BREJKDENS ZA TODORIĆA

Slučaj Agrokor 2

Piše Slobodan Ikonić

Iako kapital ne priznaje granice, u pokušaju raspleta krize najveće regionalne kompanije prepliću se mnogi interesi. Od finansijskih i poslovnih do geostrateških i nacionalnih

Ivica Todorić se očigledno preigrao, poput većine novopečenih tajkuna, pa će ga na glavnom rukovodećem mestu njegove firme zameniti mlađi i spretniji igrač. Što će reći da je pokušaj spasavanja najvećeg regionalnog koncerna „Agrokor“ posle dva meseca od obelodanjivanja krize dobio i prve konkretne korake. Prvi je bio dogovor banaka poverilaca, među kojima su najveće dve ruske – „Sberbanka“ i VTB, u vidu stendstil ugovora, odnosno mirovanja dugovanja. U isto vreme i Vlada Hrvatske donosi zakon, već nazvan „leks Agrokor“. Treći i najvažniji korak je dovođenje „pismejkera“ na čelo kompanije, čiji zadatak je, kako prenosi hrvatska štampa, da „osigura početak redovnog poslovanja“, iliti prosto rečeno da obezbedi novac. Neslavan kraj za tvorca firme koja generiše 15 odsto bruto domaćeg proizvoda njegove države.

[restrict]

TAJKUNOV GREH I KAZNA Todorićeva firma je zapala u dugove, kada se ispostavilo da ogromne preduzete investicije, finansirane kreditima i obveznicama, ne donose očekivani profit. Todorić se, kao i svi ovde, „preinvestirao“ i sada mu je stigla kazna – praktično je izbačen iz sopstvene firme, a na njegovo mesto dolazi takozvani „direktor za restrukturiranje“ – konsultant koji će prekomponovati, možda i rasparčavati ono što je hrvatski tajkun pravio, sa glavnim ciljem da se kreditorima i dobavljačima vrate dugovi.
Taj „supermen“ je Antonio Alvarez Treći, kome su bankari poverili osmišljavanje izlazne strategije za koncern sa godišnjim prihodima od 6,5 milijardi evra, a u okviru koga posluje 60 kompanija i radi 60.000 ljudi širom regiona bivše Jugoslavije. U Srbiji „Agrokor“ zapošljava 11.000 ljudi i ima nekoliko stotina dobavljača, koji su s pravom zabrinuti za sudbinu svojih potraživanja. Tako će Ivica Todorić i njegova porodica dobiti zamenu kroz stručne konsultante koji bi trebalo da pomognu narušenom poslovanju.
Alvarez je inače sin utemeljitelja kuće „Alvarez i Maršal“ Antonija Alvareza Drugog, ujedno i izvršni direktor za restrukturiranje u Evropi. Iskustvo je stekao rukovodeći restrukturiranjem nekolicine multinacionalnih kompanija koje su zapošljavale desetine hiljada ljudi. Rođen je na Filipinima, diplomirao je na Univerzitetu Notr Dam, a MBA je dobio je na prestižnom američkom univerzitetu Kornel. Tečno govori francuski i engleski, a pasivno italijanski i španski. Ima 25 godina iskustva u radu s javnim i privatnim kompanijama koje su imale problema, i to u mnogim evropskim zemljama – od Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Holandije preko Luksemburga, Švajcarske, Finske, Norveške i Švedske pa sve do Estonije i Rumunije. Uz njegovu biografiju naglašava se da se u slobodno vreme bavi dens muzikom, koju piše i izvodi pod umetničkim imenom A3. Alvareza Trećeg angažovala je ruska „Sberbanka“ i on je dobro upoznat s „Agrokorom“.
Firma „Alvarez i Maršal“ prvenstveno se bavi restrukturiranjem posrnulih kompanija, dok je svoju reputaciju izgradila radeći na nekim od najvećih stečajeva. Između ostalog, vodila je i stečaj velike američke banke „Liman braders“. A upravo u vezi s tim slučajem stižu i kritike na račun ove kuće. Konkurenti ih optužuju da tokom restrukturiranja poprilično pomažu vlastitim partnerima i povezanim firmama, pa su tako za vreme stečaja investicione banke „Liman bradersa“ zajedno s advokatskom firmom „Weil, Gotshal & Manges“ zaradili više od milijarde dolara, zbog čega je pomenuti stečaj proglašen najskupljim u istoriji.

SPASIOCI KOJI NISU DOBRODOŠLI Otvoreno je pitanje kako će hrvatska država reagovati na imenovanje Antonija Alvareza zbog usvajanja zakona („leks Agrokor“) o sistemski važnim kompanijama koji se odnosi i na „Agrokor“, a omogućuje imenovanje vladinog izaslanika i vanredne uprave u kompanijama u predstečajnim okolnostima. Štaviše, sa usvajanjem zakona se i žurilo (ove nedelje trebalo je da se nađe pred članovima Sabora) kako bi država ograničila poverioce, odnosno uspostavila neki sistem kontrole nad Todorićevom kompanijom.
Ima mišljenja da je u pitanju i strah od prevelikog upliva ruskog kapitala na ovom prostoru, čiji su eksponenti upravo najveći poverioci „Agrokora“. Ne treba smetnuti s uma da je Hrvatska članica i Evropske unije i NATO-a. U tom kontekstu Rusi nisu baš dobrodošli, čak ni kao spasioci.
Na pitanje novinara ko imenuje vanrednu upravu, s obzirom na spekulacije da su banke već odabrale svog „poverenika“, predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković izneo je dva scenarija za trenutnu situaciju. Scenario A je normalan dogovor svih strana, poslovnih partnera, dakle vlasnika, banaka i dobavljača, i Vlada će to podržati. Ako pak do takvog dogovora ne dođe, u scenariju B postoji nacrt zakona, odnosno pravne pretpostavke u kojima vođstvo u rešavanju te situacije preuzima država „ali uz važan doprinos svih zainteresiranih u nalaženju dugoročno održivog rešenja“, rekao je premijer. Dodao je i da su u Vladi informacije „o dolasku svetski priznatih stručnih konsultanata koji se bave restrukturiranjem velikih kompanija u poteškoćama primili iz javnosti“, ali da će „ovih dana biti u kontaktu i s kompanijom i videti kako će se taj proces razviti“.

REGIONALNE BRIGE I „KOMBINACIJE“ Koliko je slučaj „Agrokor“ akutan pokazuje i susret u Mostaru na otvaranju Međunarodnog sajma privrede, gde je ova kompanija bila posebna tema razgovora čelnika susednih zemalja.
Srpski premijer Aleksandar Vučić još je u nedelju uveče, po okončanim izborima za predsednika Srbije, izjavio da će s Plenkovićem u Mostaru razgovarati i o slučaju „Agrokor“, koji naveliko posluje i u Srbiji, „jer se pokazalo da tu ima više problema nego što se očekivalo“, rekao je Vučić.
Već posle susreta s Plenkovićem Vučić je pojasnio: „Hrvatska vlada preduzima što može, a mi ćemo da vidimo, iako su nam vezane ruke, šta je to što mi kao vlada i kao zemlja možemo da učinimo. Plašim se da su tu stvari otišle predaleko i da su bilansi ’Agrokora’ mnogo gori nego što je bilo ko mogao da očekuje“, objasnio je Vučić.
Posebnu pažnju, naročito u hrvatskim medijima, izazvala je vest, bolje reći pakosna dezinformacija, da je „Delta holding“ Miroslava Miškovića zainteresovan za preuzimanje najveće hrvatske kompanije. Pitanje je samo bilo hoće li „Delta“ preuzeti „Agrokor“ u celini, ili će ući u deo vlasništva, tj. kupiti kompanije koje posluju u Srbiji – trgovinske lance „Idea“, „Roda“ i „Merkator“.
Biće da je verovatnija informacija ljubljanskog „Dela“ da su u hrvatskoj vladajućoj koaliciji naklonjeni ideji da „Merkator“, kao zdravo jezgro prezaduženog „Agrokora“, prodaju slovenačkom kapitalu. „Delo“ čak tvrdi da Ruse „Merkator“ ne zanima. Beogradska „Politika“ nezvanično je saznala da ovaj trgovinski lanac uopšte nije deo stendstil dogovora, a u razmišljanju slovenačkih krugova naklonjenih nacionalnom konceptu „ne bi bila luda ideja ako bi slovenačka vlada od ruske ’Sberbanke’, najvećeg poverioca, nastojala ponovo da otkupi ’Merkator’. Sadašnji vlasnik je prisiljen da ga proda, a možda bismo ’susedu’ dali manje nego što smo dobili od prodaje. To ne bi bio samo interes dobavljača ’Merkatora’ nego i cele zemlje“.
Ali u strahu su velike oči, pa se mere i dalje podozrevaju, upitanost i skepsa ne povlače, a na scenu stupaju i nove komplikacije.
Ni novi direktor za strateško restrukturiranje „Agrokora“ Antonio Alvarez Treći nije krio da je situacija vrlo ozbiljna, čak jedna od najozbiljnijih s kojom se susreo u svojoj karijeri, te da nema garancija da će uspeti. „’Agrokor’ me postavio za šefa za restrukturiranje grupe kako bih doveo do stabilnosti i kako bih objedinio sve učesnike – zaposlene, kreditore, banke i sve koji su uključeni u ovu priču i kojima treba pomoć. Vreme je ključno važno. Situacija je teška i ozbiljna i nema garancija da ćemo uspeti. Ovo je jedna od najizazovnijih situacija s kojom sam se suočio“, rekao je Alvarez, obraćajući se javnosti iz sedišta „Agrokora“.

URUŠAVANJE JEDNOG KONCEPTA Objašnjavajuću dalje korake Alvarez je naglasio da je prvi zadatak da se obezbedi trenutna stabilnost, i da mnogi vrše pritisak na tim stručnjaka koji je odabrao. „To je početak, a onda krećemo na plan restrukturiranja. Ništa vam ne mogu obećati. Hoćemo li morati da opustimo radnike? Prerano je reći. Na moja dva prošla projekta to nismo morali da učinimo. Daćemo sve od sebe. Ovo je kompanija koja mora da bude produktivna, došlo je do gubitka poverenja. Moramo se postarati da popravimo ovu situaciju“, rekao je Alvarez.
Iako se analitičari, pa i političari takmiče u opisu najcrnjeg scenarija u slučaju raspada „Agrokora“, niko zapravo nema precizan račun šta bi za hrvatsku privredu značio raspad te kompanije. Spominju se tek procene da bi nekontrolisani raspad ovog sistema vratio recesiju u Hrvatsku, licitira se da bi bila ugrožena egzistencija 150 hiljada porodica, opstanak stotina preduzeća, da bi na kraju pretio i raspad državnog bilansa, jer svi spomenuti ne bi više bili u stanju da plaćaju porez. S druge strane, važi i ona stara poslovica da je mešanje države u privatni sektor uvek na štetu građana.
Izvesno je, međutim, da smo svedoci urušavanja jednog stuba ortačkog kapitalizma i pokušaja vlasti da donošenjem sumnjivog zakona država imenuje upravu koja će spasavati „nacionalno blago“ u vidu „Agrokora“, dok će građani vraćati njegove dugove. Nešto slično smo već videli u Americi 2008. godine.

[/restrict]