Kako smeniti Vučića?

Piše Nikola Vrzić

Predsednička kandidatura aktuelnog premijera značila bi njegov odlazak sa čela Vlade Srbije. Da li je upravo to cilj poziva Aleksandru Vučiću da se kandiduje za naslednika Tomislava Nikolića?

Pred-predizborna kampanja za predsedničke izbore u Srbiji nastavljena je ovih dana kandidaturom Vuka Jeremića, a potraga za predsedničkim kandidatom vladajuće koalicije postaje intrigantna makar koliko i bezuspešni pokušaji proevropske opozicije da se ujedini oko jednog imena.

[restrict]

ISTROŠENI REZERVOAR Odluka Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova Srbije u vreme vladavine Borisa Tadića – što o Jeremiću govori poprilično – da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima i definitivno je srušila nade naše prozapadne opozicije da će se kandidatu vlasti suprotstaviti samo Sašom Jankovićem, koji i dalje ne podnosi ostavku na mesto zaštitnika građana i sasvim pristojnu platu od oko tri hiljade evra mesečno (u dinarskoj protivvrednosti).

Šta to znači za njihove šanse? Uzimajući u obzir da su u prethodna dva ciklusa stranke građanske orijentacije osvajale po dvadesetak odsto glasova, nesumnjivo je da će, ugrubo, ovaj procenat dva kandidata Janković i Jeremić podeliti između sebe, dovodeći usput jedan drugog u opasnost da, dođe li uopšte do drugog kruga izbora, u drugi krug uz kandidata vlasti uđe i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima osvojio nešto više od osam odsto glasova.

Mogu li bilo Saša Janković, bilo Vuk Jeremić da naprave prodor u biračko telo izvan onih dvadesetak odsto upornih birača za tobožnje vrednosti civilnog društva? Kako je rezervoar građanističkih glasova verovatno već istrošen, nešto veće šanse za to ima Jeremić zbog svoje reputacije (navodnog) patriote, međutim, „Vikiliksove“ depeše američke diplomatije koje uverljivo demaskiraju taj njegov patriotizam, te napadi autentičnih patriotskih kandidata (Aleksandar Popović ispred DSS-a, Boško Obradović kao kandidat „Dveri“, uključujemo tu i Vojislava Šešelja) koji mu sigurno predstoje, Jeremićeve šanse za ozbiljniji prodor u ovaj deo srpskog biračkog tela svode na prilično male.

KANDIDAT(I) I PRETENDENTI S druge strane, kao što smo više puta istakli, kandidat vlasti – zajednički kandidat SNS-a i SPS-a o kome se govorka – može da računa na pobedu već u prvom krugu, s obzirom na SNS-ovih više od 48 odsto i SPS-ovih skoro 11 odsto glasova u aprilu prošle godine, što je zbir koji nije uklesan u kamen, ali ipak govori da eventualni zajednički kandidat vlasti, oslanjajući se na tih šezdesetak odsto glasova, ima luft od čak desetak odsto glasova a da ipak pobedi u prvom krugu, što je luksuz o kome nijedan opozicioni kandidat ne može ni da sanja.

Imajući ovu prostu računicu u vidu, sasvim se nerazumnim čine tvrdnje da aktuelni predsednik Tomislav Nikolić nema šansi da pobedi i da aktuelni premijer Aleksandar Vučić mora da se kandiduje da bi vlast pobedila; ovo tim pre što je sam Vučić, barem u dva navrata do sada, sopstvenu političku budućnost javno vezao za uspeh svog predsedničkog kandidata, što predstavlja poruku njegovim biračima da glasanje za njegovog kandidata znači i glasanje za njega samog. Drugim rečima, ko god da bude Vučićev predsednički kandidat, realno je očekivati da će dobiti gotovo jednak broj glasova kao i on sam, te otpada onaj (tobožnji) razlog za potragu za Nikolićevom zamenom.

Zašto se, onda, na tome insistira, zašto Zorana Mihajlović (na primer) insistira da Vučić, a ne Nikolić, bude kandidat za predsednika Srbije? Ako je već, sa stanovišta izbornih šansi, poprilično svejedno da li će kandidat vlasti biti Nikolić ili Vučić jer obojica, uz Vučićevo aktivno učešće u procesu, imaju podjednaku šansu za pobedu, onda se insistiranje na Vučićevoj kandidaturi može protumačiti i kao insistiranje na Vučićevom odlasku s premijerske funkcije. Vidi li to Zorana Mihajlović sebe kao Vučićevog naslednika? Ili je pak reč o evroatlantističkoj želji da Tomislava Nikolića uklone s predsedničke funkcije, da Aleksandra Vučića pomere sa najoperativnije i najuticajnije funkcije u zemlji, i da pri tome među njima dvojicom poseju seme razdora koje ni jednom ni drugome neće doneti ništa dobro? U svakom slučaju, Vučić i Nikolić najavili su da će zajedničku odluku o predsedničkom kandidatu saopštiti do Sretenja, dakle, za oko mesec dana.     

[/restrict]