Izlog knjige

Jelena Georgijevna Ponomarjova
RAZBOJNIČKA DRŽAVA – KOSOVO U SVETSKOJ POLITICI
„Evro Book“, Beograd, 2017.

„Stvaranje Republike Kosovo samo je početak albanizacije juga Evrope i vrlo je čudno kako Evropljani to ne razumeju. Hašim Tači i kriminalne strukture u potpunosti su preuzele vlast isključivo zahvaljujući intervenciji vojnih i političkih sila Zapada“, zapisala je između ostalog u svojoj knjizi Jelena Georgijevna Ponomarjova, poznati istoričar, sociolog i publicista, doktor političkih nauka, profesor teorije međunarodnih odnosa pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, jedan od vodećih specijalista u oblasti novije istorije Balkana. Knjiga pruža odgovore na mnoga pitanja, među kojima su i zašto je NATO „garant“ sprovođenja Briselskog sporazuma i bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji? Kako je moguće osloboditi čoveka protiv kojeg svedoče njegove žrtve? Ko je arhitekta logora „donora“ organa na Kosovu i u Albaniji? Knjiga Razbojnička država – Kosovo u svetskoj politici nudi iscrpne, utemeljene, ali i zastrašujuće odgovore na ova i mnoga druga pitanja u vezi s događajima u srpskoj južnoj pokrajini, analizirajući genezu neprijateljstva, sukoba i kriminalnog sistema koji je postao osnova najmlađe evropske države.

Ana Marijanis
VANGA, VATRENA BIBLIJA
„Evro Book“, Beograd, 2017

„Nemojte želeti previše. Nećete moći da platite za to… U tišini noći, kad svi spavaju, osluškujem zvuke nebeskih sfera. Čujem kako nebeska zvona svakog trenutka otkucavaju vreme i kako se sve živo odaziva na njihov zvon. Kad bih ispričala o svemu što vidim, desilo bi se čudo. Duša mi je prepuna tajni sveta koje su mi otkrivene, a o kojima ne mogu da vam pričam. Još samo malo i brana će popustiti pod pritiskom… A onda, nek nam je Bog u pomoći!“
Tako je govorila Vangelija Dimitrova, čuvena Baba Vanga, bugarska vidovnjakinja. Razumela se u lekovito bilje, lečila je bolesne i ulivala nadu nesrećnima.
Predvidela je i velike istorijske događaje kao što su bombardovanje Beograda 1941, smrt bugarskog cara Borisa, katastrofalan zemljotres u Skoplju.
Iako je, prema nekim podacima, kroz njenu skromnu kuću prošlo više od milion nevoljnika i radoznalaca, Vanga je umela da odbije one u čijim je prošlim delima spoznala nečovečnost, ali i da upozori nezadovoljne, one koji su bili uvereni da je život prema njima nepravedan: „Niko nije rođen samo za sreću… U životu svakog čoveka dobro živi pored zla. Tako je ustrojen čovek, takav je i sam svet. Svima je potrebno strpljenje.“

Nikola Moravčević
SRPSKE VLASTELINKE
„Arhipelag“, Beograd, 2017

Nova knjiga pisca istorijskih romana i istorijskih studija Nikole Moravčevića govori o vremenima kada su žene vladale Srbijom. Istorijske priče autorove na zanosan način pripovedaju o velikim državnicama i diplomatkinjama u Srbiji krajem XIV i u prvoj polovini XV veka. Pred čitaocem su portreti šest znamenitih žena srpske istorije srednjeg veka od kneginje Milice, koja je sačuvala srpsku državu posle Kosovskog boja, do Srpkinje koja je postala vizantijska carica.
Pored kneginje Milice, junakinje ove knjige su i njene ćerke Mara Lazarević-Branković i Olivera Lazarević. Mara nastavlja nepokornost svog muža Vuka Brankovića Turcima, upravljajući punih dvadeset osam godina posedima Brankovića na Kosovu i pripremajući nasleđe prestola za svog sina, budućeg despota Đurđa, dok je Olivera, peta i najmlađa kći kneza Lazara, postala Bajazitova sultanija. Jela Lazarević-Balšić, treća ćerka kneginje Milice, nasleđujući svog muža Đurđa Stracimirovića Balšića na čelu Zete, sama vodi devetogodišnji rat protiv Mletačke republike, jedne od najvećih evropskih sila onog vremena. Mara Branković, ćerka despota Đurđa, druga je srpska vlastelinka koja je postala sultanija u vreme sultana Murata I, da bi posle smrti muža i povratka u Srbiju odbila prosce vizantijskog cara Konstantina XI, bila važna ktitorka svog vremena i zadržala snažan uticaj na turskom dvoru. Jelena Dejanović-Dragaš, ćerka Konstantina Dejanovića i žena cara Manojla II Paleologa, majka je poslednjeg vizantijskog cara i jedina Srpkinja koja je postala vizantijska carica.
Nikola Moravčević, pisac koji živi u Čikagu, napisao je u poslednjih dvadesetak godina seriju romana o srpskoj istoriji srednjeg veka, ali i modernih vremena.