Izlog knjige

LUDUS br. 200–201
Udruženje dramskih umetnika Srbije, februar 2017

Pozorišne novine LUDUS su za četvrt veka izlaženja uz veliku finansijsku muku, a posebno danas, dočekale svoj dvestoti broj. Jovan Ćirilov, jedan od njegovih tvoraca, „uvek je govorio da se, putujući širom sveta, nagledao i načitao pozorišnih časopisa, revija, magazina i najraznovrsnijih teatarskih publikacija, ali da su Ludus jedine pozorišne novine u regionu, tvrdio je u početku, a docnije je proširivao geografske odrednice, pa smo tako preko Balkana i Evrope, dospeli do – sveta. Ne znam da li je to tačno (…) ali volim da mislim da je Ćirilov govorio istinu“, piše povodom jubileja Aleksandar Milosavljević, dugogodišnji urednik Ludusa.

„Ludus je dragocen jer bez zazora i dnevne politike piše i o problemima pozorišta uopšte, vrlo otvoreno“, kaže glumica Svetlana Bojković, direktno zaslužna za pokretanje ovog lista sada davne 1992. godine.

Obeležavanje dvestotog broja poklopilo se i s dodelom tridesetog „Dobričinog prstena“. Tim povodom centralni intervju je posvećen novom laureatu najznačajnije glumačke nagrade za životno delo Mileni Dravić, a na stranicama ovih novina nalaze se i impozantne biografije svih dosadašnjih dobitnika ovog prestižnog priznanja. Za Ludus govore i Duško Kovačević i prvakinja Narodnog pozorišta Dušanka Glid Stojanović.

Sedam decenija postojanja obeležava Beogradsko dramsko pozorište, čak 130 Narodno pozorište u Nišu, Ludus piše i o 25. Danima „Zorana Radmilovića“ u Zaječaru, Kritičarskom karavanu koji hara Srbijom, kao i o jednoj od najuspešnijih sezona Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac u istoriji ove kuće.

Iz regiona stižu vesti o uspešnim predstavama srpskih reditelja Igora Vuka Torbice i Ane Tomoviću u hrvatskom kazalištu, dok je strana scena rezervisana za svet Iva van Hovea, trenutno najtraženijeg evropskog reditelja.

Glavni i odgovorni urednik Ludusa je Tatjana Nježić.

 

Aleksandar Životić
JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI 1939–1941. GODINE
„Filip Višnjić“, Beograd, 2016

Najnovija studija Aleksandra Životića osvetljava jednu od najinteresantnijih priča u sam osvit svetskog rata, pošto se dosadašnja istoriografija većinski bavila odnosima Jugoslavije s Hitlerovom Nemačkom. Početak Drugog svetskog rata 1939. doveo je Jugoslaviju u nezavidnu spoljnopolitičku situaciju. Jugoslovenska vlada je u tim okolnostima pokušala da nov oslonac pronađe u Sovjetskom Savezu nastojeći da u toj zemlji ne nađe samo novog političkog zaštitnika već i da obezbedi isporuke neophodnog naoružanja i vojne opreme iz te zemlje. Na drugoj strani, Sovjetski Savez je bio suočen s mogućnošću izbijanja rata s Nemačkom za koji ni u kom pogledu nije bio spreman.

 

Mihailo Vukas
SUDBINA ISTINE 1991.
„Akademska misao“, Beograd, 2016

Sazdana u dva vremenska tesnaca priča o raspadu i ratu u bivšoj Jugoslaviji prikazana je kao borba, patnja i bol ljudi koji su bili u borbi, ali i običnog sveta. Autor je umetnički kroz ličnu sudbinu i tragičnu kob sunarodnika opisao zlo rata koje uništava sve pred sobom. Ovaj poetski roman je realna slika vremena u kojem su jedni organizovani krenuli u rat da brane živote, drugi da ubiju ljudskost u svemu. „Sudbina istine“ je epopeja ljudskosti ispisana preciznom rukom Mihaila Vukasa.

 

Predrag R. Petrović
KO SU ĐURAĐ KASTRIOT – SKENDERBEG I KASTRIOTI
Beograd, 2016

Istoriografska rasprava koja tragom srpskih povelja i mletačkih analiza nudi odgovore na pitanje etničkog identiteta Đurađa Kastriota Skenderbega i Kastriota, pitanje koje je do sada u velikoj meri bilo ispolitizovano, tendenciozno tumačeno i sa puno falsifikata i sofizama. Koristeći građu iz srpskih srednjovekovnih izvora autor zaključuje da su Kastrioti, i njihovi preci Masareci – slovensko-srpskog porekla.