Zona sumraka – Beskonačno nadoknađivanje mandata

Piše FILIP RODIĆ

Advokatura bi trebalo da bude samoregulišuća i nezavisna profesija, nezavisna od bilo kakvih spoljašnjih uticaja, posebno političkih. Došlo je, međutim, vreme da su i advokatima potrebni advokati i da red u njihovim udruženjima zavode sudovi. A ko će onda nas da zastupa?

Borba za prava malih spram velikih je stvar viteštva. U današnjem globalizovanom kapitalističkom svetu potreba za zaštitom malih preduzetnika spram gargantuanskih korporacija koje proždiru sve što im se nađe na putu deluje kao veći imperativ čak i u poređenju sa borbom za osnovna radnička prava na početku industrijalizacije i prve faze kapitalizma u 19. veku. Zbog toga, na prvi pogled viteški deluje i ambicija predsednika Advokatske komore Beograda Slobodana Šoškića da u odbranu uzme male, pojedinačne advokatske kancelarije i zaštiti ih od „advokatskih korporacija“. Deklarativno zbog borbe za obespravljene, Šoškić je vrlo čudnovatim manevrima progurao Statut koji predviđa da pravo glasa u Komori imaju samo „nezavisni“ advokati. Ovim je ukinuto pravo glasa „zavisnih“ advokata, odnosno onih koji rade u partnerskim kancelarijama i, suštinski, oni za koje se tvrdi da su obespravljeni postali su još obespravljeniji. Da se vratimo na prethodnu paralelu, ovo je kao da su sindikati nekoć ukidali pravo glasa radnicima zaposlenim u fabrikama za čija su upravo prava tvrdili da se bore. Ustavni sud prepoznao je ovu nepravdu, uvideo da su po tri osnova prekršena ustavna prava građana (zabrana diskriminacije, jednakost građana pred zakonom i pravo na učešće u javnim poslovima) i doneo privremenu meru kojom se Advokatskoj komori Beograda (čitaj Šoškiću) nalaže da vrati na spisak izbrisanih oko 160 advokata.

[restrict]

Nije potrebno biti advokat, niti natprosečno inteligentna osoba, pa videti da ovde nešto nije u redu i da se ne radi samo o borbi za prava obespravljenih. Problem je sledeći: Slobodanu Šoškiću, koji je na funkciju predsednika Komore došao 2010, četvorogodišnji mandat istekao je još 2014, ali on pokušava na sve moguće načine da zadrži fotelju i kontrolu nad milion evra koliko se prema njegovim sopstvenim tvrdnjama nalazi na računu ovog udruženja. Više od novca, međutim, Šoškiću je izgleda stalo da zadrži funkciju koju vidi kao poslednju svoju vezu sa advokaturom gde mu je karijera na zalasku. Zbog toga je prvo produžavao svoj mandat pod izgovorom da u jednom periodu nije bio u mogućnosti da obavlja funkciju, pa je potrebno „nadoknađivanje mandata“. Kada je i ovaj, naizgled beskonačan period ipak prošao, Šoškić je pribegao drugim metodama i pokušao da izbornim inženjeringom prekroji advokatsko biračko telo. Pošto je i ovaj poduhvat doživeo neuspeh i Ustavni sud pre definitivne odluke doneo privremenu meru o vraćanju izbrisanih, Šoškić je odložio izbore i, umesto za 3. oktobar, zakazao ih za 21. januar 2017. Šoškićeva struja sada zagovara odlaganje izbora sve dok Ustavni sud ne donese konačnu odluku. Ovo bi imalo smisla kada za to ne bi bilo potrebno godinu-dve dana, i kada suština privremene mere koju je ovaj sud doneo ne bi bila hitno održavanje izbora. S obzirom na ovo, može se zaključiti da je motiv za odlaganje izbora bez unutaradvokatske diskriminacije upravo kupovina vremena i priprema za neko ponovno odlaganje radi odlaganja. U prilog ovoj tezi ide i Šoškićeva izjava po ovoj odluci za jednu televizijsku stanicu. „Ja ne zadržavam nikakvu funkciju. Ja nisam bedan ni duhom, ni umom, u toj meri da bih se povodio za nečim takvim. Bednog uma i bednog duha su oni koji u ovome vide manipulaciju. Nema manipulacije, nego njihova pravnička i opšta nepismenost ih vodi i njihova moralna posrnulost ih vodi takvom zaključivanju“, naveo je Šoškić. Za početak kakvog smisla ima da neko ko već duže od dve godine „nadoknađuje svoj mandat“ i odlaganjem izbora produžava svoj ostanak na mestu predsednika kaže da „ne zadržava nikakvu funkciju“?

U svim društvima, bez obzira na viši ili niži stepen njihove uređenosti, osim u otvorenim diktaturama, kada dođe do nesaglasja između vlasti i naroda raspisuju se izbori. Najčešće, u ovakvim slučajevima, ne čeka se formalni kraj mandata nego se ide na vanredno glasanje. Ako u Advokatskoj komori Beograda postoji nesaglasje, što je usled brojnih i višegodišnjih otvorenih svađa više nego jasno, zar rešenje ne bi trebalo tražiti u izborima? Izađite, prebrojte se, pa vidite ko je u pravu, a ko nije, odnosno ko ima podršku esnafa, a ko ne. Ne samo da je suprotno kodeksu časti i profesionalne etike da advokatima treća lica i sudovi uređuju odnose već je to pogubno i za ostatak društva, jer su advokati jedan od njegovih osnovnih stubova i jedan od preduslova za postojanje pravne države u kojoj se svaki građanin može osećati bezbedno. Ako su pojedinci u stanju da iz ličnih interesa iskrivljuju principe sopstvenog poziva, kako možemo imati poverenja da će nas zastupati časno i posvećeno?             

[/restrict]