Zašto se proglašavaju svecima transrodne osobe?

Specijalno za „Pečat“ iz Milana Dijego Fuzaro 

Baš kao što, na ekonomskom planu, liberalizam želi da odbaci ograničenja državne politike, tako, sa seksualne strane, ima za cilj da rasprši koncept prirodne granice, rastvarajući njen koncept koji nije u potpunosti razrešen u društvu i istoriji

Ne baš srećna šala Bepea Grila o transrodnima¹ izazvala je lavinu diskusija.Naravno, bio je to njegov ne baš najsrećniji iskaz u pogledu senzibilnosti i stila. Ali još nesrećnija i još trivijalnija je lako predvidljiva optužba za homofobiju koju su sručili na njega umreženi sveštenici političke korektnosti i cenzori svih navodnih ili stvarnih diskriminacija, osim onih diskriminacija koje vrši kapitalistička klasa. Postavimo ozbiljno i ključno pitanje da uokvirimo problem. Zašto je medijski, televizijski, akademski i novinarski sveštenički red odavno izabrao dase transrodne osobe proglase svecima?Ja bih ovako odgovorio na to.

[/restrict]

 Baš kao što, na ekonomskom planu, liberalizam želi da odbaci ograničenja državne politike, tako, sa seksualne strane, ima za cilj da rasprši koncept prirodne granice, rastvarajući njen koncept koja nije u potpunosti razrešen u društvu i istoriji. Neoliberalni mit o transnacionalnosti se prebacuje na kontekst seksualnosti, na neprestanu medijsku pohvalu u slavu transrodnog sveca, odnosno onoga ko je prešao sve limite, sve prirodne granice, svaki ostatak istorijske tradicije.

 Kao što liberalni transnacionalizam cilja na globalno deregulisano tržište oslobođeno bilo kakvog demokratskog nacionalnog suvereniteta, tako se i transrodnost, uzdignuta na medijski obrazac, zasniva na seksualnoj deregulaciji, obaranju svakog limita i svakog suvereniteta vezanih za oblast prirode i biologije. U rascvetavanju novih kategorija koje promovišu rodne studije, u kojima se transrodna osoba postavlja kao seksualna varijanta migranta i privremeno zaposlene kvir osobe van heteroseksualne zajednice, zastarela heteroseksualnost se svrstava među brojne kategorije, čime je potpuno uklonjena sa horizonta građanske i proleterske etike i svog ontološkog centralnog mesta za reprodukciju ljudske rase: heteroseksualac se definiše kao neki cisrodni subjekat (suprotno od transeksualca, to je rod koji je određen rođenjem, prirodni rod – prim. prev.). Ciseksualnost – objašnjava novogovor rodnih studija – odgovara klasi polova u kojoj postoji korelacija između rodnog identiteta pojedinca i njegovog ponašanja ili uloge prikladnih njegovom polu. Prema najdirektnijoj ofanzivi protiv građanske i proleterske etike porodice, rodne studije postavljaju heteroseksualnost na ravan nerazlikovanja rodova radi trijumfa razdvajanja seksualnosti od etike porodičnog života.

 Ono što podstiče rodne ideologije, kao seksualnu teoriju osiromašenja identiteta, poklapa se, dakle, sa snom Markiza de Sada, opisanim na stranicama časopisa Nouvelle Justine (1797): Nemogućnost da se obeščasti priroda, po mom mišljenju, najveća je patnja za čoveka. U tom snu se odražava nihilizam robnog oblika, sa svojom tajnom teleologijom rušenja svega što se može rušiti i prevazilaženja svake mere.

 Sledi nužna posledica da je struktura vizije sveta svojstvena rodnoj ideologiji, čak i sa seksualne strane, ona po kojoj je sve neograničeno moguće, dakle, neograničeno se može konzumirati. U tome leži tajna dinamike androgenizacije društva sa fleksibilnim kapitalizmom. Uniseks pojedinac teži potpunoj androginosti, pošto ne mora da bude ni muškarac, ni žena da bi istovremeno bio oboje. Dakle, mora da prevaziđe sve granice i da bude sve što hoće, bez prirodnih ili moralnih, bioloških i kulturnih inhibicija.     

¹U svom novom zabavnom programu Bepe Grilo, poznati italijanski komičar, ali i lider političkog pokreta „Pet zvezda“, rekao je u emisiji od 10. februara: „To su žene sa đokom i muškarci koji mnogo pričaju… Čim se našališ s njima, dobiješ deset tužbi.“ Usledila je bura „politički korektnih“ i neprirodnih afera.

[/restrict]