STALJINGRAD NA DUNAVU

Piše Slobodan Ikonić

Dok Evropa, poslovično, odmerava i zateže sa rešavanjem migrantske krize, Soroš  efikasno deluje, namenjujući Srbiji ulogu muslimanske džamahirije

Sudbina je Srbiji, izgleda, namenila ulogu izbegličke zemlje. Posle ogromnog priliva pripadnika vlastite nacije iz bivših republika SFRJ, Srbiju je zapljusnuo talas izbeglica sa Bliskog i Srednjeg istoka na njihovom putu za Evropu. Problem je što su evropski zidovi sve viši, a sve manje spremnosti da se prihvati prelivanje dela bede iz istočnih zemalja ili iz Afrike. Legalnim i ilegalnim tokovima iz Srbije odlazi manje ljudi nego što u nju dolazi švercerskim putevima iz Bugarske i Makedonije. A to već vodi ka mogućoj drami i za migrante i za Srbiju.

[restrict]

DŽUNGLA U BEOGRADU Mediji, naročito sa Zapada, drami već daju mnogo viši nivo nego što to na prvi pogled izgleda. Prvo je londonski „Dejli mejl“ optužio Srbiju da se prema izbeglicama ponaša kao prema logorašima u Drugom svetskom ratu. List je poredio slike migranata iz Beograda i nemačkih zarobljenika u Staljingradu 1943. godine, uz komentar da ove dve scene „frapantno liče“ uporedivši tako migrante sa zavojevačkom vojskom Trećeg rajha za koju se teško može reći da je imala šta da traži na Volgi i da nije dobila što je i zaslužila.

Samo nekoliko dana kasnije oglasio se i „Gardijan“ koji, pozivajući se na Međunarodnu humanitarnu organizaciju „Lekari bez granica“ (Medecins sans frontieres – MSF), upozorava je da bi Beograd mogao da postane „novi Kale“ za migrante. U Kaleu, u ozloglašenom kampu „Džungla“, koji je nedavno rasturila francuska policija, na hiljade migranata je mesecima čekalo na ulazak u Veliku Britaniju. „Gardijan“ ukazuje na rizik da će se slična situacija dogoditi upravo u Srbiji.

Treba istaći da su oba lista iz Velike Britanije, zemlje koja je nedavno izašla iz Evropske unije i bila najrestriktivnija u vezi prijema migranata, o kojima sada pišu. Zemlje koja, iako nema odgovornost za Staljingrad, nosi svu krivicu (ako krivice ima) za „džunglu u Kaleu“.

MSF navodi, a britanski list prenosi, da „hladni i prljavi beogradski železnički depo gde „do 2.000 ljudi traži sklonište od hladne srpske zime rizikuje da postane ’novi Kale’ za migrante i izbeglice koje su napustile evropske vlasti“. „Gardijan“ dodaje da se čak deca uzrasta osam godina bore da prežive temperature koje su padale i na minus 16 stepeni, bez tekuće vode ili kanalizacije. Doktori MSF-a su u klinici koju su otvorili u Beogradu videli kod migranta promrzline i opekotine od udisanja otrovnog dima, jer ljudi pale sve što nađu kako bi se zagrejali. Gotovo polovina pacijenata kojima su pružili pomoć mlađa je od 18 godina.

„Krijumčarske grupe jačaju, postaju bukvalno korporacije, imate ljude koji se bave logistikom, koji su vojnici, a glavne krijumčarske mreže ne možete otkriti. Tu priliku za zaradu koriste i neki državljani Srbije, ali bitnu ulogu igraju i same izbeglice koje zbog poznavanja jezika i snalažljivosti predstavljaju regrutere za nove mučenike koji ovuda prolaze“, kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji je izuzetno dobro upućen u situaciju na terenu.

Brojni su primeri očajničkih pokušaja da se izađe iz Srbije: jednog maloletnika je zamalo ubila struja dok je na krovu vagona pokušavao da iz Subotice pređe u Mađarsku; drugi ulaze u cisterne pune nafte; stavljaju svoja tela na raspolaganje krijumčarima ako ne mogu da plate; mnogi su kidnapovani kako bi se članovima porodice izmamilo više para.

Mali prostor stvara tenzije i beznađe koji se ukrštaju sa depresijama i neurozama. Nedavno su u centru Beograda u obračunu migranata sevali noževi koji su jednog Avganistanca koštali života. Drugi se obesio pored kampa u Adaševcima nakon što je nekoliko puta uzaludno pokušavao da napusti Srbiju. Nisu retki sukobi po centrima zbog konfesije, etničke netrpeljivosti, zbog privida da su jedni povlašćeni u odnosu na druge…

 

SMRZAVANJE PO SOPSTVENOM IZBORU Van izbegličkih centara u Srbiji je između 400 i 500 migranata, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu za rad Nenad Ivanišević i konstatovao da su ti ljudi, iz samo sebi znanih razloga, odlučili da se smrzavaju. „To je mali broj ljudi koji neće da se smesti u centre u kojima mesta ima za sve. Treba pričati kako radna grupa Vlade Srbije i Komesarijat besprekorno već duže od dve godine brinu o oko 5.000 migranata“, rekao je Ivanišević za RTS i dodao da je kroz Srbiju do sada prošlo više od milion izbeglica iz prethodnih ratova i niko nije imao primedbe.

„Ako neko ne želi da mu pomognu, država to teško može da uradi. Svako ko je odlučio da bude van centra, sam je odlučio da se smrzne“, ponovio je Ivanišević i dodao da ljudi u centrima za migrante dobijaju vrhunske uslove za smeštaj.

Tu je još nekoliko hiljada nevidljivih ljudi. Oni su po stanovima u Beogradu, ili imaju nešto para ili su u krijumčarskim štekovima. Tako da je u ovom trenutku više od 8.000 migranata zaglavljeno u Srbiji.

Predstavnici „Lekara bez granica“ koji su govorili za „Gardijan“ svedočili su i o naporima srpskih vlasti da pomognu izbeglicama, koje im je Evropska unija ostavila na milost.

„Srpske vlasti čine sve da ih privole da se smeste u dobro opremljene prihvatne centre, ali ovi to odbijaju. Njihov jedini cilj je da se što pre dokopaju neke od zemlja EU, ali Evropa ih ne želi. Okolne zemlje, članice EU, vraćaju migrante sa granica, a one pokušavaju iznova i iznova, suočavajući se sa strašnom zimom i prepuštajući se opasnim krijumčarima“, objasnio je zvaničnik za humanitarne poslove MSF-a u Srbiji Andrea Kontenta.

„Gardijan“ posebno ističe požrtvovanost srpskih lekara koji izlaze na teren i pomažu iznemoglim i izgladnelim migrantima. Mnogima od njih naši lekari sanirali su promrzline, ali i opekotine koje su dobili paleći vatru u pokušaju da se zagreju.

Samo retki među migrantima krenu u birokratski lavirint sa iskrenom željom da dobiju azil u Srbiji. Poneko ga i dobije. Većina hoće napred u, za njih, obećanu zemlju. Šef UNHCR u Srbiji Hans F. Šoder izjavio je da je glavni problem izbeglica u Srbiji to što ne mogu da se oslobode uverenja da su u „tranzitnoj situaciji“. „Zajedno sa Vladom Srbije imamo planove za vanredne situacije, nadamo se da će situacija u Srbiji ove zime ostati pod kontrolom dok nastavljamo da pružamo snažnu podršku vlastima za povećanje i poboljšanje smeštajnih kapaciteta i usluga, sada već stabilnijoj izbegličkoj populaciji“, rekao je Šoder, ističući da su izbeglice koje se još kreću na neregularan način izložene većim rizicima. „Užasavamo se mogućnosti da bismo, u postojećoj situaciji zatvorenih granica i kontrole krijumčara, mogli biti svedoci većeg broja pogibija izbeglica nego prošle godine, zbog zime, bolesti ili gladi.“

Šoder je kazao i da će rešenje za izbeglice u Srbiji u velikoj meri zavisiti i od razvoja situacije u ostatku Evrope. „Visoki komesar Filipo Grandi je 5. decembra ponovo pozvao zemlje članice EU u Briselu da obezbede više strateške i ciljane pomoći zemljama porekla, azila i tranzita izbeglica, da revidiraju svoje interventne planove da bi mogle odgovoriti na priliv izbeglica i migranata i da uspostave delotvorniji i efikasniji azilni sistem“, rekao je Šoder.

 

SOROŠ NASELJAVA SRBIJU Za razliku od EU, mnogo „efikasniji“ se pokazao američki milijarder Džordž Soroš, koji je konačno javno razotkrio svoj plan da se što više izbeglica iz Sirije i Iraka trajno naseli u Srbiji. Soroš je u intervjuu za jutarnji program „Glasa Amerike“, krajem decembra prošle godine, priznao da lično izdvaja milione dolara kako bi se stotine hiljada izbeglica što bolje infiltrirale u srpsko društvo. Kontroverzni milijarder je tako samo potvrdio da mu je strateški cilj da izazove migrantski haos u našoj zemlji. Prema Soroševoj logici, Srbiju treba napuniti migrantima zato što ih tretira s poštovanjem, dok Hrvatsku i Mađarsku treba poštedeti, pošto se te dve države loše ponašaju prema izbeglicama.

„Migranti dobrim delom idu ’balkanskom rutom’ i vidim da ih Srbija posebno tretira sa poštovanjem. Srbi imaju odlične prihvatne centre, resurse i iskustva. Pomažem lično koliko god mogu i preko udruženja Fond za otvoreno društvo da ih Srbi što bolje integrišu. Mađarska i Hrvatska, s druge strane, prave probleme. Zaista ne vidim razlog zašto migranti ne bi mogli da se integrišu u matično srpsko društvo uprkos verskoj razlici“, rekao je Soroš za američko državno glasilo namenjeno publici u Srbiji i regionu.

Ovo nije prvi put da američki milijarder izdvaja veliki novac kako bi napravio haos u Srbiji. Naime, Soroš je uložio 500 miliona dolara kako bi se izbeglice sa Bliskog istoka naselile u Evropi i Srbiji, a od tog iznosa osam miliona dolara dao je raznoraznim nevladinim organizacijama u našoj zemlji.

Stručnjaci pak tvrde da ovakav plan američkog milijardera ima za cilj da od Srbije napravi prihvatni centar za izbeglice i još jednu muslimansku državu na Balkanu. Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić istakao je da Soroš svojim novcem mnogo više odmaže nego što pomaže. „Njegova zamisao je teška glupost pošto niti migranti žele da ostanu u Srbiji niti mi možemo našu zemlju da naselimo njima. Pa od milion izbeglica, koliko je prošlo, ostalo ih je samo 30. A posebna priča je taj novac koji daje organizacijama koje nam samo odmažu sa migrantima. A ako je toliki novac dao zbog ovih tridesetoro koji su trajno ostali u našoj zemlji, onda mu je naseljavanje Srbije izbeglicama vrlo skupa i neisplativa investicija“, našalio se na kraju Cucić.

Istorija je, međutim, pokazala da i najveće gluposti, ako se na vreme ne suzbiju i ne preduprede, postaju gorka stvarnost sa neizbežnim tragičnim posledicama. Reklo bi se da je, ovaj put, to na vreme uočeno i pitanje je samo modaliteta koji će država primeniti. U suprotnom, Kuran će biti glavno štivo u Srbiji.        

[/restrict]