Perjanice otcepljenja prave unitarnu EU

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Slovenačka politička elita, naviknuta još u doba komunističke Jugoslavije da vedri i oblači o pitanju ustava, sada bi stopama Edvarda Kardelja da preuredi i političku tvorevinu kojoj se priključila pre 13 godina

U trenutku kada novi američki predsednik Donald Tramp predviđa da će još neke članice napustiti Evropsku uniju a britanska predsednica vlade Tereza Mej najavljuje da će Velika Britanija i po cenu potpune isključenosti iz evropskog tržišta braniti svoj suverenitet, spas od raspada EU naprasno nudi – Slovenija.

[restrict]

KARDELJEVE STOPE Slovenačka politička elita, naviknuta još u doba komunističke Jugoslavije da vedri i oblači o pitanju ustava, sada bi stopama Edvarda Kardelja da preuredi i političku tvorevinu kojoj se priključila pre 13 godina. Tako su tvorci „Ljubljanske inicijative“ lansirali „novi ustav Evrope“, i to čitanjem na slovenačkoj državnoj televiziji. Tekst na engleskom (a ne slovenačkom!) jeziku je u programu RTV Slovenija pročitao duhovni otac te ustavne tvorevine Peter Jambrek, profesor prava, dok mu je kulise činila grupa istomišljenika – pisaca, pesnika i političara na čelu sa aktuelnim predsednikom države Borutom Pahorom. Koliko visoko mišljenje imaju o svom poduhvatu, svedoči i činjenica da su predlagači „budući ustav“ EU sročili na engleskom jeziku (iako je upravo zaštita slovenačkog jezika „pred hegemonijom srpskog“ bila jedan od pokretača za razbijanje prethodne državne tvorevine) i poslali na adrese vlada ostalih država EU.

Zanimljivo je da je žila kucavica tog ambicioznog plana za ustavno preuređenje EU upravo ono što je u Uniji ocenjeno kao njen najveći problem – centralizacija plus birokratizacija. Ljubljana partnerima u Briselu i širom EU sada na skromnih 69 strana, koliko ih broji predlog za novi ustav Evrope, nudi baš to – jačanje unitarnih institucija. Ukratko, to je „novo“ rešenje Ljubljane za opstanak Unije. Ništa manje zanimljiva jeste i činjenica da ono što cvet slovenačkih intelektualaca nije nikada uspeo da „proda“ kod kuće (gde se država od dva miliona stanovnika davi u ogromnom broju opština, glomaznom i skupom državnom aparatu, a posledično i ogromnom javnom dugu), bez imalo griže savesti sada želi da nametne kao model reorganizacije EU.

Potpisivanje predloga za novi ustav EU upriličeno je na ceremoniji sa najvišim državničkim počastima, u predsedničkoj palati u Ljubljani, ispred zastava Slovenije i Unije, u prisustvu slovenačkog predsednika Pahora, predlagača inicijative i brojnih gostiju. Da sve bude bizarnije, sami predlagači i autori nesuđenog novog EU ustava svi su odreda bili ne samo najljući zagovornici slovenačkog osamostaljenja početkom devedesetih godina prošlog veka (većina njih je gradila i platformu slovenačkog otcepljenja od Jugoslavije) nego i žestoki kritičari „preglasavanja“ i „majorizacije“ Slovenije u nekadašnjoj SFRJ. A sada Evropi nude upravo to, kao spasonosno rešenje za dezintegracijske procese koji su načeli i rasturaju Uniju.

 

ZA „SJEDINJENE DRŽAVE EVROPE“ Pomenuti „novi“ predlog sveevropskog ustava, u režiji službene Ljubljane, nije ništa drugo već tipičan „federalni“, odnosno unitarni ustav, sa svim svojim poznatim elementima, od neposrednog izbora predsednika EU preko parlamenta izabranog po principu „jedan čovek jedan glas“, do dvodomne skupštine i sličnog. Inicijativu su pored slovenačkog predsednika potpisali i nekadašnji predsednici Ustavnog suda Slovenije Peter Jambrek i Ernest Petrič, nekadašnji ministar spoljnih poslova Slovenije u vreme njenog otcepljenja Dimitrij Rupel, filozof Tine Hribar, pesnik Niko Grafenauer i profesor evropskog prava Matej Avbelj.

Pahor je istom prilikom izjavio da potpisnici „’Ljubljanske inicijative’ žele da zaštite evropsku ideju i izgrade je u svim njenim pravcima“, jer se „EU našla u prelomnom trenutku“. Inicijativa ima i poetski štimung, s obzirom na to da je nastala „tokom jedne šetnje“ slovenačkog predsednika sa Jambrekom, inače vlasnikom dva privatna fakulteta u Sloveniji koji je od strane manjinskih vlasnika istih fakulteta nedavno optužen za teške finansijske zloupotrebe. Da bi izbegli maliciozna novinarska propitivanja, slovenački predlagači „novog evropskog ustava“ su se u konspirativnim uslovima pripremili za medijsku prezentaciju tog intelektualnog pregnuća, pa su tek retki mediji obelodanili da je cilj poslenika „Ljubljanske inicijative“ zapravo uvođenje dvodomog EU parlamenta, uvođenje predsedničke funkcije u EU i to tako što bi kandidat bio izabran na neposrednim izborima, uz formiranje zajedničke EU vojske i obalne straže.

Većina državnih medija je prenebregnula da pomene te (nimalo nevažne!) „detalje“, pa je u duhu izveštavanja sa nekadašnjih partijskih foruma publikovala prazne fraze „o novom evropskom ustavu kao garantu ravnopravnosti članica“ EU, iako se radi o tekstu koji je daleko od modela SAD (pa i od nekadašnje SFRJ). A upravo je o rađanju „Sjedinjenih država Evrope“ na aktuelnoj teritoriji Unije, po uzoru na SAD, javno zborio slovenački predsednik Borut Pahor, još koliko 2016. godine. Potonja realizacija ideje „preuređenja Unije“ je, očito, izneverila prvobitne snove svojih planera.

 

CENTRALIZACIJA PO JUGOMODELU Rupel, Jambrek, Hribar i Grafenauer pripadaju krugu „Nove revije“, časopisa iz koga je potekla ideja otcepljenja Slovenije od SFRJ, zajedno sa najoštrijim kritikama na račun federalnog uređenja i tvrdnjama o neodrživosti višenacionalnih zajednica u okviru federalnih država. Svi pomenuti potpisnici „Ljubljanske inicijative“ bili su ujedno i najglasniji zagovarači „konfederalnog modela“ preuređenja tadašnje Jugoslavije, dakle za povezivanja republika-država isključivo po principu potpune ravnopravnosti i saglasnosti prilikom usvajanja bilo kakvih odluka. A sada se ono što su pomenuti kritičari u višenacionalnoj Jugoslaviji doživljavali kao najveći i nepremostiv problem za Slovence, i to do te mere da su žestoko protežirali jednostrano otcepljenje Slovenije i rasturanje – nudi iz Ljubljane ostalim Evropljanima kao slamka spasa za sve njihove probleme, od migrantske do ekonomske krize…

Slovenački državni i partijski dokumenti iz vremena SFRJ, koje je objavio Božo Repe, biograf Milana Kučana i istoričar, govore o tome da je „Slovenija u SFRJ bila ustrajno preglasavana“, da je tako navodno bilo „u svim saveznim organima“, te je to uticalo na njenu odluku da razbuca takvu državnu tvorevinu i sopstvene političke poteze „izvršava po svom nahođenju“. Tine Hribar je u „Novoj reviji“, na primer, tada pisao da „u postmodernom vremenu narod brine sam za sebe upravo kao nacija“ i potpunu nezavisnost preporučio Slovencima kao jedini put u budućnost. Dimitrij Rupel je 1989. godine u istom časopisu tvrdio da je jedno od modernih pravila uređivanja međunacionalnih odnosa – pravilo nemešanja preko nacionalnih granica, a još koliko 2006. godine (15 godina posle „slovenačkog osamostaljenja“ od SFRJ) kao najveći problem nekadašnje zajedničke države isticao je načelo „jedan čovek, jedan glas“. Taj model je, kaže Rupel, zagovarao Slobodan Milošević, koga u Sloveniji smatraju jedinim krivcem za ratove i rastakanje Jugoslavije.

„Milošević je bio onaj koji je rekao da treba sistem pojednostaviti i da život u nekadašnjoj Jugoslaviji treba urediti u skladu sa voljom većine“, lamentirao je Rupel 2006. godine, u vreme kada je bio na čelu slovenačke diplomatije. I nekadašnji (prvi) slovenački predsednik Milan Kučan (prema zapisima iz njegove biografije) tvrdi da je srpska politika pod Miloševićevim vođstvom krajem osamdesetih godina prošloga veka želela da u saveznoj skupštini uvede „pravilo jedan čovek, jedan glas“, što bi „značilo preglasavanje jugoslovenskih republika sa manjim brojem stanovnika“. Dakle – preglasavanje Slovenije.

Ako je zaista bilo tako – nije jasno kako to da promotorima „Ljubljanske inicijative“ danas ne smeta što bi na glasanju za neposredno izabranog predsednika EU po principu „jedan čovek, jedan glas“, Slovenci u EU sa 500 miliona stanovnika predstavljali manje od pola procenta glasača, što nesumnjivo navodi na zaključak da bi uvek bili više nego brutalno preglasani. Ako se zna da američki predsednički kandidati tokom svoje kampanje, uprkos najmodernijim sredstvima prevoza koji su im na raspolaganju, uspeju da obiđu tek oko 25, dakle polovinu svih američkih država – kakva bi onda bila šansa da se ijedan kandidat za predsednika EU uoči izbora, u trci za glasače – obre u Sloveniji? I sva ta muka kako bi sebi obezbedio ni pola odsto (slovenačkih) biračkih glasova unutar EU?!

MALI OD VAŠINGTONA Odgovori na ta i slična pitanja navode na zaključak da se radi ne samo o licemerju bez premca u vidu „nove slovenačke inicijative“ nego i o lukavstvu, da u trenutku kada novi američki predsednik na NATO gleda sa podozrenjem a Uniji prognozira crkavanje – Sloveniju istaknu na mapi sveta i kao državu iz koje potiče nova američka prva dama, i aktivan deo (posrnulog) EU projekta, dakle državu spremnu da u EU igra rolu partnera i sagovornika Vašingtona. Tako bi, uprkos bregzitu i rastućoj sumnji u državama osnivačima EU o pitanju njenog opstanka, Slovenija da postane njen poslednji branilac i zaštitnik. Sve to, naravno, otvara još neka pitanja: prvo – jesu li autori novoponuđenog „federalnog“ ustava EU u javnosti govorili neistine kada su pre 25 godina kritikovali jugoslovensku federaciju i sve oblike drugih saveznih, jedinstvenih država, ili su neiskreni sada, kada su okrenuli ćurak i svoje nekadašnje stavove o unitarnoj državi postavili na glavu? Drugo – kako je moguće da nešto što je bila neprihvatljiva „centralizacija“ za Sloveniju (u Jugoslaviji), danas može izbaviti EU od kraha? I, konačno – da li inicijativa, koja dolazi od takvih dokazanih intelektualnih prevrtljivaca, može da postane osnov neke nove, uspešne Evrope?

Zasada, sve velike države EU na temu „Ljubljanske inicijative“ – ćute. Ideju novog ustava EU po slovenačkom receptu javno je pohvalio samo austrijski predsednik, ako izuzmemo nemuštu vest prorežimskog ljubljanskog „Dnevnika“ da je za inicijativu „pokazala zanimanje i italijanska diplomatija“. Ako neposredno posle odapinjanja novog EU ustava iz Ljubljane taj nije postigao veći domet od Beča i Trsta, onda je malo verovatno da će potresti Evropu zaokupljenu bregzitom, Trampom i otuđenom EU-briselskom vlastelom.     

[/restrict] mikrozaйm onlaйn bыstrый zaйm na qiwi košelekzaйm pod zalog avtomobilя krasnoяrskbыstrый zaйm vladivostok