Izlog knjige

Dušan Mihajlović
VALJEVO – JEDNA EPIZODA
Dokumentarno-informativni centar, Valjevo, 2016

Biti prvi na nekoj državnoj ili partijskoj funkciji ne znači i biti „prvi među jednakima“, kako je naivno u vreme aktivnog bavljenja politikom predstavljan Dušan Mihajlović. Kada je bio prvi, nije bio među jednakima, a kada se našao među jednakima, počeo je da piše knjige, i to na osnovu zapisa koje je vodio kada je bio prvi. Ovu knjigu čine lične beleške i zapisi koji govore o periodu od 21. aprila 1978. do 27. novembra 1989. Kako ističe sam autor, ona nije pisana iz današnjeg ugla, i u njoj nema naknadne pameti, novih saznanja, prilagođavanja i ulepšavanja. „Valjevo – jedna epizoda“ podstiče na razmišljanje da je grad zapravo onakav kakvi smo mi.

Jens-Martin Eriksen
BELI KONOPAC ZA FILIPA DEPREA
„Albatros plus“, Beograd, 2017

Roman danskog pisca Jens-Martina Eriksena Beli konopac za Filipa Deprea prvi je u svetskoj književnosti koji se tematski bavi trgovinom ljudskim organima tokom tragičnih ratnih zbivanja na Kosovu. Glavni junaci su Tereza Halili, ćerka albanskog diplomate iz vremena Envera Hodže koja živi u Parizu, i Filip Depre, novinar „Sandi tajmsa“ iz Londona. Oni se sreću u Tirani, a sticajem niza okolnosti naći će se u vrtlogu istorijskih zbivanja, pogubnog delovanja UNMIK-a, ratno-profiterske albanske mafije koja je zlokobnom „žutom kućom“ obeležila balkanske ratove devedesetih.

Aleksej Slapovski
JUNAK NAŠIH DANA
„Arhipelag“, Beograd, 2017

Roman Alekseja Slapovskog Ja nisam ja uzbudljiva je knjiga o tranziciji i o ličnom i kolektivnom identitetu u vremenu tranzicije. Prema mišljenju ruske književne kritike, Ja nisam ja je jedan od najboljih ruskih romana u poslednjih četvrt veka.
Glavni junak Sergej Aleksejevič Nedeljin je običan čovek koji živi, kao i mnogi oko njega, životom skromnog građanina. On voli da posmatra ljude i da se uživljava u to kako oni žive i šta rade, a često poželi i da bude na njihovom mestu, da živi njihov život.
Preokret nastaje kada u sebi otkrije sposobnost da može i bukvalno, fizički, da pređe u telo drugog čoveka, ostajući i dalje on, a istovremeno je i neko drugi…
Stalno menjajući svoj identitet, junak ovog izvrsnog i duhovitog romana pokazuje zašto je lakše živeti tuđe živote od sopstvenog.
Aleksej Slapovski je jedan od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Slapovski je autor čitanih romana i izvođenih pozorišnih drama. Na osnovu njegovih romana u Rusiji je snimljeno nekoliko filmova i TV serija.

Saša Edi Đorđević
JANIČAR
„Evrobook“, Beograd, 2017

Godine 1521. Smederevski sandžak bio je jedan od najsevernijih krajeva moćnog Osmanskog carstva, polazna tačka za prodor u samo srce Evrope. Težak ali mahom miran život seljana tog kraja promeniće se iz korena kada u njihov kraj dojaše četa elitnih turskih vojnika, janičara, naplati danak u krvi i odvede grupu sasvim mladih dečaka u Istanbul. Tom prilikom će se razdvojiti i dva rođena brata,Stefan i Gojko, čije će životne priče poći sasvim različitim tokom sve dok se jednoga dana ponovo ne ukrste na potpuno neočekivan način… Potresna priča, kakvih je širom Srbije bilo na stotine, preko sjaja i bogatstva sultanovih odaja zapravo nas vodi u najmračniji i najtužniji period srpske istorije.
Ovaj debitantski roman Saše Edija Đorđevića doživeo je drugo izdanje nakon što je prvo rasprodato za nepuna tri meseca. Radnja Đorđevićevog istorijskog trilera je oduševila domaću publiku podjednako koliko i životna priča autora, koji pored pisanja ima dugu i uspešnu karijeru inspektora u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a uz to je i frontmen smederevskog hard-rok benda Patrias. Njegov roman Janičar preveden je i na bugarski jezik, uskoro će se pojaviti kao izdanje jedne od najvećih izdavačkih kuća iz ove zemlje – Softpress.