Uzbuna u galaksiji dobrih duša Džordža Soroša

Za „Pečat“ iz Milana Marina Muštović

Posle zahteva grupe republikanskih senatora da Kongres preispita sve „humanitarne aktivnosti velikog filantropa“, odnosno na šta je potrošen novac američkih poreskih obveznika, postoje ozbiljne indicije da ovaj milijarder može da završi na sudu, a možda čak i u zatvoru. U tom slučaju dobar deo čovečanstva najzad bi odahnuo i spasao se od „politički korektnog raja“ koji mu se decenijama milom ili silom nameće

Dok „taksi flota“ prevozi belosvetsku sirotinju sa libijskih obala u Evropu, a njen vlasnik – milijarder i filantrop Džordž Soroš – prkosi novim EU normama za prihvat azilanata, s druge strane Atlantika sve više se zahuktava njegov rat sa starim neprijateljem – milijarderom i predsednikom SAD Donaldom Trampom.

[restrict]

PRKOSNA FLOTA KAPETANA SOROŠA Evropska komisija najavila je da će iz EU uskoro biti deportovano oko milion ilegalnih migranata koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje političkog azila, i odlučila da pooštri svoju migracionu politiku tako da svako ko se sa libijskih obala uputi ka Evropi više neće lako dobijati besplatan stan i hranu na neodređeno vreme. Odmah je oštro reagovala Karolin Intran, portparol Fronteks egzita, levičarske NVO-a koja se nalazi na platnom spisku velikog filantropa Džordža Soroša i predstavlja se kao opozicija „rigidnom“ Fronteksu (Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu) i zalaže upravo za suprotno: „EU se pretvara u netolerantno društvo, i migracioni sistem u Evropi ne bi trebalo da bude zasnovan na sve većem pooštravanju represije uz objašnjenje da se to čini zarad bezbednosti evropskih građana. Takvom politikom stvara se začarani krug čija krajnja konsekvenca može biti samo netolerantnije i fragmentiranije društvo. Međutim, ovakav trend izgleda ne brine evropske političare, naprotiv.“

Ipak, italijanskog premijera Paola Đentilonija i te kako brinu vrlo konkretni problemi: italijanski prihvatni centri su odavno pred kolapsom, mesta više nema, novca je sve manje, tako da čak ni čarobnjak Merlin više ne bi uspeo da smesti sve one koji svakodnevno pristižu. Naime, vest da se 21. marta, na ostrvu Lampeduza, iskrcalo 520 novih azilanata, uglavnom muškaraca u najboljim godinama (18–35) više i nije vest za novine, s obzirom na to da je prema najnovijem izveštaju OIM-a (Svetske organizacije za migracije) Italija od početka 2017. mesečno prihvatala oko 10.000 migranata. Ili 55 odsto više u odnosu na isti period 2016. godine.

Ali medijsku pažnju zato svakako zaslužuje vest ko je zaslužan za ovakav „uspešan rekord“. Odnosno saznalo se da u neposrednoj blizini libijske obale već mesecima patrolira flota „kapetana Džordža Soroša“ koja na Siciliju svakodnevno iskrcava mase očajnika. Za našu priču nije sada bitno da li je za najnoviju „akciju spasavanja“ bila zaslužna njegova Sea Watch ili Sea Eye. Ili Proactiva open tours, Life Bat… Spisak nevladinih organizacija koje učestvuju u realizaciji najnovijeg Soroševog „humanitarnog projekta“ zaista je dug, ali – što bi rekao jedan naš šansonijer – „princip je isti, a sve su ostalo nijanse“. Naime, nema mnogo razlike među njima pošto uvek i svugde samo poslušno obavljaju poslove koje naručuje „vlasnik novčanika“. Međutim, ovoga puta Sorošev filantropski rad, u koji je uložio 500 miliona dolara, kosi se sa novom evropskom migracionom politikom koja je, imajući u vidu propali projekat multietničke idile, postala restriktivna prema novim migrantima.

PROTIV NOVOG EVROPSKOG PRIMITIVIZMA Da li će sada Brisel obavestiti javnost da za zaustavljanje tzv. Migrantske krize više nije dovoljna samo borba s kriminalnim organizacijama koje se bave krijumčarenjem ljudi već i obračun s njihovim saučesnicima – politički korektnim dušebrižnicima koji gravitiraju oko galaksije „dobrih duša“ Džordža Soroša? Odnosno da li je na pomolu i obračun sa onima koji su sve doskora važili za svete ljude i delili etikete za rasizam i fašizam svima koji su upozoravali da se preko „migrantske krize“ dovodi u pitanje suverenitet Italije, ali i cele Evrope, nazivajući ih primitivcima koje je pregazilo vreme?!

Prvi je Fabris Ledžeri, šef Fronteksa, shvatio da u celoj ovoj multietničkoj bajci nešto ne štima, te se pobunio i oštro kritikovao najnoviju praksu da u neposrednoj blizini libijske obale kruže moćni brodovi koji bez ikakvog povoda, na prvi lažni SOS, priskaču u pomoć i „putnike“ prevoze udobno i komforno do krajnje destinacije – italijanske obale. Tako sada kriminalci iz libijskih luka na miru kreću na put u prastarim krševima od brodova na koje ukrcavaju na stotine očajnika i to bez rezervi vode, hrane i benzina. Ušteda za „biznismene“ je zagarantovana, a „putnici“ su bezbedni jer znaju da ih očekuje besplatni taksi servis koji stiže da pomogne i odveze ih do željene obale. Apel Fronteksa je ujedno i velika optužba za Soroševe filantropske pomorske trupe za spasavanje, s obzirom na to da se ovde radi o direktnom saučesništvu sa „krijumčarima ljudi“. Reagovao je i italijanski javni tužilac Karmelo Zukaro koji je u Kataniji pokrenuo istragu i zapretio da gospodin Soroš ne može da krši zakon i radi šta mu se prohte po Siciliji.

Naime, Soroševi brodovi koji plove pod zastavama Paname, Belizea, Maršalskih Ostrva drsko prkose novim evropskim, a pogotovo italijanskim zakonima. A da bi se shvatilo o čemu se radi, dovoljno je posetiti veb-sajtove organizacija koje koordiniraju spasilačku flotu dobročinitelja Soroša. Tako nemačka NVO Sea Watch tvrdi da se „bori za slobodu kretanja ljudi“ i naglašava da ne priznaje podelu na ratne izbeglice i obične migrante. Njihove kolege iz nevladine organizacije Sea Eye, koja prevozi migrante na luksuznom brodu od 26 metara, na svom sajtu čak i direktno prete da će se boriti protiv novog evropskog primitivizma, odnosno najave da će EU zatvoriti granice i nove migrante smeštati u izbegličke kampove u Libiji i Tunisu. Dakle, poštovanje nacionalnih granica i državnog suvereniteta bi za sve one koji ne žele da budu primitivci trebalo da postane samo mrtvo slovo na papiru? Svedočenje novinara koji je boravio na jednom brodu iz Soroševe flote (Topaz Responder) jasno pokazuje da se operacije „spasavanja“ odvijaju po potpuno protivzakonitom scenariju. Naime, u noći između 21. i 22. novembra, na samo 20 km od libijske obale, 650 migranata je ukrcano na Topaz i prebačeno do Italije iako bi po međunarodnom pomorskom pravu i za Soroševu humanitarnu flotu trebalo da važi zakon po kom ukoliko brod uputi signal SOS u radijusu od 12 milja (22,2 km) od teritorijalnih voda, „brodolomnike“ treba uputiti na najbliže kopno (dakle, natrag u Libiju).

 

NEKI ČUDNI HUMANISTA Da se prvo podsetimo ko je Džordž Soroš. Pre svega, reč je o beskrupuloznom berzanskom mešetaru koji se enormno obogatio preko svog finansijskog fonda Quantum, čija je primarna aktivnost bila bacanje na kolena ekonomija suverenih država. Mnogi Italijani se vrlo dobro sećaju 1992. godine kada je zahvaljujući njegovim berzanskim igrarijama u jednom danu „izgorelo“ 48 milijardi dolara italijanskih državnih rezervi i Italija tako bila prinuđena da devalvira nacionalnu valutu i izađe iz SME-a (Evropski monetarni sistem). Ako je Sorošev primarni posao bila i ostala destabilizacija nacionalnih ekonomija, onda je destabilizacija vlada suverenih država i proizvodnja građanskih i po potrebi „humanitarnih ratova“ neka vrsta njegovog hobija. Svi znaju da on već decenijama finansira raznorazne „obojene revolucije“, koje nisu ništa drugo do predigra za građanske ratove ukoliko se odmah i na silu legalno izabrana vlast ne zameni poslušnicima koji će bez pogovora izvršavati direktive što nalažu nadnacionalne tehno-finansijske elite. Poznato je da tom prilikom Džordž Soroš vrlo galantno finansira predizborne kampanje podobnih kandidata i sve one koji tipuju na „pobedničkog konja“. O tome nešto znaju i građani Srbije koji se sećaju „bager revolucije“, poznatije i kao „demokratske promene“, čiji je, nažalost, jedini vidljivi rezultat bilo siromašenje naroda, uništavanje srpske vojske, bankarstva i privrede.

 

RAT I BES SU POTPUNO OK Rat dva milijardera otpočeo je u Davosu kada je sa Svetskog ekonomskog foruma Soroš poručio da je novi američki predsednik „obični lažov, prevarant i opasni potencijalni diktator“. Bes je potpuno razumljiv, budući da je čuveni filantrop ne samo uložio 25 miliona dolara u predizbornu kampanju „politički korektne“ Hilari Klinton već je posle njenog poraza u predsedničkoj trci izgubio i oko milijardu dolara zbog propalih investicija koje nova Trampova vlada, za razliku od svih ranijih američkih predsednika, ovoga puta nije blagoslovila, odnosno finansijski pomogla. Soroš je tada uvredio i milione Amerikanaca rekavši: „Donald Tramp može da bude predsednik gladnih primitivaca koji su za njega glasali, ali on nikada neće biti moj predsednik.“ Kao stara lisica odmah je nanjušio da će se sada sigurno drastično smanjiti i sredstva američke administracije za finansiranje mreže NVO-a koje gravitiraju oko njegove fondacije „Otvoreno društvo“. A koje su za realizaciju „društva bez identiteta“, kako je čelnik vladajuće poljske stranke Jaroslav Kačinjski nazvao Soroševe nevladine organizacije, od Vašingtona ranije dobijale ogroman novac američkih poreskih obveznika. 

Odmah je krenuo u akciju i organizovao seriju „spontanih“ protesta progresivnih američkih humanista koji su digli svoj glas protiv „zlog diktatora“. Jedini problem bio je u tome što je ubrzo otkriveno da iza svih onih koji su po američkim gradovima vikali „Dole Tramp“ uglavnom stoji Sorošev novčanik.

 

KAD TRAMP UZVRAĆA UDARAC Na brojne Soroševe uvrede i provokacije Tramp nije reagovao. Ali je zato odmah drastično smanjio sredstva za aktivnosti vladine agencije USAID, direktno povezane s aktivnostima Soroševih nevladinih organizacija u svetu. Zatim je usledio finalni udarac: zahtev sedam republikanskih senatora (Kristofer Smit, Rendi Hultgren, Robert Aderholt, Lui Gomert, Robert Pitenger, Džef Fortenberi i Trent Frenks) koji traže da se javnost obavesti o trošenju državnih sredstava za aktivnosti koje propagira Soroš, a koje se uglavnom svode na radikalni liberalizam i stvaranje novih ratnih žarišta u svetu. Dakle, na sve ono sa čim se većina američkih poreskih obveznika sigurno ne slaže. U pismu koje su 13. marta uputili američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu optužuju Soroša da preko sumnjivih aktivnosti svoje navodno filantropske fondacije u suverenim zemljama narušava suverenitet i podstiče političku nestabilnost. I na taj način u svet šalje sliku koja kompromituje ugled SAD koje su se zahvaljujući njemu od svetionika demokratije pretvorile u omraženog svetskog policajca koji gde god da se pojavi izaziva opšti haos i nesreću. Tom prilikom su upozorili da se Džordž Soroš opet i po ko zna koji put igra s vatrom i da već duže vreme priprema novu humanitarnu katastrofu – ovog puta u Makedoniji.

 

DESOROŠIZACIJA NA POMOLU S obzirom na to da ovih sedam republikanaca iz Nju Džersija, Ilinoisa, Alabame, Teksasa, Severne Karoline, Nebraske i Arizone verovatno nisu ni znali da nekakva Makedonija uopšte postoji, sigurno je da ovo pismo nikada ne bi ni napisali da im se prethodno nije za pomoć obratila grupa makedonskih građana koji su početkom januara 2017. osnovali udruženje SOS (Stop Operation Soros) i obavestili američke republikance o Soroševom direktnom mešanju u unutrašnju politiku njihove zemlje. Kongresmen Kristofer Smit je tada od američkog ambasadora u Skoplju Džesa Bejlija pismeno zatražio precizno objašnjenje: „Dobili smo informacije da je u proteklih nekoliko godina američka diplomatska misija u Makedoniji aktivno delovala na političke stranke u ovoj zemlji, kao i da se preko Fondacije Džordža Soroša uticalo na oblikovanje javnog mnjenja u ovoj zemlji i izlazilo u susret zahtevima manjinskih grupa na štetu većinskog makedonskog stanovništva.“ Odgovor koji je usledio bio je vrlo neodređen i Smit je odlučio da se obrati zvaničnim državnim institucijama i sa grupom kolega podneo tužbu protiv Džordža Soroša. Američki Kongres sada ispituju sve njegove aktivnosti i to ne samo u Makedoniji, budući da postoje osnovane sumnje da se pomenuti filantrop već duže vreme otvoreno meša u unutrašnju politiku suverenih država. Najavljena je detaljna istraga o aktivnostima njegovih humanitarnih organizacija kako bi se utvrdilo da li je novac američkih poreznih obveznika potrošen na pokušaj destabilizacije Makedonije, ali i na svojevremenu smenu vlasti i destabilizaciju Srbije, Libije, Ukrajine… Istražitelji su već uspeli da dokažu da je USAID preko Sorošove filijale „Otvorenog društva“ u Makedoniji samo u 2012. potrošio pet miliona dolara za finansiranje opozicionih političkih grupa.

Inače, pomenuta istraga u Americi izazvala je veliku medijsku pažnju i na svetlo dana su isplivala mnoga neprijatna iznenađenja. Tako iz intervjua mreži Si-Bi-En njuz jednog od potpisnika tužbe kongresmena Gomerta, koji se čak i sastao s delegacijom makedonskog parlamenta, saznajemo: „Kada od predsednika jedne strane zemlje čujemo da su on i njegovi građani ucenjeni pošto im se jasno stavlja do znanja da će im Amerika pomoći, ali samo ukoliko prvo uvedu zakone o istopolnim brakovima i potpuno legalizuju abortus, jasno je da takva Amerika više ne zaslužuju božji blagoslov. Sramota je da prisiljavamo druge zemlje da odustanu od svoje tradicije i verskih uverenja i da ih ucenjujemo onim protiv čega je sigurno i većina Amerikanaca.“
Umesto optuženog Džordža Soroša, koji mudro ćuti i pravi se kao da ga se cela ova novonastala ujdurma uopšte ne tiče, progovorio je Kris Stoun, predsednik „Otvorenog društva“ iz Njujorka. Apelovao je na sve progresivne ljude sveta i upozorio da nagli procvat primitivne nacionalističke sebične isključivosti ozbiljno preti da ugrozi divni, slobodni, moderni i tolerantni svet i sve plemenite ideale na kojima on počiva. Kao glavnog krivca za mogući sumrak ove Soroševe bajke imenovao je Donalda Trampa, naglasivši da on danas predstavlja pravi „blanko ček“ za sve svetske nazadne pokrete i autokratske režime koji se opiru modernim reformama i ne žele da idu u korak s vremenom. Samo da gospodin Stoun, njegov mentor Soroš i ostalo levičarsko radikal šik društvo svu tu lepotu, sada navodno ugroženu, argumentovano objasne i sirotinji bez nade i posla, a pogotovo onima koji su zbog te iste lepote zasipani bombama i sada životare među ruševinama i po izbegličkim centrima. Biće to zaista nemoguća misija.         

[/restrict]