo je 7. aprila, čime su se SAD prvi put neposredno uključile u rat u Siriji, i to u vreme posete kineskog predsednika Si Đinpinga Americi. Napad je, po svemu sudeći (o tome svedoči i izjava Hilari Klinton data nekoliko sati pre akcije), bio je pripremljen mnogo ranije.

Formalno, ovu odluku je doneo predsednik Tramp. „Tako je on završio kao Tramp“, izjavio je ruski geopolitičar Aleksandar Dugin, „i sada je poneo masku Hilari, pretvarajući se u neku vrstu transvestita. Sve ono protiv čega se borio u toku predizborne kampanje i ono što je obećao da će promeniti, Tramp je prihvatio stavljajući svoj potpis ispod odluke o napadu. Sam Tramp nije doneo ovu odluku. On je jednostavno pokazao da ne može da donosi nikakve odluke“.

Trampova naredba dovela je svet na ivicu Trećeg svetskog rata. Usledio je očekivan potez: Rusija je otkazala Memorandum o sprečavanju incidenata u Siriji, počev od ponoći 8. aprila, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. To znači da će američka operacija ostati ograničena ili će, u suprotnom, uslediti neizbežna eskalacija – s nepredvidivim posledicama.

„Značajno je da je neposredno pre napada na Siriju pao Stiv Benon, možda jedini pravi konzervativac u njegovoj sviti, bez prefiksa ’neo’. On je zaista želeo da isuši (liberalnu) ’močvaru’“ (A. Dugin). Odluka o razvlašćenju Benona je zapravo odluka o razvlašćenju „dobre stare Amerike“ koja je naivno poverovala da je suštinske promene u Americi moguće ostvariti mirnim putem.

Stiv Benon, doskora najuticajnija ličnost u okruženju novog predsednika, kao šef izbornog štaba doveo je Donalda Trampa „do istorijske pobede“, posle čega je imenovan za višeg savetnika predsednika i glavnog stratega Bele kuće. Na tom položaju Benon je predstavljao „garanciju da će Tramp ostati Tramp“.

Usledilo je imenovanje Benona za člana Nacionalnog saveta za bezbednost, ali nije dugo ostao na ovoj funkciji. Sa nje je uklonjen uoči napada na Siriju koji je dao novi polet već pobeđenoj Islamskoj državi. Tokom predizborne kampanje Donald Tramp je za stvaranje Islamske države, kao najveće pretnje po bezbednost SAD, optužio Hilari Klinton i Baraka Obamu.

Stiv Benon – Raspućin ili Svengali? Da li je zaista reč o glavnom ideologu „Trampove revolucije“, čiji je pad najavio veliki zaokret i odustajanje Trampa od „namere da bude Tramp“, odnosno veliku pobedu liberalnih elita nad (ne)suđenom „novom američkom revolucijom“?

Za časopis Tajm Stiv Benon je „Veliki manipulator“. Za neke druge on je zloduh američke političke scene, njen Dart Vajder, koji deluje iz senke. Prema američkom Njuzviku on je „nesistemski, neprijatan i politički nekorektan, ali bez sumnje talentovani medijski menadžer – odan svojim idealima i svojoj zemlji“.

Američkoj javnosti je pre izbora uglavnom bio poznat kao glavni urednik i izvršni direktor Brejtbart njuza, popularnog novinarskog portala koji liberalni mediji obično opisuju kao „ultradesničarski i ekstremno rasistički“. Za Njujork tajms ovaj „kontroverzni medijski mogul“ je „posvećeni katolik i učenik italijanskog protofašiste Julijusa Evole“. Američki novinar Ronald Radoš ga je opisao kao „lenjinistu“ koji želi da „uništi državu“ i liberalni establišment.

„Poredili su ga sa Raspućinom i Svengalijem“, piše Džastin Rejmondo. „On je siva eminencija Trampove administracije, tvrdolinijaški ideolog koji reprezentuje i umnožava sve najmračnije impulse čoveka u Ovalnom kabinetu… Međutim, ako objektivno sagledate Benonovu ideologiju – što je poduhvat za koji je izgleda nesposobna većina analitičara – doći ćete do sasvim različitog zaključka.“

Nulta generacija Da li Benon stvarno predstavlja glas „prave Amerike“, čije se vrednosti i pogled na svet suštinski razlikuju od onih koje ispovedaju liberalni establišment i američki neokonzervativci?

Benon je rođen u državi Virdžiniji 1953. i za sobom ima impresivnu karijeru u različitim oblastima: u vojsci, bankarstvu, filmskoj produkciji i medijima.

Tokom njegovog vođenja Brejtbart njuza ovaj veb-portal postaje informativna i ideološka baza pokreta takozvane alternativne desnice, premda Benon sebe ne smatra njegovim predstavnikom. Odrednicu „alternativna desnica“ (Alternative Right) uveo je u opticaj Ričard Spenser 2008. godine. Danas ovaj pokret, čija sažeta deviza glasi „Make America great again“, karakteriše socijalni konzervativizam, antiglobalistička pozicija, autoritet tradicionalnih vrednosti, suverenizam i odbojnost prema liberalizmu u svim njegovim oblicima.

Stiv Benon je scenarista i režiser dokumentarnog filma Nulta generacija (Generation Zero, 2010), čija tema je istorija Amerike. „Najbolji način za analizu Benonove misli je gledanje njegovog filma Nulta generacija, izvanrednog dokumentarca iz 2010. o prošlosti i budućnosti ove zemlje.“

Benonov film se zasniva na koncepciji izloženoj u knjizi Vilijama Štrausa i Nila Houva Četvrto skretanje, koja počiva na ideji da je istorija u osnovi ciklična, te da Amerika približno svakih 80 godina prolazi kroz revolucionarnu krizu – „veliko skretanje“, u kojem se institucije urušavaju, dovodeći do perioda nasilja i kriza. Takve krize su Američka revolucija, Građanski rat, Prvi i Drugi svetski rat i naizgled beskrajni „rat protiv terorizma“. Benonova koncepcija polazi od ekonomskih okvira, ali se ne ograničava na usko ekonomsku optiku, već nudi sopstvenu „teoriju kulturne promene“.

Materijal za apokalipsu Prema koncepciji iznesenoj u ovom filmu, „najveća generacija“ (Greatest Generation) je ona koja je iznela Drugi svetski rat i odnegovala narednu: takozvane „bumerse“, generaciju rođenu u periodu „bebi-bum ere“ posle Drugog svetskog rata. Nakon herojskog perioda Amerike usledile su „revolucionarne šezdesete“, kada se „fascinantnim dostignućima američke civilizacije, koja dosežu svoj vrhunac sa programom ’Apolo’ i sletanjem čoveka na Mesec“ suprotstavlja dionizijski haos Vudstoka i pokreta „dece cveća“.

„Deca 60-ih“ su generacija koja se otvoreno pobunila protiv sveta roditelja. U osnovi, ova generacija je „narcisoidna i razmažena“, budući da je „rasla zaštićena od sveta, bez znanja o istoriji i sa prezirom prema njenim lekcijama“, prelazeći brzi put od „maoizma“ od bezobzirnog hedonizma. „Generacija nula“, koja je stvorila svojevrsnu kulturu narcisoidnosti, odgovorna je i za „finansijalizaciju“, neograničeno emitovanje hartija od „vrednosti“ bez pokrića, koja je američku privredu zauvek odvojila od stvarne proizvodnje. Jednom rečju: „Ovi narcisi, koji su odbacili bilo kakva ograničenja svojih poriva, bili su i ostali savršen materijal za apokalipsu“ (DŽ. Rejmondo).

Stvarni raspad počinje u jesen 2008. godine, finansijskim i ekonomskim kolapsom Amerike. Uslediće spasavanje finansijske elite, potonuće američke srednje klase i početak revolucionarnog perioda u kome danas živimo. To je novo „veliko skretanje“, nova prekretnica u američkoj istoriji, uporediva sa razdobljem Građanskog rata.

Ovim filmom Benon se predstavlja kao američki konzervativac koji se zalaže za vrednosti „istinske“, radničke Amerike. Upravo ta Amerika bila je pokretačka snaga „Trampove revolucije“, usmerene protiv odrođenih političkih elita. Na tim idejama prezira prema vladajućoj kasti bila je zasnovana Trampova kampanja koja je „osvetlila ’generaciju nula’ kao munja u ponoć“.

Novo „veliko skretanje“ nije započelo s Donaldom Trampom, niti je završeno njegovim odustajanjem od bitnih ciljeva koji su činili osnovu njegove političke platforme. To je mukotrpni proces koji će se nastaviti, s Trampom ili bez njega. „Imali smo Revoluciju“, rekao je Benon na jednoj konferenciji 2011. godine, „a onda smo imali Građanski rat. Imali smo Veliku depresiju i Drugi svetski rat. Ovo je četvrta prekretnica u američkoj istoriji.“ Prema magazinu Tajm, Benon ne želi novac, nego promenu političkog sistema. „Ono čemu sada svedočimo jeste rođenje novog političkog poretka“, izjavio je Benon prošlog meseca. To je sudbonosno „četvrto skretanje“, kome je predsednik Tramp, po svemu sudeći, odlučio da okrene leđa.   

Saša Adamović, istoričar:

Benon je prerano otpisan

– Sve što američka liberalna štampa objavi o glavnom političkom strategu Bele kuće Stivu Benonu treba uzimati sa ozbiljnom rezervom i pažljivo proveriti. Ne, Benona nije progutala vašingtonska „močvara“, njegovi neprijatelji nemaju razloga da se raduju. Predsednik Tramp se nije odrekao jednog od svojih najbližih i najpoverljivijih savetnika, koji u njegovoj administraciji nastavlja da, kao i do sada, igra važnu političku ulogu, kako je rekao potpredsednik Pens. General Mekmaster, šef Saveta za nacionalnu bezbednost, iz koga je uklonjen Benon, takođe je potvrdio da on nastavlja da pruža predsedniku Trampu savete iz oblasti nacionalne bezbednosti, ali i o širokom spektru drugih pitanja. Stiv Benon ima pravo da, zahvaljujući svom položaju, i dalje prisustvuje sastancima Saveta. Da je Benon prerano „otpisan“, potvrđuju i vesti da je prisustvovao večeri sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i sastanku uoči vazdušnog napada na sirijsku vojnu bazu Šajrat.

 

Leonid Savin, geopolitičar:

„Močvara“ kontroliše Trampa

– Nažalost, Benona su potisnuli neokonzervativci i globalisti. Posle napada na Siriju postalo je očigledno da je Tramp okružen „močvarom“ koja sada praktično kontroliše Donalda Trampa, i možda je Benon poslednja figura u Nacionalnom savetu bezbednosti koja se suprotstavljala ovoj provokaciji. S ruske tačke gledišta, u incidentu od 7. aprila nema nikakve logike. Možda je Tramp pokušao da izbegne ozbiljni pritisak Kongresa i da radije sam naloži napad. Ali presedan je učinjen, i „močvara“ može ponovo naterati Trampa na sledeći potez posle novih provokacija terorističkih grupa. Ovakva metamorfoza je poznata u istoriji političkih vođa. Sada moramo oprezno posmatrati njegove (njihove) naredne korake.

[/restrict]