Aleksandar Popović, predsednički kandidat DSS-a: Ovo je vreme za ponovno osvajanje slobode

Razgovarao Nikola Vrzić 

Spreman sam na pritiske sa Zapada, spreman sam i na sukobe s njima kada god rade protiv interesa srpskog naroda. A manje-više uvek rade

Ovogodišnja kampanja za predsednika Srbije ubrzanim se i sigurnim korakom pretvara u jednu od najprljavijih dosadašnjih, u kojoj se vlast i najveći deo opozicije međusobno gađaju najgrđim uvredama i klevetama koje nama, građanima Srbije, ne obećavaju ništa dobro jer ništa dobro iz takvog blata, po prirodi tih tvari, i ne može da proistekne.
A dodatna je šteta što je zbog te kakofonije teško, ako ne i skoro nemoguće, čuti glas pristojne i postojano patriotske Srbije, kakvim govori Aleksandar Popović, predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije.
S Aleksandrom Popovićem razgovaramo o razlozima zbog kojih se kandidovao, o medijima i finansiranju izbornih kampanja, o ključnim državnim pitanjima koja su iz tih kampanja nestala, o odnosu prema Zapadu i Kosovu i Metohiji, o ekonomiji i beloj kugi koja preti našoj Srbiji…
„Toliko je nagomilanih problema u Srbiji da je zaista potrebno strateško promišljanje kako bi se odredili prioriteti i redosled poteza. Na moju veliku žalost i na još veću štetu po Srbiju, o tome ne samo da niko ne govori već su srpske političke elite do guše ušle u glib, koji onemogućava početak bilo kakve smislene rasprave o našim problemima“, kaže Popović na početku razgovora za „Pečat“. „Izgleda danas kao da je uslov svih uslova da povratimo normalnost u javni život i ponovo počnemo da se ponašamo kao pristojni ljudi.“
Zašto ste odlučili da se kandidujete za predsednika Srbije, iako vam istraživanja javnog mnjenja ne daju mnogo osnova za nadu? Šta bi za vas predstavljalo uspeh, a šta neuspeh na predstojećim izborima?
Kandidovan sam ispred DSS, jer svaka ozbiljna stranka mora da ima kandidata na predsedničkim izborima, a na moju žalost naši prijatelji iz „Dveri“ odbili su zajednički nastup na ovim izborima. Svestan sam, kao uostalom i moje kolege u stranci, da nisam favorit na ovim izborima. Ali sam takođe svestan da su iznenađenja moguća i da ne pobeđuju uvek oni kojima se predviđa pobeda. Zato sam voljan da se, kao nikada do sada, do kraja borim bar iz tri razloga. Prvi sam već pomenuo: kao bivši sportista, najbolje znam da nema pobede u trci dok je prethodno ne stvorite u svojoj glavi. Drugi je da iskoristim već deceniju restriktivan medijski prostor u cilju promocije naše evroskeptične i državotvorne politike. I treći je da svojim rezultatom stvorim čvrstu ideološku i kadrovsku bazu za konsolidaciju rejtinga DSS-a, nakon čega očekujem novi uzlet naše politike. Jedan veliki sportista je, uostalom, rekao da može da podnese činjenicu da je poražen, ali ne i to da nije učinio sve što može na sportskom borilištu.
I vas i DSS-a u medijima ima manje nego većine drugih predsedničkih kandidata. Koliko je to vaša krivica, a koliko svojevrsno nasleđe prošlosti i nastavak medijskog tretmana kakvom je Demokratska stranka Srbije izložena već desetak godina?
Hrabro ste to primetili, blokada u medijima prema DSS-u postoji već deceniju. Praktično od trenutka kada smo sišli s vlasti i kada je kormilo države preuzela „žuta“ evrocentristička opcija čija je ideologija nastavljena u naprednjačkoj eri. Ima, naravno, i naše krivice, ovakvo medijsko stanje kao da je uspavalo mnoge naše funkcionere i dalo im alibi za krajnje pasivan odnos prema pokušajima da se obezbedi kakav-takav prostor u javnosti. U krajnjem slučaju, internet je slobodan i sve zastupljeniji medij u Srbiji, a tekstova naših visokih funkcionera bilo je neprimereno malo na njemu. Siguran sam da će stranačka skupština koja nam sleduje posle ovih izbora pomenuto stanje popraviti.
Kako finansirate svoju kampanju? Očigledno je da su sredstva kojima raspolažete mnogo skromnija od većine drugih predsedničkih kandidata. Odakle im novac? Mislite li, uopšte, da razjašnjavanje tog pitanja može da bude značajno za ovdašnje političke procese?
Tačno je da je moja kampanja verovatno najskromnija po potrošenim sredstvima, ali je i tačno da su sredstva koja su nam opredeljena iz državnog budžeta sasvim dovoljna za pristojnu, domaćinsku kampanju. Nije mi jasno zašto drugi kandidati troše toliki novac, niti mi je jasno odakle im toliki novac?! Ako uspeh u političkim kampanjama u budućnosti bude zavisio prvenstveno od iznosa uloženog novca, crno nam se piše. Politika će postati najogoljenija preduzetnička delatnost u kojoj će učenost i političke ideje nestati pred vulgarnim naletom novca i marketinško-medijskih manipulacija.
Poručili ste pre neki dan da bi vašim izborom prestala „kontrola srpske vlasti od strane zapadnih ambasadora“. Na koji je način, po vašem mišljenju, ta kontrola danas izražena (najavljena izgradnja auto-puta Niš–Priština, možda?), i da li bi je nestalo i ako bi neko drugi pobedio na izborima? Šta je garancija da biste baš vi ostali postojani pred njihovim pritiscima, i da li bi to moglo da uvuče Srbiju u sukob sa Zapadom?
Rekao sam tačno što sam rekao: ako budem predsednik Srbije, zapadne ambasade se više neće pitati u Srbiji ni za šta drugo osim onoga što je po definiciji u opisu radnog mesta bilo kog ambasadora. To znači da ću predsednik Srbije biti ja, a ne američki ambasador! I tačka! I to znači da se od silaska Vojislava Koštunice s vlasti pa sve do današnjeg dana zapadni ambasadori pitaju skoro za sve.
Kada je reč o auto-putu Priština–Niš, zapadni ambasadori samo vrše pritisak da se realizuje ovaj projekat koji je osmišljen na višem političkom nivou: unutar EU. Uostalom, i potpredsednica vlade je to potvrdila, rekla je da Srbija gradi auto-put koga nema u našim strateškim dokumentima, zato što je to zahtev Angele Merkel i Evropske unije. Već sam govorio da je taj auto-put u interesu albanskog, a ne srpskog naroda. I uvek ću to ponavljati, bez obzira na pritiske i cenu koju zbog toga moram da platim. Kao što vidite, spreman sam na pritiske sa Zapada, spreman sam i na sukobe s njima kada god rade protiv interesa srpskog naroda. A manje-više uvek rade.
Primetno je odsustvo krupnih, državnih pitanja u dosadašnjem toku predsedničke kampanje. Malo se govori o Kosovu i Metohiji, o putu Srbije ka Evropskoj uniji, o našem odnosu prema NATO-u… Kako to objašnjavate?
Žalosno je takvo banalno i isprazno stanje. Umesto velikih geostrateških pitanja od kojih nam zavisi budućnost, nekako smo dovedeni pred zamku svakodnevice u politici. Manje-više nas ubeđuju da svi izbori po svojoj tematici dobiju karakter lokalnih, a sav patriotizam da postane sportski ili kulinarski. Ne pristajem na takvu banalnost, u politici sam prvenstveno zbog krupnih pitanja, zbog Kosmeta, NATO, EU, Rusije, a sva se ta pitanja neminovno odražavaju i na kvalitet života ljudi. DSS je upravo tako i profilisan, kao skupina ljudi koji čitaju i koji žele da promišljaju bez obzira na cenu takvog napora i rizike da ostanu neshvaćeni. Ne želimo cirkus u politici, nismo spremni na vodvilje i skečeve, bez obzira na činjenicu da je glasačko telo prezasićeno i umorno od politike. Ne želimo zemlju u kojoj predsednik vlade, umesto da ide na duele sa političkim neistomišljenicima, za njih bira portparole hitne pomoći i pevačice. Jednostavno, mi ne umemo i ne želimo da dižemo rejting kao Beli Preletačević, kreirajući fantomske likove. Završiću poslednjom rečenicom iz romana „Divlje palme“ koji je napisao jedan od mojih omiljenih pisaca Vilijem Fokner i koja, otprilike, glasi ovako: „Između bola i ništavila, uvek ćemo birati bol!“
Biće srpska zastava u Peći, rekli ste. Kako to mislite da ostvarite? Za početak, da li biste se, kao predsednik Srbije, aktivnije uključili u Briselski dijalog, ili biste ga prekinuli?
Moguće je da neću doživeti da se u Peći zavijori srpska zastava kao simbol našeg očuvanja Kosmeta. Doživeće to, moguće, moja deca ili unuci. Ali je sigurno da, ako se ta zastava ne bude u godinama, decenijama ili vekovima koji slede vijorila u našim glavama, Kosmet smo izgubili! Bitno je da živimo s tim, da se rađamo i sazrevamo, da se molimo i umiremo. Onako kako su hiljadama godina Jevreji urezivali u njihova pamćenja sećanje na Jerusalim i čvrstu veru u povratak u njega. Kada se Bog uverio u čvrstinu njihove vere, nagradio ih je povratkom. A Kosmet je naš Jerusalim! Mislim da je vašim čitaocima jasno iz priloženog šta mislim o Briselskom sporazumu, ako to prethodno nisu pratili. Sve bih učinio da ga suspendujem i vratim pregovore pod okrilje UN. Potpisivanje Briselskog sporazuma, ukidanje srpske države na delovima Kosmeta gde se održala, najgori je od svih loših poteza ove vlade.
Već duže vreme najavljuju se promene Ustava Srbije, uz objašnjenje da EU to traži. Procedura promene ustava mogla bi da otpočne tokom mandata narednog predsednika Srbije. Kako biste reagovali u tom slučaju?
Zahtevi koji dolaze iz EU za promenom Ustava samo su, i jedino, zahtevi za brisanjem preambule o Kosovu kao neotuđivom delu Srbije. Sve ostalo je dimna zavesa. I mi koji smo doneli Ustav znamo da on nije savršen i da smo morali da pravimo određene kompromise da bi se Ustav doneo. Nismo fundamentalisti Ustava, sigurno je da bi u budućnosti on trebalo da se popravlja. Ali tek onda kada za time postoji unutrašnja potreba srpskog naroda, odnosno svih građana koji žive u Srbiji. Nikako sada, kada to zahteva EU da bi dobila legitimitet njihove agresije na Srbiju i kasnije secesije Kosmeta u njihovoj režiji.
Svedoci smo zaoštravanja odnosa između Turske i Evropske unije, nepredvidivi Erdogan preti da će otvoriti granice za dva-tri miliona migranata koji se nalaze na turskoj teritoriji… Opasnost za Srbiju, u takvom razvoju događaja koji nije nezamisliv, očigledna je. Kako reagovati?
Bojim se da je najgori scenario izbegličke krize najrealniji scenario. Ovako ili onako, javno ili tajno, sporije ili brže Turska će otvoriti granice za prelazak dva do tri miliona izbeglica na putu u Evropu. Ali i to će biti samo kap u moru budućih migracija, jer se svetsko stanovništvo rapidno umnožava samo u najsiromašnijim državama, a razlika u bogatstvu zapadnog i trećeg sveta svakodnevno uvećava. Polako se vidi da je liberalni kapitalizam stvorio dva potpuno različita pola naše planete, sa neodrživim razlikama. Sa zapadne strane bahati luksuz, sa suprotne gola glad i neviđena beda. Zato su mnogo obimnije migracije od ovih kojih smo neposredni svedoci nezaustavljiva nužnost. Mi, u celom tom kolopletu zbivanja, možemo samo i jedino da štitimo svoj interes, a ne evropski, ne isključujući, u slučaju pogoršanja, nijedan potez, i pažljivo prateći šta rade države oko nas. I da bismo štetu, koja će neminovno doći, sveli na najmanju moguću meru.
Kampanju ste započeli ispred porodilišta. Zbog čega?
Da, kampanju sam počeo ispred porodilišta usled velike zabrinutosti koja me okupira zbog bele kuge u Srbiji. Zato sam kampanju i započeo sloganom „čovek pre svega“, jer on najdirektnije opominje na ovo tužno stanje. Koji je smisao Srbije ako nema Srba u njoj? Svi uspesi koje možemo postići i sve pobede koje možemo izvojevati imaju smisla samo ako preživimo, biološki, kao narod. Ako ne zaustavimo negativni trend nataliteta i ne stabilizujemo stanovništvo na nekom novom održivom nivou, izgubićemo pravo na najvažnije pitanje jednog čoveka i jedne zajednice: pitanje smisla. A načini postoje, neki potezi koje u kampanji predlažem, poput porodiljskog odsustva od tri godine, davanja dečjeg dodatka od 80 odsto prosečne plate za treće i svako naredno dete do navršene sedme godine života, ukidanja PDV-a na svu opremu važnu za mališane. U Rusiji su ove mere dale rezultate.
Zalažete se za prestanak subvencionisanja stranih investitora i, umesto toga, subvencionisanje domaće privrede. Da li je takav model razvoja realan u današnjem svetu, s obzirom na to da nam se već deceniju i po objašnjava kako samo strani investitori donose nova radna mesta? Kako mislite da će MMF, Svetska banka i EU reagovati?
Kako bi reagovali MMF, Svetska banka i EU ako prestanemo s davanjem subvencija stranim investitorima? Neka reaguju kako hoće. Ali dobro znam kako bi reagovali brojni i u ovom vremenu diskriminisani domaći investitori: reagovali bi sa radošću i sa zadovoljstvom što više u sopstvenoj državi nisu gurnuti pod led. Sve velike evropske države koje imaju moćne ekonomije to su postale upravo kroz subvencije njihovoj matičnoj privredi, a ne kroz prihvatanje polukolonijalnog statusa u kome naša vlast uživa i za koji nas ubeđuje da je ispravan. Uostalom, rezultati ekonomske politike i ove i prethodne vlasti su vidljivi. U pet godina vlasti SNS-a, kumulativni rast BDP-a u Srbiji je 3,2 odsto, a u isto vreme u Makedoniji 13 odsto. U pet godina vlasti DSS-a, taj rast je bio 34,6 odsto. Pametnom dovoljno.
Najavljujete i formiranje agrarne banke koja će pod povoljnim uslovima kreditirati domaće poljoprivrednike. S tim u vezi, od jeseni će, shodno odredbama SSP-a s EU, stranci moći da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Neki vaši protivkandidati, čak i oni proevropski, tvrde da će to zabraniti, ali ne govore kako to misle da učine bez preispitivanja samog SSP-a i daljih srpskih EU integracija, za koje se istovremeno zalažu. Znači li to da ove poruke predstavljaju puki pokušaj obmane birača, i, s druge strane, šta biste vi učinili oko toga?
Ne znam kako bi moji protivkandidati suspendovali SSP i da li su stvarno spremni na takav korak, ja znam za sebe da bih se odlučio na suspenziju bez obzira ne prvobitne pritiske, strah i posledice. Uostalom, u slučaju bregzita bilo je mnogo više sejanja straha i pritisaka na svim nivoima, pa je ishod bio suprotan želji i nameri većine moćnika. I američki izbori za predsednika dali su rezultat suprotan od očekivanja svemoćnog establišmenta. Paradigma svetskih zbivanja se ubrzano menja, ne smemo ostati zarobljenici starih strahova. Ovo je vreme za ponovno osvajanje slobode, spreman sam za borbu protiv zapadne okupacije!