KAKO NAPOJITI KINU

VODA KAO STRATEŠKI RESURS

Zbližavanje Rusije i Kine povećalo je šanse za realizaciju grandioznog i neobičnog projekta – izgradnje vodovoda dugog više od 1.000 kilometara, kojim bi voda iz Bajkalskog jezera potekla u Kinu. Ruska politička elita u tome vidi ekonomsku korist, dok građani ovim nisu oduševljeni

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

Jedno od rešenja za sve veći problem nedostatka pijaće vode u Kini mogao bi biti vodovod od jugozapadnog dela Bajkalskog jezera i preko teritorije Mongolije, pustinje Gobi do grada Landžou (u kojem živi 3,2 miliona stanovnika) u provinciji Gansu. Projekat su osmislili stručnjaci Instituta gradskog i seoskog planiranja iz kineskog grada koji treba da bude krajnji korisnik.

Kineska korporacija „Leko“, prema rečima predsednika Viktora Sjua, namerava da uvozi vodu iz Rusije (iz Bajkalskog jezera) u svoju državu, o čemu pregovara sa gubernatorom oblasti Sergejem Levčenkom. Kinezi su predložili da u tu svrhu na obali jezera izgrade fabriku iz koje bi voda stizala u Kinu. Zauzvrat, kineska kompanija je spremna da investira do milijarde dolara u ovaj ruski region, a računa i na rusko tržište koje troši 5,6 milijardi litara flaširane vode, kao i na izvoz, uglavnom u zemlje Zajednice nezavisnih država.

[restrict]

VODA SKUPLJA OD BENZINA Kinesko tržište flaširane vode se za poslednjih 10 godina povećalo za 100 odsto i trenutno je veće za četvrtinu od onog u SAD. Procenjuje se da će potražnja za vodom u Kini tokom naredne decenije porasti takođe za 100 procenata, što ovo tržište čini krajnje zanimljivim, navode analitičari za ruski portal izvestia.ru.

Prema mišljenju kineskih predstavnika od projekta bi korist imale obe države. Vodovodom bi Kina, koja ima 20 odsto svetskog stanovništva i samo sedam posto rezervi vode, rešila problem deficita vode. U provinciji Gansu prošle godine palo je vrlo malo kiše, a meteorolozi najavljuju da ni ova godina neće biti bolja. S druge strane, Rusija bi izvozom velikih količina vode rešila pitanje finansiranja razvoja Sibira. Inače ruski stručnjaci i političari odavno govore da treba započeti trgovinu vodom s obzirom na to da mnoge okolne države kubure s ovim resursom. Predsednik Republike Burjatije Aleksandar Nagovicin je predlagao da se voda iz Bajkalskog jezera, imajući u vidu njen kvalitet, flašira i prodaje na tržištima gde je skuplja od benzina. Pored toga Ministarstvo poljoprivrede Ruske Federacije spremno je da u Kinu izvozi sav višak vode i iz Altajskog regiona.

U Kini pak već vlada panika zbog nedostatka vode – Ministarstvo vodnih resursa saopštilo je da će potrebe za vodom u državi za tri naredne godine (do 2020) premašiti postojeće rezerve.

FANTASTIČNA ZARADA Prvo na šta ekonomisti i menadžeri obraćaju pažnju, u vezi mogućeg profita, jeste mnogoljudnost Kine. Prema rezultatima svekineskog popisa iz 2005. u državi živi 1,307 milijardi ljudi ili 21 odsto svetskog stanovništva. Zbog toga postoje svi preduslovi za dobru zaradu koja bi mogla dostići fantastičnih 16 do 18 biliona dolara godišnje. Rusija i inače izvozi flaširanu vodu koju proizvodi 30 punionica. Posebno je bogata mineralnim vodama, ali nju Kinezi slabo koriste.

Negativan element ove saradnje je što izvoz flaširane vode u Kinu mnogo košta jer transportni troškovi odnose polovinu cene – zato je izgradnja vodovoda bolje rešenje. Na primer, flaša vode od 20 litara u Rusiji košta oko pet dolara, a kada se izveze u Kinu njena cena je između 15 i 20 dolara, što je previše u odnosu na kineski standard. Na drugoj strani, Kina nema svoje vode: oko 70 odsto kineskih reka je zagađeno, a tokom poslednjih 50 godina presušilo je više od 1.000 jezera, dok se površina močvara smanjila za 26 posto. To je cena industrijalizacije i gledanja kroz prste proizvodnji uz pomoć „prljave tehnologije“. Zbog toga se, pored kancerogenih oboljenja koja se šire neverovatnom brzinom, javljaju i različita oboljenja creva, posledica najpre zagađenja vodnih resursa.

Da je problem Kine s pijaćom vodom „evidentiran“ na svim važnim mestima i u institucijama, svedoče i podaci Instituta svetskih resursa (World Resource Institute). Naime, ovaj institut ukazuje da danas od nedostatka vode na planeti najviše stradaju Kinezi, posebno na severu države, a zatim države Bliskog istoka (Kuvajt, Egipat…). Danas čovečanstvo koristi 54 odsto dostupne vode, za 20 godina koristiće 70 posto. U proseku u svetu se 20 procenata vode koristi za potrebe industrije, 70 odsto za poljoprivredu, a tek 10 posto za ljudsku upotrebu. Trenutno 400 miliona ljudi pati zbog nedostatka vode, a u Evropi, što je iznenađenje, 15 posto ljudi nema pristup pijaćoj vodi. Zbog lošeg kvaliteta vode godišnje umre 3,5 miliona ljudi. Uz to, rezerve pitke vode stalno se smanjuju zbog njenog trošenja u industriji, uništavanja šuma i drugih sličnih procesa.

Pijaće vodi u Kini danas ima, ali je različitog kvaliteta. Lokalni proizvođači često flaširaju vodu iz vodovoda i tako varaju stanovništvo. Prema istraživanjima javnog mnjenja, objavljenim u vodećim kineskim listovima, 81 posto stanovnika je zabrinuto zbog lošeg kvaliteta pijaće vode, pri čemu se 38 posto ispitanika direktno suočava sa ovim problemom. Zbog toga je vlada podstakla razvoj kompanija za prečišćavanje vode, koju potom flaširaju. Osnovano je više od 700 takvih velikih kompanija, a u planu je otvaranje još 800. Prema podacima časopisa „Forčjun“, zarada ovih kompanija dostigla je bilion dolara godišnje, što je 40 posto dohotka naftnih kompanija. Inače, svetsko tržište vodom kontroliše 10 velikih korporacija, među kojima su dve francuske „Vivendi univerzal“ i „Suez“, čiju vodu koristi više od 200 miliona potrošača u 150 država. Na kineskom tržištu vode prisutni su, naravno, i „Koka-Kola“, „Pepsi“, „Nestle“, „Danon“ i druge firme koje na različite načine učestvuju u prodaji flaširane vode, bilo preko svojih ćerki-firmi, ili kupovinom akcija lokalnih proizvođača.

Na teritoriji Rusije nalazi se oko 80 odsto svetskih rezervi slatke vode, kako površinskih, tako i podzemnih. Bajkalsko jezero je, sa 20 posto ukupnih svetskih rezervi, najveći rezervoar na planeti i ima oko 23.000 kubnih metara vode, što je više od pet velikih jezera Severne Amerike (Gornje jezero, Mičigen, Guron, Iri, Ontario) ili dvaput više od vode u jezeru Tanjganika (Centralna Afrika). A Rusija ima samo 2,1 posto svetskog stanovništva. Drugim rečima, ima veliki višak vode, što joj daje šansu da ojača svoje najpre ekonomske pozicije na međunarodnoj areni.

Jedan od problema u trgovini vodom s Kinom je što vlada u Pekingu štedi, odnosno ne želi odliv novca iz države, pana sve načine poskupljuje i onemogućava kupovinu flaširane vode iz Rusije (pre svega sprečavanjem potpisivanja stalnih ugovora), želeći je po jeftinijoj ceni, što je moguće samo ako se izgradi vodovod.

Tehnologija prenosa vode na ovu udaljenost nije nerešiv problem, te uspeh projekta zavisi isključivo od političara. Vodovod od Bajkalskog jezera bio bi čudo tehnike, jer voda mora poteći uz brda, kroz večiti led, pustinju, što znači da ga treba, između ostalog, grejati na hladnim mestima da se ne bi zaledio. Ovo iziskuje izgradnju malih električnih centrala i objekata za ljude koji bi opsluživali centrale i brinuli se za bezbednost vodovoda.

EKOLOŠKI PROBLEM Ovoj, očigledno profitabilnoj ideji suprotstavljaju se ekolozi, koji ističu da bi izgradnja vodovoda imala štetne posledice po život u jezeru. Pored toga, svaki peti stanovnik Rusije (19 posto) smatra Bajkalsko jezero simbolom Rusije, ono je druga najpopularnija lokacija, odmah iza Kremlja (36 posto). Dakle, za Ruse je izvoz vode iz Bajkalskog jezera u Kinu nemoralan biznis.

U jezeru i oko njega nalazi se više od 1.700 biljnih i životinjskih vrsta, od kojih dve trećine ne postoje nigde drugde u svetu. Na primer, bajkalska foka je jedina slatkovodna foka na svetu. Od 1996. godine jezero je na listi svetske baštine.

Zamenik direktora Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka Andrej Ostrovski potvrđuje da je „Kina žedna“ i da ima velike potrebe za vodom, te da je uvoz vode jedina alternativa ratu kojim bi se došlo do ovog resursa ratom. Sa aspekta snabdevenosti vodom Kina se deli na dva dela: severni i severoistočni deo i ostatak države. Kina pokušava da prebaci vodu s juga, gde je ima, na sever, koji je nema. Posebno je teška situacija u velikim gradovima koji nemaju u blizini velike reke.

Kina teorijski ima tri rešenja: korišćenje unutrašnjih rezervi vode (preusmeravanje toka reka), zatim da uvozi vodu ili da, ukoliko stvari izmaknu kontroli, dođe do vodnih resursa ratom. Poslednjeg su svesni i ruski partneri, te predlažu da se pitanje reši dogovorom o izgradnji vodovoda, kako bi se u budućnosti izbegli traumatični scenariji.

Postoji i drugi problem, na koji ukazuje predsednik pokreta „Nova Rusija“ Nikita Isaev. Naime, Kina ulaže novac, ali očekuje da utiče na odluke koje se tiču ekonomije i politike, što Rusiji ne odgovara. Kada je „Rosnjeft“ prodavao 19 posto akcija, Kina je htela da ih kupi pod uslovom da učestvuje u rukovođenju kompanijom. Isti je slučaj i sa vodovodom od Bajkalskog jezera do Kine. Kinezi hoće pravo glasa u donošenju odluka.   

[/restrict]