Jelko Kacin trojanac EU u Srbiji?

Slovenački političar naumio je da odmeni Majkla Davenporta na mestu vođe delegacije EU u Srbiji. Srpske vlasti, istina, bar u ovoj stvari imaju poslednju reč jer mogu da prihvate ili odbiju Kacinov akreditiv. Pravo pitanje je – hoće li Srbija stisnuti petlju da odbije Jelka Kacina?

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Nije rđava šala – Jelko Kacin lobira kako bi ponovo diktirao politiku u Beogradu, ovaj put u roli „velikog vezira“ EU za Srbiju. Dobro obavešteni izvori u Briselu i Ljubljani otkrivaju da Kacina, iako se ugnezdio u udobnu fotelju predstavnika Slovenije u NATO-u, ni bajna plata ni život u Briselu ne zadovoljavaju toliko koliko šansa da ponovo vedri i oblači nad Srbijom. Otuda bi uskoro na srpskom putu u „evroatlantske integracije“ mogla da se ispreči nova prepreka, sada u vidu Kacina. Naumio je da odmeni Majkla Davenporta na mestu vođe delegacije EU u Srbiji.
[restrict]

Cilj opravdava sredstvo, pa Kacinu nije bilo mrsko da se samokandiduje za prestižnu funkciju, ali je ceo poduhvat držao u tajnosti s obzirom na to da plan može da mu osujeti srpska vlada na kojoj je da ga potvrdi, tačnije da mu da „agreman“. Ukoliko zvanični Beograd da svoj pristanak, onda bi dozvolio da slovenački političar koji se u proteklih četvrt veka dokazao kao jedan od najžešćih srbomrzaca i osvedočenih lažova – postane novo zvanično lice EU u Srbiji.

PERSONA NON GRATA Kacin pripada evropskim političarima koji na Srbiju gledaju kroz vizuru uvreženih predubeđenja i najgorih stereotipa. Takvim političarima svaki vid praktičnog ili bar verbalnog „kažnjavanja“ Srbije predstavlja nepresušan izvor retoričkog samozadovoljavanja. Podstaknut tim porivom, Kacin se svega godinu i po dana otkako je imenovan za predstavnika Slovenije u NATO-u, samoinicijativno ponudio za poziciju koja ostaje upražnjena posle odlaska Majkla Davenporta. Budući da Davenport zbog novog naimenovanja ranije napušta Srbiju (iako mu mandat ističe u junu), Kacin je upeo sve snage da sebe predstavi kao najboljeg poznavaoca prilika na Balkanu a time i bogom dan izbor za lidere EU; za sada je, međutim, nejasno hoće li mu Federika Mogerini, de fakto ministarka spoljnih poslova Unije, zaista pokloniti poverenje i ponuditi željeno mesto.

Kacin kao svoje adute ističe da je u prošlosti bio ministar odbrane (Slovenije), predsednik odbora za spoljnu politiku i izveštač Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju. Zanimljivo je da čak i u diplomatskim krugovima u Ljubljani priznaju da bi takvo imenovanje „predstavljalo problem za Srbe jer odnosi između Kacina i vodećih predstavnika Srbije u prošlosti nisu bili najbolji“, obaška što je Kacin pre šest godina bio proglašen za „personu non grata“ u Srbiji, dakle za nepoželjnog, i to upravo zbog zagovaranja otvoreno antisrpskih stanovišta, ali i činjenice da se, po mišljenju tadašnjeg državnog vrha, „mešao u unutrašnja pitanja Srbije“. Stoga je u Kacinovoj žarkoj želji da postane šef delegacije EU u Srbiji nemoguće prepoznati pregnuće podstaknuto dobrim namerama.

Kako trenutno stvari stoje, nije nemoguće da Kacin i ostvari svoj naum. Već je preskočio prvu stepenicu ka kancelariji EU u Beogradu, tako što je u sedištu evropske diplomatije obavio takozvani „panelni intervju“ na sesiji koju je predvodio austrijski diplomata. Od rezultata tog intervjua dobrim delom zavisi hoće li Kacin dobiti zeleno svetlo od Brisela da pakuje kofere za Beograd. Kacin je u međuvremenu uspeo da obezbedi podršku nekih evropskih političara na čelu sa slovenačkim diplomatama i predstavnicima vlasti. EU poslanik Ivo Vajgl, na primer, smatra da „Kacin nije najgori izbor“, a i bivši slovenački ministar spoljni Dimitrij Rupel želi Kacinu „svu sreću“, uveren da je on „veoma sposoban“ mada nije siguran krase li ga odlike „dobrog diplomate“. Najagilnija podrška Kacinovoj kandidaturi stiže iz NATO krugova, ali i Bošnjaka u BiH, kao i predstavnika Albanaca sa Kosova i iz Albanije, koji odreda hvale njegove dugogodišnje napore usmerene na teritorijalno sakaćenje Srbije, kao i ograničavanje prava Srba u BiH.

Kacinovi gafovi koje je nizao u dalekoj i bliskoj prošlosti, njegovo nediplomatsko delovanje i otvoreno nipodaštavanje Srbije potisnuti su u drugi plan, mada su toliko brojni da svi ne mogu ni da stanu u okvire jednog novinarskog članka. Kacin se u slovenačkoj javnosti još odranih devedesetih godina prošlog veka profilisao kao političar krajnje nenaklonjen Srbima. Tokom tzv. desetodnevnog rata za Sloveniju, juna 1991. godine, obavljao je funkciju ministra informisanja u tadašnjoj Demosovoj vladi, a neslužbeno su ga zvali ministrom propagande, pa je petnaest godina kasnije u intervjuu za ljubljanske medije čak nonšalantno priznao da je za vreme ratnih sukoba slovenačkih teritorijalaca sa jedinicama savezne vojske (JNA) sračunato iznosio laži o akcijama protivnika kako bi pridobio naklonost svetske javnosti za slovenačko osamostaljenje. Opanjkavanje rigidne JNA mu je išlo od ruke – izazvao je pravu strku među stranim dopisnicima kada je usred ratnog meteža juna 1991. održao novinarsku konferenciju u „Cankarjevom domu“ u Ljubljani na kojoj je demonizovao Beograd tako što je optužio JNA (kao odskočnu dasku za napad na „srpske generale“ i „Beograd“ kao simbol zla) za kasetne bombe, navodno bačene na civilne ciljeve u Sloveniji. Javnost je podigao na noge izjavom da je to strogo zabranjeno u svetu, iako je znao da lansira čistokrvnu – laž.

PONIŽAVANJE Evociranje sličnih Kacinovih verbalnih ispada ne bi bilo potpuno bez podsećanja na njegovu izjavu kojom je na nadmen, a pre svega prostački način predstavio svoj stav prema Srbiji, Srbima i naročito Srpkinjama; tako je na marginama konferencije o ratnim zločinima odbijanje vlasti u Beogradu da još koliko 2008. godine prizna nezavisnost Kosova, ocenio kao „autizam Srbije“ koji je ravan činu u kome „muž, da napakosti svojoj ženi, odseče sebi *onu stvar“. (*Kacin je u razgovoru sa srpskom novinarkom zapravo izgovorio vulgarni termin, reč za muški polni organ koja počinje prvim slovom njegovog prezimena.) Kacin je tom primitivnom opaskom želeo ne samo da šokira već da ubedi širu javnost da Srbija kastrira svoje šanse za budućnost u EU ukoliko insistira na međunarodnom pravu i odbrani svoje teritorije. Da cinizam bude veći, Kacin je zahtevao od Srbije da zaboravi Kosovo u trenutku kada je slovenačka diplomatija preko organa EU blokirala proces pridruživanja Hrvatske Uniji zbog nerešene teritorijalne međusobice, spora u kome se dve susedne države (sada obe članice EU) i dan-danas jednako ustrajno i neuspešno glože oko nekoliko promila sporne teritorije u akvatoriju Jadrana i na kopnu, što u Istri, što u Međumurju.

U isti red nediplomatskih gafova svrstan je čitav niz istupa bivšeg poslanika Slovenije u EP koji se tokom svojih mandata uvek „grebao“ za funkciju izvestioca za Srbiju. Kacin je, na primer, hvalio kao „događaj od istorijske važnosti“ čin kojim je u sedištu EP „prvi put punopravno istaknuta zastava nezavisnog Kosova“. Zauzvrat je tadašnji potpredsednik tadašnje srpske vlade Božidar Đelić najavio da će službeni Beograd zatražiti Kacinovo smenjivanje sa mesta izvestioca EP za Srbiju jer „nema izbalansiran i uravnotežen pristup prema Srbiji“. Neposredan povod za oštru Đelićevu reakciju bila je Kacinova izjava „Tanjugu“ kojom je pozdravio dvodnevni skup delegacija Evropskog parlamenta i Skupštine Kosova u Briselu kao „još jedan korak ka integraciji Kosova i njegovom međunarodnom priznanju“, dok je na pitanje „da li tim aktom Evropski parlament priznaje nezavisnost Kosova?“ pribegao propagandističkom triku, pa je (iako je znao da tvrdnja nije istinita) odgovorio: „Da, tako je!“

„Za Kosovo ima mesta u EU, i protivim se da ga bilo koja država, uključujući Srbiju, blokira na putu ka Uniji“, osvrnuo se Kacin na protest tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, upućen tim povodom na adresu EP. „Pitanje Kosova i Metohije je od prvoklasnog značaja za našu zemlju i žao mi je što neki funkcioneri Evropske unije tome prilaze sa velikom dozom ležernosti“, uzvratio je tada Đelić. Kacina to nije odvratilo od sličnih akcija, okrenutih protiv Srbije i srpskih interesa, već je koristio svaku priliku da lansira zajedljive primedbe na račun srpske pameti, čojstva i junaštva.

Mešao se i u krize u BiH, pa se prilikom jedne od njih ljutito oglasio u „Dnevnom avazu“, gde je ukorio bošnjačke i hrvatske političare iz Sarajeva što su „prokockali historijsku priliku“ da nadigraju srpski entitet, a pride „guraju BiH u paket sa Srbijom u samoizolaciju“ umesto da se distanciraju… „Da su zakoni o reformi policije usvojeni, BiH bi sada razmišljala o tome šta je još ostalo da se ide dalje na evropskom putu“, lamentirao je Kacin, ogorčen što je propao dogovor koji bi „omogućio BiH da se svrsta pored Hrvatske, umjesto da tone nazad ka Srbiji“.

Kacin verbalne strelice put Beograda nije slao samo iz okruženja nego je to činio sve vreme svakog svog mandata, ne krijući antipatije prema svemu što nosi predznak srpskog. I prilikom jedne rasprave o napretku Srbije, a uoči parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Kacin je ukorio Evropu (u vezi haškog uslova) što nije tvrđa, uz napomenu da Brisel „ne sme da zažmuri ni na jedno oko kad su Srbi po sredi“. SSP je parafiran uprkos Kacinu, a on se onda ostrvio na sunarodnjake zbog rasprava kod kuće koje su podstakli slovenački privrednici u strahu za bezbednost svojih unosnih i razgranatih poslova u Srbiji. Na pitanje koliko brzo Slovenija treba da prizna Kosovo (učinila je to među prvima, već 5. marta 2008. godine), Kacin je savetovao slovenačke političare da budu o tom pitanju „principijelni, a ne žrtve nekih interesa“, čime je okuražio brzometno priznanje Kosova od strane Ljubljane.

Da Kacin zna kada treba preći s reči na dela, otkrili su, sa zaprepašćenjem, slovenački mediji kada su istraživali ko su domaći ratni profiteri, tačnije ko je od političara izvukao korist iz junskih događaja ’91. godine, dakle iz ratnih sukoba. Ispostavilo se da je Kacinova porodična kuća opasana „ratnim plenom prisvojenim posle rata Slovenije protiv Jugoslavije“; radi se o rustičnoj gvozdenoj ogradi koju je Kacin „oslobodio“ posle rušenja kasarne JNA, u centru Ljubljane.

Kad se sve sabere, nema sumnje da bi bilo na mestu da srpska vlada prekrati muke Federiki Mogerini u vezi instaliranja nametljivog Jelka Kacina za zvaničnog predstavnika EU u Srbiji, tako što bi joj poručila: „Ne, hvala!“ I time predupredila situaciju u kojoj bi taj „pristrasni diplomata“ vodio delegaciju Evropske unije u, po njegovoj sopstvenoj oceni – autističkoj i kastriranoj Srbiji. U koju je Kacin (uprkos svim kritikama iz Srbije na svoj račun, što dodatno budi podozrenje u njegove motive) zapeo da ponovo dođe i to na pijedestal prvog među prvima. Srpske vlasti, istina, bar u ovoj stvari imaju poslednju reč jer mogu da prihvate ili odbiju Kacinov akreditiv. Pravo pitanje je – hoće li Srbija stisnuti petlju da odbije Jelka Kacina?         

BAJNA PLATA ZA SRBOMRSCA
Da bi i kod kuće omraženog Kacina trajno sklonila sa domaće političke scene, Cerarova vlast je udovoljila njegovim prohtevima ma kako osioni bili i konačno ga se ratosiljala poslavši ga daleko od matice, u sedište NATO-a, sve uz visoku apanažu. Iako je Jelko Kacin kao predstavnik Slovenije pri NATO-u bio više nego odlično plaćen, on je odmah posle imenovanja na novu funkciju tražio da mu slovenačka vlada uveća primanja za čak pet platnih razreda. Predsednik sindikata slovenačkih diplomata Stanislav Sikošek protestovao je zbog tolike alavosti i zatražio da Kacin „napreduje redovno, onako kako to važi za sve ostale u diplomatiji“. Kao razlog za vanredno napredovanje u karijeri, Kacin se pozivao na svoje „iskustvo“ i, uprkos negodovanjima, isposlovao bajkovitu platu, a država mu pored 6.225 evra mesečno plaća i visoke doprinose za socijalno osiguranje, zbog čega može da računa i na unosnu penziju; slovenački mediji su ubrzo otkrili da mu uz redovnu pripada i penzija u visini 3,5 odsto plate evroposlanika za svaku godinu mandata. Zahvaljujući desetogodišnjem službovanju u Evropskom parlamentu sa platom teškom 8.213 evra, njemu već sad sleduje penzija od 2.874 evra mesečno. Jasno je da bi ta svota bila još mnogo veća ukoliko Kacinu uspe imenovanje za šefa izaslanstva EU u Srbiji. Peh bi mogla da mu priredi, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima – srpska vlada. Na imenovanje izvestioca Evropskog parlamenta Srbija nije mogla da utiče, dok na postavljanje stranih diplomata (dakle i Kacina u ime Unije) svaka država mora da da svoj pristanak, agreman.
[/restrict] unshaven girl zaйm kruglosutočno bez otkazaekapusta oformitь zaйmzaйm pod pts moskva