Balada o Putinu i Trampu

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Duet dvojice najmoćnijih lidera omogućio bi rešavanje globalnih problema, ili bar njihovo neutralisanje do nivoa koji ne bi ugrožavao opštu bezbednost, a prvi test biće saradnja u borbi protiv terorizma

Prvi telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa u svojstvu predsednika SAD, održan u subotu 28. januara, trajao je 45 minuta. Kako je zvanično saopšteno iz Kremlja, teme su bile borba protiv terorizma, stanje na Bliskom istoku, arapsko-izraelski sukob, strateška stabilnost i neširenje atomskog oružja, iranski nuklearni program i situacija na Korejskom poluostrvu, a „dotaknuti su i osnovni aspekti krize u Ukrajini“. Od navedenih tema prvi rezultati trebalo bi da budu vidljivi u vezi Sirije, gde se očekuje da u roku od mesec dana Vašington izradi novu strategiju za ovu zemlju – ona obuhvata tešnju saradnju sa Rusijom i „realnu koordinaciju ruskih i američkih aktivnosti sa ciljem razbijanja Islamske države i drugih terorističkih grupacija“. Prema saopštenju Kremlja, obe strane su „demonstrirale rešenost za aktivan zajednički rad“.

[restrict]

NOVA RUSKO-AMERIČKA MELODIJA Kontakt Trampa i Putina sa nestrpljenjem su očekivale i pristalice i protivnici zbližavanja Moskve i Vašingtona. Ovi poslednji traže i najmanji razlog da udare po Trampu, kome su još pre više meseci prilepili etiketu „ruskog čoveka“. Zato je zanimljivo posmatrati kakve će poteze američki predsednik povlačiti u odnosu na Rusiju, posebno o pitanju ukidanja sankcija Moskvi. Kako ističu eksperti u ruskoj prestonici, najvažnije u prvom razgovoru Putina i Trampa jeste njegov ton. A on je bio više nego srdačan: Tramp je govorio o „velikim simpatijama“ američkog naroda prema Rusiji, Putin mu je uzvratio istom merom, a dogovoreni su „redovni kontakti“ dvojice lidera, koji bi trebalo da rezultiraju ličnim susretom.

Imajući u vidu pozitivan i konstruktivan naboj razgovora, osnovni cilj je postignut. Prvi telefonski kontakt ni iz daleka nije podsećao na razgovore koje je Putin vodio sa Obamom i koji su uglavnom udaljavali dve supersile. Sa dolaskom Donalda Trampa treba očekivati tonove koji će proizvesti novu rusko-američku melodiju. Možda to u početku neće biti simfonija ili horsko pevanje, ali svakako ni hevi metal urlanje kakvo je do sada vladalo. Zato je sasvim realno da balada o Putinu i Trampu uskoro postane svetski hit.

Duet dvojice najmoćnijih lidera omogućio bi rešavanje globalnih problema, ili bar njihovo neutralisanje do nivoa koji ne bi ozbiljno ugrožavao opštu bezbednost. Do toga bi mogao da dovede lični susret Trampa i Putina, o kome se mnogo spekulisalo, ali niko u ovom trenutku ne zna ni kada, ni gde će se on održati. Subotnji telefonski razgovor, između ostalog, treba posmatrati i kao pripremu za samit.

Prošle nedelje u javnost je plasirana priča o tome da Tramp namerava da ukine sankcije Rusiji koje je uveo, a zatim u nekoliko navrata pooštravao, Barak Obama. Prvi je to objavio Fabris Potje iz analitičkog centra Atlantski savet. „Izvori javljaju da je Trampova administracija pripremila predsednički dekret o ukidanju sankcija Rusiji“, izjavio je Potje. Nešto kasnije i Trampova savetnica Kelien Konvej potvrdila je da se ovo pitanje nalazi „na razmatranju kod predsednika“. Sve je to podstaklo protivnike Trampa i Putina da zaprete kontramerama u slučaju da američkom lideru padne na pamet da ukida ili ublažava antiruske sankcije. Bivši američki ambasador u Moskvi (2001–2005) Aleksandar Veršbou prvi je upalio lampice za uzbunu. „Kongres mora da reaguje pre nego što Donald Tramp unilateralno ukine sankcije“, upozorio je Veršbou.

 

TRAMP PROTIV JASTREBOVA Republikanski radikal Džon Mekejn odmah je stao na čelo grupe senatora koji bi da Obaminu odluku o sankcijama Rusiji pretoče u zakon, ako se Tramp drzne da je poništi. Odlazeći francuski predsednik Fransoa Oland, koji je bio među najglasnijim Trampovim kritičarima, takođe se pobunio, istakavši da sankcije mogu biti ukinute tek nakon „potpunog sprovođenja minskih sporazuma“ između Ukrajine i Donbasa. Kako je to ista formula kojom je Obamina administracija ucenjivala Kremlj, imajući u vidu da mirovni sporazumi ne mogu da budu sprovedeni dok Kijev to ne odluči, jasno je da i francuski šef države stoji na antiruskim pozicijama. U ovom trenutku to je stav i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Jedan od glavnih favorita za Olandovog naslednika, kandidat francuskih republikanaca Fransoa Fijon ima suprotan stav. Fijon smatra da je ruski narod nemoguće slomiti sankcijama i da se treba okrenuti politici saradnje sa Moskvom. Naspram Olanda i Merkelove sve više je i britanska premijerka Tereza Mej. Nova „čelična ledi“ pokazala je mnogo više mekoće. Posle susreta sa Trampom, ona je, parafrazirajući bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, lansirala novu parolu za Putina: „Sarađuj, ali budi na oprezu.“ „U odnosima Rusije i Zapada ne postoji ništa neizbežno i nije neizbežan povratak na hladnoratovsku politiku.“ Može se lako ispostaviti da se već u maju, ako na izborima u Francuskoj pobede Fijon ili Marin le Pen, na istoj strani na temu ukidanja antiruskih sankcija nađu Vašington, London i Pariz.

Spekulacije je donekle presekao šef Bele kuće, koji je posle susreta sa britanskom premijerkom naglasio da je „za sada rano“ govoriti o ukidanju sankcija Rusiji. „Računamo na dobre odnose sa svim državama i možemo da imamo odlične odnose sa Rusijom.“ Iz ove izjave sleduje da Tramp „za sada“ neće ukinuti kaznene mere, što niko nije ni očekivao. Ali nije rekao ni da to neće učiniti u skorijoj budućnosti, što jesu očekivali i zahtevali oni koji na njega vrše pritisak već mesecima.

Kako procenjuje uticajni ruski senator i spoljnopolitički ekspert Aleksej Puškov, Kongres ne može da spreči Trampa da ukine sankcije. Predsednik može da poništi Obamin ukaz o uvođenju sankcija Rusiji i Kongres to ne može da spreči. U slučaju da jastrebovi ostvare pretnju i sankcije pretoče u zakon, Tramp ima ovlašćenja da takvu odluku zamrzne, pozivajući se na interese nacionalne bezbednosti. Puškov ističe da je najvažnije da SAD i Rusija uspostave dijalog i započnu saradnju o najvažnijim pitanjima, a tako će sankcije same pasti. Tada će Trampu biti mnogo lakše da odbaci ovaj balast, u uslovima i atmosferi bitno drugačijim od onih koji sada vladaju. Saradnja u borbi protiv terorizma upravo je takvo polje na kome Vašington i Moskva mogu vidno da poboljšaju svoje odnose i uspostave temelj buduće saradnje u raznim oblastima.

Pokazalo se i da je Tramp spreman da bude dosledan u sprovođenju politike koju je najavio u izbornoj kampanji. „Dnevni red Donalda Trampa kao ogledalo reflektuje njegova predizborna obećanja. Trampova administracija objavila je planove koji sadrže izgradnju zida na granici sa Meksikom i napuštanje SAD međunarodnih trgovinskih ugovora, što predstavlja preciznu transformaciju predizbornih obećanja u realan akcioni plan predsednika“, istakao je američki „Volstrit džornal“.

 

PREOKRET JE DOŠAO Nisu svi analitičari očekivali da će Tramp već u prvoj nedelji na vlasti povući čak tri jaka poteza. Najpre je poslao u istoriju Obamin plan reforme zdravstva „Obamaker“. Zatim je potezom pera otkazao Transpacifički trgovinski sporazum (TTP) sa 11 država tihookeanskog regiona, koji je predstavljao krunu napora bivšeg predsednika da ekonomski izoluje Kinu. Na kraju je potpisao ukaz o izgradnji dugačkog zida na granici sa južnim susedom. Sve to, izuzev „Obamakera“, do pre samo dva meseca tumačeno je kao Trampov predizborni populizam. Danas je to realnost i sastavni deo američkog zakonodavstva.

Zašto bi onda drugačije bilo i sa Trampovim najavama da će poboljšati odnose sa Moskvom? Takva perspektiva zabrinjava ne samo američke već i evropske neoliberale koji su u poslednje dve godine pokazali da često prednjače po stepenu rusofobije. Mnogi evropski lideri bili su hrabri u napadima na Rusiju, uvođenju kaznenih mera koje su kao bumerang udarale po njihovim sopstvenim ekonomijama, hteli su više američkih tenkova, aviona i raketa na svojoj teritoriji. Mnogi od njih želeli su da uz pomoć Amerikanaca bace Rusiju na kolena, kako bi učestvovali u podeli ogromnih sibirskih bogatstava. Takve namere čak nisu preterano skrivali.

I onda je došao preokret. Može se lako ispostaviti da je Vašington nagovarao Evropljane, a pre svega Nemce, da krenu putem antiruskih sankcija, a da sada Amerikanci budu prvi koji će ih ukinuti. Kako će Angela Merkel to objasniti biračima? Kako se opravdati za desetine milijardi dolara gubitaka zbog sankcija i ugašenih desetina hiljada radnih mesta, ako sada treba priznati da je bila greška? Evropski političari to ne mogu da oproste Trampu – baš zato što evropski birači to neće oprostiti njima! To će, u talasima, dovesti na kraju do promena u mnogim evropskim državama. I označiti nov početak.  

[/restrict]