APOKALIPSA DANAS

HRIŠĆANI NAJPROGONJENIJA VERSKA ZAJEDNICA U SVETU

Jedan hrišćanin ubijen je negde u svetu na svakih šest minuta, pokazuje istraživanje italijanskog Centra za istraživanja o novim religijama, dok je između 500 i 600 miliona njih progonjeno širom planete

Piše FILIP RODIĆ

B ilo je mnogo dece koja su sva muslimani, a ja sam bio jedini hrišćanin. Kada bih im prišao i rekao „hajde da igramo fudbal“, oni bi odgovorili „ne, ti si hrišćanin“! Onda bi me vređali da sam svinja – požalio se jedan trinaestogodišnji dečak iz izbegličkog centra u Saksoniji katoličkom svešteniku Andreasu Knapu. Ovaj sveštenik iz Lajpciga koji radi sa maloletnim migrantima rekao je za nemački radio „DKultur“ da većinska muslimanska deca aktivno proganjaju hrišćansku manjinu u kampovima za migrante, a da posebno „mrze“ hrišćane sa Bliskog istoka. U sličnom tonu nastupili su i poslanica Bundestaga Erika Štajnbah i sveštenik iranskog porekla Mahin Musapur upozorivši da su hrišćani u migrantskim logorima konstantno žrtve nasilja, zlostavljanja i pretnji.
[restrict]

Pomenuti trinaestogodišnjak i ostali migranti hrišćani su, uprkos problemima sa kojim se suočavaju u hrišćanskim zemljama, srećnici, jer su, za razliku od mnogih, stigli do logora. To, na primer, nije bio slučaj sa šestoro hrišćanskih izbeglica bačenih sa broda usred Mediterana, za šta je u Španiji u septembru prošle godine suđeno kapetanu broda, kamerunskom muslimanu. Jedna od žrtava, „pastor iz Nigerije bio je podvrgnut užasnom mučenju pre nego što se udavio u moru. Oni su ga gadno izranjavali, pre nego što su ga bacili sa broda“, naveo je španski tužilac. Ovo nikako nije usamljen slučaj nego je samo jedan od poznatih. Slična je sudbina zadesila i 12 hrišćana koji su sa ostalim izbeglicama brodom aprila prošle godine zaplovili iz Libije ka Siciliji. U Italiji je zbog ovog ubistva uhapšeno petnaest njihovih muslimanskih saputnika.

POKOLJ NEVERNIKA Ni do broda, a kamoli do izbegličkih centara u zapadnim zemljama nisu stigli ni Kopti koje su teroristi iz Islamske države zaklali na jednoj libijskoj plaži, niti desetine, stotine i hiljade onih koji su u brojnim muslimanskim zemljama ubijani, razapinjani na krst, silovani, zatvarani…

Prema rečima Masima Introvinjea, direktora Centra za istraživanja o novim religijama, u 2016. ubijeno je 90.000 hrišćana, što ih čini najugroženijom verskom grupom na svetu. Podaci Centra za proučavanje svetskog hrišćanstva ukazuju da se 70 posto ubistava dogodilo u Africi i za njih su odgovorne ekstremne islamističke grupe. Tako je, na primer, samo u Nigeriji, u poslednjih 12 godina više od 10.000 ljudi ubila islamistička organizacija Boko haram. Preostalih 30 odsto, tj. 27.000 hrišćana izgubili su život u terorističkim napadima, uništavanju hrišćanskih sela ili progonu vlasti u ostalim delovima sveta. Brojka za 2016. je nešto manja od 105.000 ubijenih hrišćana u 2015, ali to bi moglo biti posledica nepostojanja adekvatnih podataka za Indiju i Kinu.

Introvinje kaže da su hrišćani mete najčešće iz dva razloga – „prvo jer njihovo zalaganje za mir uznemirava ratobornije grupe, i jer se njihovo društveno učenje o životu, porodici i siromaštvu suprotstavlja moćnim silama“. Istraživanja pokazuju da, dok su u prošlosti najveći progonitelji hrišćana bili komunistički režimi, geopolitički pejzaž današnjice izgleda znatno drugačije, pa su drugi i akteri. „Dok su poslednji plotuni komunizma još odgovorni za neka zlostavljanja hrišćana, islamski ultrafundamentalizam je preuzeo mesto glavnog faktora progona“, naveo je on. Ističe se da, iako su neke grupe poput pomenutog Boko harama „nedržavni faktor“, u mnogim zemljama „progon hrišćana je stvar državne politike“. „Više muslimanskih zemalja još ima zakone kojim se kažnjava apostaza – prelazak iz islama u drugu veru. Druge imaju zakone protiv blasfemije, a neki su skloni da svaku kritiku islama smatraju bogohuljenjem“, naveo je Introvinje. Najnoviji primer ovakvog postupanja je hapšenje cele porodice u Pakistanu zbog blasfemije krajem januara. Sedamdesetogodišnja glava kuće Masih Muhtar i ostatak njegove porodice, uključujući i troje dece starosti između osam i 14 godina, uhapšeni su jer su navodno napisali blasfemična pisma u kojima se omalovažavaju prorok Muhamed i Kuran. Masihov sin Andžum po izlasku iz zatvora i odlasku u izbeglištvo izjavio je da „hrišćani u Pakistanu nemaju nikakvog mira, jer ih muslimani mrze“. Porodica Muhtar je imala sreće, jer se optužbe za bogohuljenje neretko završavaju sudskom presudom na smrt, ili češće linčom.

NAJGORA GODINA DO SADA Rezultati istraživanja koje je objavio Introvinje podudaraju se s podacima do kojih su došle i druge organizacije i istraživači. Prema listi američke organizacije „Oupen dors“ za 2016, koja je proglašena za najgoru u poslednjih 25 godina od kako ova grupa sprovodi istraživanje, devet od prvih deset zemalja u kojima hrišćani najviše pate od „ekstremnog progona“ većinski su muslimanske države (videti grafikon). U ovom izveštaju se navodi da je u prošloj godini „ubedljivo najjači pokretač progona bio islamski ekstremizam“ i da je to slučaj u 40 od ukupno 50 država koje su na listi. Rezultati oba istraživanja ukazuju da je 90.000 ubijenih samo vrh ledenog brega, jer se žrtvama progona hrišćana može smatrati između 500 i 600 miliona ljudi. Među njima je i oko milion hrišćana koji su, kako je sredinom 2016. rekao haldejski episkop u Alepu Antonije Audo, tokom pet godina sukoba u Siriji napustili tu zemlju, dok preostalih 500.000 živi uglavnom na prostoru pod kontrolom sirijske vlade koja ih štiti od džihadista.

I „Oupen dors“ ukazuje da je „islamistička represija najčešći razlog pritisaka protiv hrišćana“ i da se on „najznačajnije povećava u Africi gde je zbog vere ubijeno više hrišćana nego bilo gde u svetu“. Prema navodima ove organizacije, međutim, prva na listi država progonitelja hrišćana je Severna Koreja, ali u nasilju prednjače Nigerija, gde je broj ubistava hrišćana u 2016. povećan za 62 posto u odnosu na prethodnu godinu, a Pakistan se nalazi na četvrtom mestu kao „najnasilnija“ država u kojoj nivo antihrišćanskog nasilja „nadilazi čak i onaj u severnoj Nigeriji“.

U nemuslimanskim zemljama uzrok progona hrišćana je ili politički, kao u Severnoj Koreji i Kini, gde su „hrišćani najveća društvena snaga koju ne kontroliše Komunistička partija“, ili kriminalni, kao u Meksiku ili Kolumbiji, gde se mafijaški karteli obrušavaju na hrišćanske zajednice koje im smetaju u „poslovanju“. Nezabeležen u ovome je, međutim, tihi progon hrišćana u zapadnom svetu, gde „vera predaka“ biva sve potisnutija ili forsiranim sekularizmom koji zabranjuje čak i pojmove poput Božića, ili nadirućom islamizacijom.

Na ovo ukazuje i katolički nadbiskup iz iračkog grada Erbil Bašar Varda osudom licemerja onih koji demonstriraju protiv odluke Donalda Trampa da spreči imigraciju iz pojedinih muslimanskih zemalja. „Zašto se svi ti demonstranti nisu pobunili zbog toga što Islamska država ubija hrišćane i jezide, i druge manjinske grupe na Bliskom istoku“, upitao je on.        

SLUČAJ PIHTIJADA

Episkop bački, vladika Irinej Bulović možda jeste previše burno reagovao i, kako to neki kažu, posegao za „prekomernom upotrebom sile“ kada je organizatorima Pihtijade u Rumenci, koju je nazvao „paganskom manifestacijom“, zapretio anatemom i repetitivnom upotrebom „mrtvačkih zvona“. Vladika je, verovatno, reagovao u afektu, na šta nam ukazuje činjenica da je „paganskim“ nazvao nešto što veze s tim nema i što je prevideo pregršt ostataka staroverja koji krase pravoslavnu veru kod Srba. Vladika, međutim, ni u tom „afektu“ nije izašao van svojih okvira. Nije, kao što je to jedna beogradska televizija maliciozno primetila, „zabranio“ Pihtijadu. Nema on ni mogućnost da to uradi, na sreću, jer je kod nas država odvojena od crkve. Za one iz „kruga dvojke“, koji se u svemu ugledaju na Zapad i stalno tamo gledaju, u ovom kontekstu treba napomenuti i da je „sekularizacija“ zapadni izum neophodan u zapadnim državama, a ne u onim istočnim, pravoslavnim, jer za razliku od pape, patrijarsi nikada nisu ni pretendovali na „ovosvetsku vlast“ i pravoslavna crkva je uvek bila odvojena od države, i u srednjem veku, a kamoli pod Turcima.

Vratimo se na Pihtijadu. Vladika nije ništa zabranio nego je organizatore upozorio da će biti anatemisani, to jest „izbrisani iz članstva“ u pravoslavnoj crkvi. On na ovo ima pravo, što bi svakom verniku SPC trebalo da bude jasno, a da bismo napravili paralelu koju bi razumeli građanisti iz kruga dvojke, podsetili bismo na primer da je Komunistička partija imala za pravo da iz svog članstva izbriše svakoga ko se ogrešio o partijsku disciplinu. Ako se neko ne ponaša kao vernik, u skladu s pravilima crkve, odbija da iste prihvati, zašto bi njemu (ili njoj) bilo toliko bitno da ostane u okviru te crkve?

Na kraju krajeva, ovo bi trebalo da bude spor o kojem bi se raspravljalo isključivo u verskoj zajednici, a ne nešto o čemu bi presuđivali ljudi čija je jedina veza s verom u Boga ili Srpskom pravoslavnom crkvom njihovo osporavanje i jednog, i drugog. Udruženje „Ateisti Srbije“ osetilo se ovim povodom pozvano da izda saopštenje objavljeno pod naslovom „Zašto Irinej priča o pihtijama, a ćuti o pedofiliji u SPC“ (Autonomija.info). Iako bi uradak, koji nije ništa više do traćenje papira, odnosno elektronskog prostora, bilo najjednostavnije postaviti na odgovarajuće mesto pukim uzvratnim pitanjima „Zašto ateisti Srbije pričaju o vladiki Irineju, a ćute o tome da njihov guru Ričard Dokins tvrdi da su pedofilski skandali prenaduvani i da blaga pedofilija nije zlo“ ili „Šta ateiste Srbije čini autoritetom koji bi trebalo da određuje čime će vladika da se bavi“, nećemo se zaustaviti na tome. Ateisti vladikin nastup smatraju „sumanutim krstaškim pohodom protiv svega što obične ljude čini srećnim i zadovoljnim“. E, pa ako su vam pihtije sve što vas čini srećnim, blago vama. Da ne govorimo o tome što ateisti Srbije sebi daju za pravo da presude da je ponašanje Irineja Bulovića „bizarno i duboko uznemiravajuće“. S jedne strane, bizarnije bi bilo od jednog vladike SPC očekivati da će blagosiljati Pihtijadu usred vaskršnjeg posta, a s druge, šta bi bilo kada bismo rekli, na primer, da je ponašanje učesnika gej parade „bizarno i uznemiravajuće“? Osnova slobode za koju se navodno ateisti (valjda) zalažu jeste da svako ima pravo da radi šta mu je volja sve dok ne ugrožava drugoga. Vladika u ovom slučaju nije ugrozio nikog osim vernika SPC koji su mu sami dali autoritet da procenjuje šta je dobro, a šta loše. To je pitanje njihove slobode i ničega drugoga što bi trebalo nekog ateistu da „uznemiri“. Više uznemirava to što ateisti pokazuju toliki prezir prema vladiki da bez ikakvog razloga navode njegovo svetovno ime kojeg se stupajući u monaški red odrekao i što u njihovim komentarima dominira poziv na „ponovno sedlanje“.

Korak dalje od „Ateista Srbije“ otišao je novinar srpske filijale američkog medija „Vajs“ (Vice), čije ime u prevodu na srpski jezik znači „mana“, „porok“. Ovaj čovek, misleći na SPC, na samom početku svog teksta postavlja pitanje „da li nam je potreban ovakav odred“. Ako njemu i njegovim istomišljenicima nije potreban, niko ih ne tera da budu povezani s njim, ali način na koji je ovo pitanje postavljeno implicira i potrebu za njegovim ukidanjem, odnosno zabranom. Baš slobodarski! Autoru ovog teksta smeta i što je vladika „zapretio“ zatvaranjem porte hrama. Krajnje je nedemokratski ne dozvoliti poštovaocima dobre pihtije da u vreme posta u dobrom zalogaju uživaju u porti crkve. Nazivajući vladiku „Sledž Hamerom hrišćanstva“ (lik iz komične krimi-serije) autor mu zamera što „već više od decenije određuje šta je okej, a šta je pravoslavni no-no“. Stvarno bizarno i uznemirujuće, što bi rekli „Ateisti Srbije“, da jedan vladika određuje šta je u skladu s pravoslavljem, a šta nije. Da li bi to trebalo da bude zadatak Helsinškog odbora, ili neke druge nevladine organizacije? Ili možda „Vajsa“? I ovaj autor nas podseća da je Srbija sekularna država i da „u principu crkvena lica ne bi trebalo da utiču na bilo kakve odluke građana“. Građana ne, ali vernika da. Uz to što su vernici sasvim slobodni da savet prihvate ili ne. Autor nas podseća i da se crkva usudila 2013. da se usprotivi abortusu. Crkva, naime, zabranjuje da se lekari koji sprovode namerne prekide trudnoće pričešćuju. Kakav atak na slobodu i ljudska prava! Gde sme crkva da određuje ko će da se pričešćuje kada je to u nadležnosti „Vajsa“ i „Ateista Srbije“? Pitanja sme li crkva da bude crkva, sme li se biti hrišćanin, sme li se verovati u Boga, sme li se imati stav o pitanju pithija, abortusa ili bilo čega drugog koji nisu odobrili „Vajs“, „Ateisti Srbije“ ili Helsinški odbor potpuno su izlišna! Naravno da da, pod uslovom da prihvatite da vas u datom trenutku osedlaju i uzjašu.           
[/restrict]