Zverstvo koje se ne pominje

Dragomir Antonić 

Svet je čuo za tragičnu sudbinu Ane Frank, ali za Slobodana Stojanovića iz sela Donja Kamenica kod Bratunca, koji je imao takođe 11 godina kada je mučki ubijen, malo ko. Da li zločin počinjen nad srpskim detetom i nije zločin?

Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće;

i svaki grad ili dom koji se razdeli sam u sebi, neće se održati.

            (Jevanđelje po Mateju, 12, 25)

Narod se mora čuvati od zaboravljanja. Da ne izlapi. Zato bi valjalo da brine obrazovani deo naroda koji se ponegde zove i stranim imenom elita. Kad zavirite u rečnik za reč elita piše: to su najbolji, izabranim ljudi!

[restrict]

JEDAN JEZIK, JEDAN BUKVAR Zadatak najboljih ili izabranih jeste i stvaranje sistema, učila i drugih stručnih aparata kojima će se sprečiti gubitak kolektivnog pamćenja. Obaveza najboljih od najboljih je neprestana borba sa onima koji sve čine da se sećanja izgube ili falsifikuju na štetu naroda čiji su oni predstavnici.

Vuk Stefanović Karadžić je zapisao: „Kod svakog su naroda najsvetije ove tri stvari: zakon, jezik i običaji!“ Valja ove reči uvek imati na umu. Bilo mi je drago kad je u Trebinju prošle nedelje usvojena deklaracija kojom se predlaže zakonska zaštita ćirilice gde god Srbi živeli. Upućena je i molba javnosti i vlastima u Srbiji, jer država Srbija je matica svih Srba, za štampanje jedinstvenog bukvara za đake prvake, iz koga će učiti da čitaju i pišu srpska deca ma gde živela.

Jedan bukvar, jedan srpski jezik, jedno pismo ćirilično, valjalo bi da postane obaveza svih nas. Odavno je na delu razbojničko otimanje srpskog jezika i njegovo preimenovanje u hrvatski, bosanski, bošnjački, crnogorski. Bez imalo obzira i ne poštujući nikakve norme, svak je kao u prodavnici uzimao srpski jezika i nadevao mu ime kako mu se svidelo. Svakojaka su objašnjenja navođenja. Besmislena ali kao da je to važno. Važno je izbaciti iz upotrebe ime srpski. Ostalo je nebitno.

Džonatan Mur, čelnik OEBS-a u BiH, pre neki dan izjavi: „Ispravno je reći bosanski, a ne bošnjački jezik, te upozoravam medije da tako i pišu. Do ovog zaključka sam došao slušajući razgovor sa Jusufom Nurkićem koji igra u NBA.“ Ne znam šta o ovome misli poznati lingvista iz NBA lige Dirk Novicki? Valjalo bi i njega upitati.

Pored vlasti i obrazovani ljudi, Srbi i Srpkinje su dužni, rodoljublje i savest ih na to obavezuju, da u okviru sopstvenog znanja i profesionalnog umeća stvore umetnička, književna, filmska dela kojima će štiti svoj, srpski, narod od laži i svakojakih satanizacija.

SAMO JE HTEO DA SPASI KUČE Svet je čuo za tragičnu sudbinu Ane Frank, mlade Jevrejke koja je umrla u nemačkom koncentracionom logoru sa 16 godina. Imala je samo 11 godina kad su Nemci okupirali Holandiju, gde je njena porodica izbegla iz Nemačke, nadajući se da je tu pronašla spas. Ana je sa svojom porodicom provela u skloništu nekoliko godina dok je Gestapo nije otkrio. U skloništu je vodila dnevnik koji je, kad je pronađen, postao omiljeno štivo mnogih generacija. Preveden je i na srpski jezik. Po tom delu snimani su filmovi, igrane pozorišne predstave. U Amsterdamu postoji i spomen-muzej Ane Frank. Ona je postala simbol stradanja svog, jevrejskog, naroda od strane nemačkih nacista. Jevreji, s pravom, nisu nikad zaboravili i ne treba da zaborave zločin koji je nad njima učinjen.

Za Slobodana Stojanovića iz sela Donja Kamenica između Bratunca i Zvornika malo je ko čuo. Imao je 11 godina kad je sa roditeljima noću u junu mesecu, beše to na dan Svetog Vladimira Srpskog – Grmodola, pobegao u zaselak Dženarike, gde je porodica Stojanović imala kuma. Na putu ka bezbednom mestu mali Slobodan se seti da nije odvezao svoje kuče Lesi i htede da se vrati. Roditelji ga sprečiše. Ujutru, kad su već bili kod kuma, Slobodan se iskrade i vrati u svoje selo. Hteo je da spase Lesi. Muslimanska ordija koja je spaljivala i pljačkala srpske kuće uhvati Slobodana. Prva ga se dočepala Eljfeta Veselji, Šiptarka koja požele da se pokaže pred Bošnjacima pa uze nož.

Monstrum Eljfeta imala je 32 godine. Poznavala je Slobodana i njegovu porodicu. Zversko mučenje i ubijanje mladog Slobodana Stojanovića mučno je i opisati. Eljfeta je slobodna, nikad osuđena za zločin. Nijedna NVO nije je u svom izveštaju navela zločin nad Slobodanom. O međunarodnim organizacijama za nazoviregionalnu saradnju i pomirenje, čije je sedište u Sarajevu a šefovi su im Edvard Saliven, Goran Svilanović i ostala bratija, ne vredi trošiti reči. Zločin nad srpskim detetom i nije zločin. Zašto ga pominjati?

Za manje od stotinu dana četvrtog juna ove godine biće 25 godina kako je zverski iskasapljen mali Slobodan. Hteo je da spase svoje kuče Lesi.

Molite se, Srbi, za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića. Molimo se i za našu braću Srbe na Kosovu i Metohiji. Verujmo i molimo se, jer koliko je jaka naša vera – toliko smo i mi jaki.      

[/restrict]