BLAGOVESTI I LAZAREV PETAK

Dragomir Antonić 

Na Kosovu i Metohiji, u selima Sirinićke župe, devojčice koje će sutradan ići u lazarke odlaze u šumske zabrane nedaleko od sela i beru pruće kako bi napravile veliku vatru oko koje će organizovati igranku

Danas su Blagovesti. Veliki i radostan praznik. Arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji: „Raduj se, blagodatna! Gospod je sa tobom! Rodićeš sina Božjeg!“ Prema Novom zavetu, ovo je početak spasenja ljudi i obnavljanja tvari.

[restrict]

POHOD NA PRAVOSLAVLJE Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire. Pred ikonama posvećenih Blagovestima mole se Presvetoj Bogorodici. Nekad su mladi i stari izjutra odlazili na obale reke ili potoka i bacali, zatvorenih očiju, kamičke u vodu. Kad bace kamičak, pokriju uši šakama da ne čuju njegov pad, izgovarajući u sebi bajalice. To čine da tokom leta ne bi viđali ili nagazili na zmije. Rašireno je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.

Ove godine se praznik Blagovesti poklopio sa Lazarevim petkom, danom uoči vaskrsenja Lazara, najmilijeg Hristovog učenika. Na Kosovu i Metohiji, u selima Sirinićke župe – Gotovuša, Vrbeštica, Sevce, Jažince – devojčice koje će sutradan ići u lazarke odlaze u šumske zabrane nedaleko od sela i beru pruće. To pruće sutradan koriste za pravljenje velike vatre, oko koje će organizovati igranku.

Pošto je veliki hrišćanski praznik, hajde da bar danas razgovaramo o hrišćanstvu, pravoslavlju, poštovanju tradicije, jevanđelju, Srbiji, Srbima i drugim lepim stvarima. Takođe, moramo biti svesni i velike opasnost koja se nadvija nad Bogu ugodnim delima. Ružno i zlo hoće da pobedi lepo i dobro. Ništa novo pod kapom nebeskom!

Nije velika tajna da je Rimokatolička crkva svakim danom sve agresivnija u pohodu na pravoslavlje. Dvojica rimskih biskupa, koje mnogi zovu pape, ne miruju. Kardinal Jozef Racinger u invalidskoj je mirovini (u penziju otišao kao da je Krkobabić), te mu po ovozemaljskim zakonima pripada invalidska penzija, ali i dalje radi. Ne oglašava se javno, ali radi. O tome je govorio u „Pečatu“ broj 463 Kevin Anet. Neki od nas su imali prilike da gospodina Aneta slušaju u petak 31. marta. Kazivanje je bilo potresno i poučno.

Vatikan je počeo da se ponaša kao MMF, ili je MMF naučio od Rimske kurije pravila ponašanja. Na čemu, sem na unijaćenju pravoslavnih, danas insistira dvoglavi, dvopapski Vatikan. Srpska pravoslavna crkva i Srbija su prva meta, ali Rusiju gađa, da napuste stari kalendar kojim se služe i prihvate novotariju koja se zove gregorijanski kalendar. Vatikanu ne smeta, zasad, nijedan drugi kalendar, a ima ih trenutno važećih bar dvadeset i većina je stara više od dve hiljade godina. Smeta jedino stari, julijanski.

Novi, gregorijanski kalendar nastao je papskom bulom. Danas bi rekli uredbom. Rimski papa Grgur doneo je odluku da posle četvrtka 5. oktobra 1582. osvane petak 15. oktobar. Time je „nadoknađeno deset dana zaostatka koji je imao gregorijanski kalendar u odnosu na julijanski!?“

 

ZADUŽENJE IZ VREMENSKOG BUDŽETA Srpski rečeno, Grgur se avansno zadužio iz Božjeg vremenskog budžeta za deset dana – to što je papski kalendar kasnio nije problem julijanskog – s obavezom da kalendar raširi po planeti i kad to uspe, vrati pozajmljeno. Nije sve ispalo kako je zamišljeno. Tako je s kreditima. Kad se uzima, sve lepo izgleda. Kad treba da se vrati, uvek nešto nepredviđeno iskrsne. S ovim kreditom se isto desilo. Grgur se zadužio. Kalendar nije nametnuo. Dug ostao. On se preselio u nebesku otadžbinu, dugove ostavio naslednicima i okreni-obrni danas umesto deset duguju trinaest dana. Koliko li se tek kamate nakupilo.

Bog traži da se vrati ono što je njegovo. Pošteno je dao. S kamatom, ali razumnom, i na duži rok. Vatikan se slaže da bi dug valjalo vratiti. Ali odakle?

Gregorijanci potrošili uzajmljene dane. Sad bi da od pravoslavnih, koji su sačuvali svoj kalendar, otmu neophodne dane ne bi li dug Gospodu vratili. Pravoslavni ni luk jeli ni luk mirisali. Nisu se zaduživali. Od nas traže da dužnicima pomognemo, hrišćani smo, braća smo. Bilo bi ekumenski. Uvek tako govore oni koji se zaduže, novce potroše i kad ih bankari pritisnu, onda ajde pomagajte. Pomoć se traži od onih koji se nisu zadužili. Zahteva se da odvoje od svoje sirotinje ne bi li bankarsku pohlepu zadovoljili. Neće moći. Neka svako svoje dugove vraća. Sam. Sam ih je i napravio. Ili neka se obrate MMF-u da im reprogramira dugovanje. Pravoslavne neka ostave na miru. Zna Gospod ko se zadužio i ko mu je ostao dužan. Neka rimske pape dug s Njim rasprave.

Ne zaboravimo braću Srbe ma gde bili. Upalimo sveću za njihovo zdravlje i pomolimo se Gospodu i Presvetoj majci Bogorodici da im pomogne. Molitva pomaže.           

[/restrict]